Izazovi novog sultana Omana na nestabilnom Bliskom istoku

Dok Bliskom istoku preti novi sukob, u Omanu je umro sultan Kabus čija su tiha diplomatija i posredovanje među nepomirljivim rivalima pomagali smirivanju regionalnih napetosti, pišu svetski mediji uz ocenu da je pred novim omanskim sultanom Hajtamom dvostruki izazov – nastavak politike neutralnosti koja je zemlju poštedela nemira i ekonomski oporavak, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Hajtam bin Tarik al-Said, posle imenovanja na čelo zemlje, rekao je da će slediti tihu diplomatiju i politiku zasnovanu na dobrim odnosima s nizom zemalja, među kojima su Saudijska Arabija, Izrael, SAD i Iran, piše Njujork tajms.

Hajtam dolazi na čelo zemlje s 4,6 miliona stanovnika koja je već dugo ostrvo neutralnosti u regionu koji potresaju verski i politički sukobi, ukazuje list, navodeći da je region sada pod pretnjom novog rata usled povišenih tenzija izmedju SAD i Irana.

Upravo je Oman posredovao tajnim pregovorima Vašingtona i Teherana koji su doveli do iranskog nuklearnog sporazuma, a iz kojeg su se SAD povukle pod predsednikom Donaldom Trampom, što je dovelo do povećanja tenzija između dve zemlje.

U obraćanju na omanskoj državnoj televiziji, 65-godišnji sultan Hajtam je rekao da će nastaviti politiku svog prethodnika i rođaka sultana Kabusa da se ne meša u poslove drugih zemlja dok radi na miru između njih.

Sultam Hajtam suočava se s dvostrukim izazovom kao novi vođa Omana – oporavkom posrnule privede zemlje i očuvanjem politike neutralnosti sultana Kabusa koja je pomogla da zemlja bude izolovana od regionalnih sukoba i diplomatskih sporova, ukazuje Volstrit džurnal.

Kao prvi izazov novog vladara Omana, Volstrit džurnal, navodi porast tenzija izmedju SAD i Irana koji su bili na ivici rata posle ubistva iranskog generala Kasema Solejmanija i iranskog raketnog napada na baze u Iraku s američkim snagama. List ističe da je Oman tradicionalno bio diplomatski most između Teherana i međunarodne zajednice.

Dodatni izazov sultana Hajtama je blokada koju su Kataru 2017. godine uvele druge članice Saveta za zalivsku saradnju – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati  Bahrein, pod optužbama da Doha podstiče ekstremizam na Bliskom istoku. Tu je takodje i građanski rat koji besni u susednom Jemenu, gde su 2015. Saudijska Arabija i njeni saveznici pokrenuli napade na pobunjenike Hute koje podržava Iran.

Na domaćem terenu Sultan Hajtam se suočava sa slabom privredom, ističe Volstrit džurnal. Njegov prethodnik je zaostalu zemlju na vrhu Arabijskog poluostrva pretvorio u modernu privredu zasnovanu na nafti, ali je Oman bio teško pogodjen krahom cijena nafte 2015. od čega se još oporavlja. Prošle godine nije imao privredni rast, dok bi ove godine, prema predviđanju Međunarodnog monetarnog fonda, trebalo da ima oko 3,7 odsto, ali i veliki budžetski deficit od 8,4 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Sultan Kabus je bio najdugovečniji arapski vladar, popularan ali i apsolutistički monarh tokom čije vlasti su suzbijana drugačija mišljenja, ističe BBC, ukazujući da je u Omanu sultan ne samo glavni donosilac odluka, već istovremeno i premijer, vrhovni komandant oružanih snaga, ministar odbrane, ministar finansija i ministar spoljnih poslova.

Skoro pet decenija Kabus je potpuno dominirao političkim životom Omana, ocenjuje britanski servis. Sa 29 godina, 1970, Kbus je u državnom udaru s vlasti svrgao svog oca Saida bin Taimura, ultrakonzervativnog vladara koji je zabranjivao niz stvari, poput slušanja radija ili nošenje naočara za sunce, ali i odlučivao ko se može venčati, obrazovati ili otići iz zemlje, ukazuje BBC.

Određeno nezadovoljstvo se pojavilo 2011. tokom Arapskog proleća, ali u Omanu nije bilo većih previranja, mada su hiljade ljudi izašle na ulice tražeći bolje plate, više radnih mesta i okončanje korupcije. Bezbednosne snage su isprva tolerisale proteste, ali su kasnije upotrebile silu – dve osobe su ubijene, dok je desetine demonstranata povređeno. Na kraju su stotine ljudi procesuirane po zakonu koji je kriminalizovao “nelegalna okupljanja” i “uvredu sultana”.

Protesti nisu doveli do većih promena, ukazuje BBC, mada je Kabus uklonio nekoliko ministara za koje se smatralo da su korumpirani, povećao ovlašćenja Ustavnog saveta i obećao više radnih mesta u javnom sektoru. Vlasti su posle, prema Hjuman rajts voču, nastavile da blokiraju nezavisne medije, zaplenjuju knjige i deluju protiv aktivista.

Svetski i regionalni lideri, od kojih su mnogi u međusobnom sukobu, sastali su se u nedelu s novim vladarom Omana da izraze saučešće zbog smrti sultana Kabusa čija je tiha diplomatija pomogla smirivanju regionalnih turbulencija, navodi Rojters.

Saradnica Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku Elana Delozije rekla je za Rojters da će izazov novog vladara Omana biti da brzo razvije lične odnose sa stranim partnerima i da stavi do znanja da će ostati na kursu dosadašnje spoljne politike.

Izvor: vijesti.me