Izbori četvrtkom nekad su bili samo tradicija, a danas se po zakonu održavaju baš na taj dan

Očekuje se da će oko 30 miliona od 66 miliona Britanaca u četvrtak izaći na parlamentarne izbore u 650 izbornih jedinica, u kojima se 3322 kandidata “bori” za poslaničko mesto.

Oko 50 hiljada biračkih mesta biće otvoreno od 7 do 22 sata.

Po britanskom većinskom izbornom sastavu, osoba koja u jednom krugu osvoji najviše glasova u izbornoj jedinici postaje njen predstavnik u parlamentu.

To u praksi znači da se zastupnikom ponekad može postati i s tridesetak posto glasova.

Kandidati moraju dati zalog od 500 funti koje mogu ‘zaboraviti’ ako ne osvoje pet posto glasova.

U Engleskoj su 533 izborne jedinice, 59 ih je u Škotskoj, 40 u Walesu i 18 u Severnoj Irskoj.

Geografske veličine jedinica jako variraju zavisno od toga jesu li u urbanom ili ruralnom području, ali u proseku obuhvataju 70 hiljada stanovnika. 

Na prošlim izborima 2017. pravo glasa imalo je 47 miliona ljudi, a odazvalo ih se 32 miliona ili 69 posto.

Parlamentarni izbori odvijaju se četvrtkom od 1935. godine, što je sve do 2011. kada je to propisano zakonom, samo bila tradicija.

Sada se po zakonu redovni izbori moraju održati prvog četvrtka u maju svake pete godine.

Za raspisivanje prevremenih izbora potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu.

Britanija od 1923. nije imala izbore u decembru i moguće je da će odaziv biti manji zbog zime, kraćeg dana i priprema za Božić.

Neki veruju da je tradicija izbora četvrtkom krenula zbog toga jer je to bio sajmišni dan u većini gradova pa su ljudi iz udaljenijih područja mogli istovremeno na sajam i na birališta.

Druga popularna teorija kaže da se glasa četvrtkom kako bi se nova vlada imala vremena formirati preko vikenda i biti spremna za posao u ponedeljak.

A neki, pak, misle da je to zbog toga što se radnicima nadnica nekome isplaćivala petkom pa bi je imali dovoljno vremena zapiti do četvrtka i na birališta doći potpuno trezni.

Izvor: Jutarnji.hr