Izdaja

Do prelaska u Mančester siti i izdaje Kristijana Ronalda nije došlo, a mi ćemo se sada podsetiti nekih pređašnjih, koje su ostale upamćene.

Moderni fudbal, koji sa sobom nosi mnogo novca, često ruši nekakve moralne stege i donosi nam priče, koje bi navijači, tih izdanih, timova želeli da zaborave.

Tokom godina bilo je pregršt primera u transfer periodu i nezamislivih prelazaka u redove najljućih rivala.

Iako je delovalo neverovatno, do nekih transfera je, ipak, dolazilo, najčešće zbog novca, ali i slave, titula, spasavanja sopstvene karijere…

Kao ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu, često se vežemo za neke igrače, koji nastupaju za omiljene klubove, međutim, neretko dolazi i do razočaranja.

Nisu baš svi fudbaleri poput Paola Maldinija, Havijera Zanetija, Gerija Nevila, Frančeska Totija, Stivena Džerarda…

Greška bi bila kada bismo rekli da do ovakvih “izdaja” dolazi samo u modernom fudbalu; prvi primer pokazuje da se to dešavalo i ranije.

Johan Krojf

Profimedia / ANP PHOTO COR MULDER

Možda i najbolji evropski fudbaler svih vremena, Johan Krojf, šokirao je sve početkom osamdesetih, kada je rešio da karijeru okonča u Fejenordu.

Treba reći i da se ova priča razlikuje od ostalih, pošto Ajaks, u kojem se Krojf afirmisao, nije želeo da mu produži ugovor na kraju drugog mandata, 1983. godine.

Dakle, Krojfov primer bi pre mogao da se okarakteriše kao “osveta”, a ne kao “izdaja”, ali svakako, neki navijači “kopljanika” mu to nikada nisu oprostili.

Krojf je za Ajaks igrao u dva navrata, prvo od 1964. do 1973, a onda i od 1981. do 1983. godine.

Sa klubom iz Amsterdama je osvojio osam titula u Erediviziji, pet nacionalnih Kupova, ali i tri Kupa evropskih šampiona.

Krojf je i u sezoni pre odlaska pomogao Ajaksu da stigne do “duple krune”, ali to nije bilo dovoljno za novi ugovor i 36-godišnjak se odlučio da pređe u redove ljutog rivala iz Roterdama.

Osvetio se – sa Fejenordom je osvojio titulu i Kup, proglašen je za igrača godine i na fantastičan način je okončao veliku karijeru.

Ronaldo

Profimedia / AFP PHOTO Chris BERNACCHI

Iako jedan od najvećih u istoriji fudbala, Brazilac Ronaldo, tokom karijere nije imao problem da “menja dresove” ljutih rivala.

Naravno da će ostati upamćena njegova magija, koju je pokazivao na terenu, međutim, određene navijačke grupe sećaće se i nečeg drugog.

Brazilac nikada, doduše, nije direktno prelazio iz jednog u drugi rivalski klub, ali je indirektno to činio dva puta, možda čak i tri.

Ronaldo je u Evropi skrenuo pažnju na sebe nastupima u PSV Ajndhovenu, odakle ga je 1996. kupila Barselona.

Tu je proveo jednu sezonu, a potom prešao u Inter, čiji je dres nosio pet sezona, praćenih raznoraznim povredama.

Vrhunac je bio transfer među “galaktikose” 2002. godine – Katalonci su mu zamerali, baš kao i “nerazuri”, kada je 2007. odlučio da se okuša u dresu Milana.

Na kraju, poslednji klub bio mu je Korintijans, za koji je potpisao, iako je na stolu imao ponudu kluba iz dečačkih dana, Flamenga.

Luis Figo

Foto: Profimedia

Klubovi često iz finansijskih razloga imaju potrebu da prodaju svoje “zlatne koke”, a jedan od takvih primera jeste i ovaj od Luis Figa.

Portugalac je bio kultna ličnost u Barseloni, ne samo da je donosio trofeje, nego je bio blizak separatistima, „pomažući katalonsku stvar“, kako su često navodili mediji.

Čak je nakon jednog trofeja umeo da “pecne” navijače Real Madrida, farbajući kosu u crveno i plavo i vičući: “Bele plačljive bebe, pozdravite šampione”.

Ali, usledio je najkontroverzniji transfer u istoriji fudbala i prelazak upravo u “kraljevski” klub po ceni od 53 miliona funti, 2000. godine.

Nakon toga, svaki put kada bi gostovao na Kamp Nou, susretao bi se sa psovkama, vređanjem, transparentima, ali i flašama i upaljačima. Jednom su ga čak gađali i svinjskom glavom.

Mnogi su pričali da Real zapravo Figa nije kupio zato što im je bio potreban ili zato što im se sviđa, već jednostavno da bi pokazali Barsi da imaju tu moć.

Figo je bio prvi fudbaleri u projektu “Galaktikosi”, a kasnije su mu se pridružili igrači poput Zinedina Zidana, Dejvida Bekama, Ronalda…

Vladimir Stojković

Pedja Milosavljevic/Starsport

Listu ćemo “preseći” najpoznatijim domaćim primerom – i prelasko Vladimira Stojkovića u Partizan.

Dugogodišnji reprezentativac Srbije je ponikao u Crvenoj zvezdi, iz koje se otisnuo u Evropu 2006. i otišao u francuski Nant.

Usledile su epizode u Vitezeu, Sportingu, Hetafeu, Viganu, a činjenica je da nigde minutaža nije bila na nivou.

I onda, 2010, pretposlednjeg avgustovskog dana, kao grom iz vedra neba, objavljeno je da je Stojković novi golman crno-belih i pojačanje za Ligu šampiona.

Iako je uveravao da nikada neće obući Partizanov dres, ni za kakav novac i ni pod kakvim uslovima, mišljenje je promenio.

Spasao je karijeru, sačuvao status reprezentativca, a sa Partizanom uspeo da osvoji tri titule i isto toliko nacionalnih Kupova.

“Probao sam pristupom da nateram ljude da me poštuju. Ako ne mogu nešto drugo da promenim, makar da me cene. Smatram da sam i one koji me ne priznaju ‘kupio’ odnosom prema klubu, davanjem, željom, htenjem. Siguran sam da sam u njihovim očima zaslužio poštovanje. Ako ne i osećaj pripadnosti. Svestan sam, nije moguće da te svaki navijač doživi kao svog”, rekao je Stojković između ostalog u intervjuu za “Mozzartsport” na desetogodišnjicu dolaska u Partizan.

Bilo je i posle Stojkovića nekadašnjih igrača Zvezde, koji su igrali za Partizan (Petar Đuričković, Uroš Đurđević, Ognjen Ožegović), ali niko nije podigao toliko “prašine” kao on.

Zlatan Ibrahimović

Foto: Profimedia

Samoproglašeni “Bog fudbala”, Zlatan Ibrahimović, nikada nije bio poznat po svojoj lojalnosti.

Uspeo je u Italiji da nosi dres tri velika, ali i rivalski kluba – Juventus, Inter i Milan.

Najpre je razočarao “Staru damu” i to u trenutku kada je bilo najteže, posle afere “Kalčopoli”. Ne samo da je zapretio da će tužiti klub ako ga ne puste, već je otišao ni manje ni više nego u Inter.

Sa “nerazurima” bi postigao mnogo veće uspehe da nije otišao u Barselonu, gde se nije baš najbolje snašao, iz mnoštva razloga.

Šveđanin je insistirao da pređe u Real Madrid, međutim, predsednik Blaugrane Rosel je taj transfer stopirao i Ibru poslao pravo u Milan, što je naljutilo navijače Intera.

Za “rosonere” je sa uspehom igrao u tom prvom mandatu, a nakon boravka u PSŽ-u, Mančester junajtedu i LA Galaksiju, vratio se na San Siro.

Imao je tokom karijere Zlatan problema i u Švedskoj, zbog svog ponašanja prema reprezentativnom dresu, ali i veze sa tamošnjim klubovima.

Tako su navijači Malmea, kluba iz njegovog rodnog grada, rešili da mu unište statuu u Stokholmu, polome je i napišu “Juda”, zato što se saznalo da je Ibra uložio novac u rivalski Hamarbi.

Sol Kembel

Foto: Profimedia

Bilo je dosta slučajeva “izdaje” i na Ostrvu, na kojem se fudbal i dalje posmatra na tradicionalniji način nego drugde.

Iako je bilo većih igrača i transfera, na ovakvim listama, često se u vrhu nalazi ime Sola Kembela, koji je nakon devet sezona provedenih u Totenhemu, 2001, odlučio da pređe u Arsenal.

Navijači “pevaca” malo koga ne vole kao Sola, koji je sa “tobdžijama” i te kako imao uspeha.

Da stvar bude gora u celoj priči, Arsenal je igrača rivalskog kluba iz Severnog Londona doveo za džabe, što bi se reklo.

Kembele je sa Spursima za jednu deceniju osvojio samo Liga kup, jednostavno je želeo više i to je dobio u Arsenalu, sa kojim je stigao do dve Premijer lige, dva FA kupa i nadomak trofeja u Ligi šampiona.

Čelnici Totenhema su mu nudili veću platu, ali je Sol odugovlačio sa odlukom i na kraju, 2002, odlučio da ode odmah po isteku ugovora.

Spursi su osam godina uspeli da uzvrate Arsenalu istom merom i odvedu im štopera, Vilijama Galasa.

Izvor: b92.net/Autor: Milan Tomić