Jovica Cvetković: “Odluka OSS-a da se prekine liga je skandalozna”!

Svaki sport se bori za sebe da bude što vidljiviji u društvu putem medija i u ovim trenucima se svi bore da nastave svoja takmičenja, kaže u razgovoru za portal restartmagazin.rs proslavljeni odbojkaški trener Jovica Cvetković.

  • Kako vidite odluku OSS-a da se prekine liga? Kakve će posledice biti po klupsku odbojku? 

To je za mene skandal, to je nedopustivo da dozvolimo sebi . Odbojka kao sport ne može to da dozvoli sebi, s obzirom na to kakvo mesto zauzima u svetu i u našoj zemlji u odnosu na ostale sportove, o tome govore brojne medalje koje osvajamo na različitim takmičenjima. Svaki sport se bori za sebe da bude što vidljiviji u društvu putem medija i ovim trenucima se svi bore da nastave svoja takmičenja, meni je zaista nejasna situacija zašto skraćujemo sezonu. Kada je u pitanju prekid sezone i posledice koje sa sobom nosi ovakva odluka, mogu reći da će biti strašne! Međuljudski odnosi sa ovom odlukom su poremećeni u tom odbojkaškom svetu. Meni se to ništa ne sviđa, vrlo mali, uzak broj ljudi, pojedinci odlučuju o svemu, bez učešća i bez konsultovanja šireg odbojkaškog sveta. U ovakvim situacijima treba svi da se uključe i da iznesu svoj stav, a ne samo oni koji su pogođeni time, jer nije interes samo na onima koji donose odluke, interes je da bude realno, pravedno i ispravno. Mogu da pričam formalno, reda radi, ali ja pričam onako kako jeste i iznosim svoje mišljenje!

  • Da li je kasno da se odluka OSS-a promeni?

Ništa nije kasno. Svi mogu da pogreše. Možda su prejudicirali, pretpostavili… Možda su hteli da završe sezonu, ja zaista ne znam koja je bila njihova namera. Uglavnom sada se vidi da je ispala velika greška, nakon te odluke o prekidu takmičenja. Jer je to učinjeno baš kada je država najavila ukidanje restriktivnih mera, oni su brže, bolje za 24h “proglasili” prekid. Odlučili šampione, ulaske i ispadanje iz lige.

  • Koji je Vaš kometar na to da se takmičarski sport prebacuje na izvan terena i da se takmičenje nastavlja, odnosno završava van terena?

Nije bilo saradnje, nije bilo komunikacije sa Savezom. Tu si bila neka obaveštenja prema klubovima, ali bez ikakvih konsultacija. Bez konsultacija između organizacija u okviru Saveza koje moraju sudelovati u odlukama… Odluka je donešena tek tako. Igrači i ekipe će biti bez takmičenja, interesovanje će biti manje za odbojku. Igrači neće dobijati novac od ugovora. Obaveza Saveza je da misli o svojoj organizaciji. Zato sam rekao da je ovo skandal! Plašim se da nećemo imati sponzore i taj mali broj koji funkciniše u odbojci…

Jovica Cvetković (drugi sa leve strane u gornjem redu) iz lične arhive
  • Kakva je situacija u Evropi? Da li je još neki savez doneo ovakvu odluku?

Ja zaista ne znam kakva je pojedinačna situacija, ali kada je u pitanju prekid liga, svi oni koji su odlučili da prekinu svoja takmičenja delegirali su plasman od prošle godine, za ovu godinu. U suštinu u mnogim sportovima je tako…

To bi bilo fer i u našem slučaju, ukoliko se donese odluka da takmičenje dobije status kvo. Odbojka ima najviše mogućnosti da nastavi svoja takmičenja. U sali, na treninzima možeš organizovati 15-20 ljudi, na utakmici sa 50 ljudi u sali možeš organizovati nadmetanje. Odbojka je sport sa najmanje kontakata između protivničkih igrača.

  • Kakvo je stanje u našoj klupskoj odbojici, muškoj i ženskoj?

Srbija ima jako ozbiljnu struku i realnu, ozbiljnu tradiciju kada je u pitanju odbojka. U ženskoj odbojci smo napravili zaista velike rezultate, pored muške odbojke koja je na nivou svetske klase. U klupskoj odbojci imamo probleme, kada je u pitanju vođenje klubova, mnogi treneri se bave rukovođenjem, a i finansiranjem. To su problemi za koje smo mogli sa državom da rešimo, preko lokalnih samouprava, jer odbojka to zaslužuje i daje mnogo Srbiji i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Da su ideje po pitanju rešavanja nekih problema pošle iz Saveze, siguran sam da bi država pomogla u otklanjanju. Interes države je da ima velike rezultate, kakve ima naša reprezentativna odbojka. Da bismo opstali na vrhu i da stalno osvajamo odličja, mi moramo da ojačavamo pojedinosti, tu pre svega mislim na klubove jer je tu baza igrača. Imamo probleme, jer se slabo bavimo problemima koji postoje na lokalnom nivou. Veća motivacija bi bila dati određeni minimalni dohodak na nivou liga igračima, što bi im jako značilo, samim tim imali bi motivaciju za bolje rezultate. To ne bi bila značajnija sredstva od onoga što je sada, ali bi bilo mnogo laške i sigurnije. Trebalo je iskoristiti poslednje dve godine kada smo napravili velike rezultate u odbojci. Moja ideja je bila da dodelimo prosečan lični dohodak u Superligi, a minimalan lični dohodak svim igračima i stručnim štabovima u prvim ligama. Klubovi ispod prvih liga bi bili motivisaniji, mnogo više bi radili, a iz prvih liga bi se borili za viši rang i iz toga bi morao da zadrži određeni nivo, rad i zalaganje. Time bismo obezbedili sigurnost za naše klubove.

Jovica Cvetković i Zoran Gajić
  • Kako ocenjujete rad Saveza, mimo odluke o proglašenju šampiona?

Nisam mnogo zadovoljan… Mi smo izgubili sve organizacije, odnosno udruženja u okviru Saveza, ona postoje na papiru… i udruženje klubova, sudijska organizacije i trenerska organizacija. Oni nemaju nikakav uticaj, čak se i ne sastaju. Predsednici su članovi upravnih odbora i tu se sve završava. Sve se održava elektronski, formalno, radi reda. Mnogo su statutarne greške u prošlosti napravljene… Imamo ljude koji rade u Savezu i obavljaju neke odgovorne funkcije i pored toga imaju još funkcija. Za neke ljude to važi, za neke ne važi… Slabo su radili, medijski lepo izgleda, ali to je samo fasada. Delegiranje po regionima se ne delegira “normalno”, delegati nisu birani iz regionalnih saveza, nego se odabiraju iz OSS-a. Savez bira podobne, ne dolaze stručni ljudi iz regiona, već ih OSS postavlja na mestu delegata regionalnih saveza.

  • Stanje u Savezu nije najsjajnije. Kako dolaze odlični rezultati naše seniorske reprezentacije u obe konkurencije?

To je inercija koja je ostala od ranije i koja se dugo godina gradila. Sistem se izgradio i kod igrača i kod trenera. Bisere koje imamo u ženskoj odbojci, oni nisu nastali za vreme ovih ljudi koji sada vladaju, već je to nastalo ranije, kako muški i ženski igrači tako i treneri. Dok naše mlađe kategorije ništa nisu osvojile. Na Balkanskim prvenstvima su gubili od Albanije, teško osvajaju medalje.

  • Da li to znači da će se u jednom trenutku prekinuti niz uspeha?

Ja se toga plašim. Mi trenutno imamo monstruozne igrače u ženskoj konkurenciji, ali i u muškoj. Tu su Tijana Bošković, Maja Ognjenović, Miljana Rašić kao i Brankica Mihajlović. To su klasne četiri igračice koje teško da neko ima. U muškoj kategoriji takođe imamo sjajnih igrača, sjajne srednjake, Batu Atanasijevića, Jovića u kojeg su mnogi sumnjali, tu je i primač Kovačević.

Nakaradno je kako funkcionišu rukovidioci i jedne i druge kategorije. Ja ne znam kakvi su tu planovi i programi, ali sa tim ne možemo da napravimo ništa. Eventualno bi mogli da se kvalifikujemo u jednoj ili dve konkurencije. Bilo bi neverovatno da uzmemo medalju.

  • Da li odbojku čeka isti scenario kao rukomet?

Ja se toga najviše plašim. Plašim se da odbojka ne ulazi u “rukometno” stanje. Tako je stanje bilo ranije sa rukometom. Oni su bili fantastični, pokazali su to u Los Anđelesu na Olimpijadi 1978. godine kada je i muška i ženska repezentacija uzela medalje. Rukomet i dobojka su jedini sportovi koji imaju zlatne medalje sa Olimpijskih igara. Zato se ja plašim da ovo nije put u stanje rukometa, s obzirom na ovakvo ponašanje od strane Saveza.

  • Koliko je napredovala odbojka u bliskoističnim zemljama s obzirom da ste radili u Saudijskoj Arabiji i Iranu gde ste ostavili veliki trag? Gde Vam je bilo najbolje odnosno najteže za rad?

U Iranu je bilo i najlepše i najteže, ali i najbolje i najgore. Iranski Savez i odbojka su bili u drugoj klasi u Aziji, a 4. ili 5. klasa u svetu. Ja sam radio sa mlađim kategorijama i stvarao igrače i te uspešne generacije, 4 generacije stvorio, poslednjih godina sam bio koordinator svih selekcija, čak i seniorske. Radio sam i planove i programe, organizaciju trenera i štabova. Pošto smo shvatili da nećemo moći da ih izvučemo maksimum od mlađih igrača, iako sam verovao da će oni biti vrhunski, međutima ako ne rade pravilno u kadetskim i juniorskim danima, ja sam bio pri odluci da ih temeljno pripremamo za seniore, studiozno. Jer se taj proces razvoja kod odbojkaša radi do 19. ili 21. godine kada se forimira jedna vrsta sportskog karaktera i završetak obuke igrača. To je najvažniji period u formiranju igrača. Oni su mene tamo nazivali fabrikom igrača.

Kada sam prvi put otišao nisam zatekao dobro stanje u najmanju ruku. U Iranu su slabo trenirali, tri puta nedeljno po sat i po, različite treninge sam primenjivao sa igračima kako bih pronašao ono što najviše odgovara pojedincu. Improvizovali smo dosta u tim trenucima, pravili smo teretanu u vešeraju, imali smo velike probleme… Nakon dve godine sam predsedniku Saveza Irana predložio plan i program. Nismo se sporazumeli i otišao sam. Nakon godinu dana sam se vratio u Iran, na poziv predsednika, sa novim predsednikom smo napravili čudo, kompletan sistem, sve smo promenili. Poklopile su nam se vizije, to je najbitnije. Od mlađih selekcija, do seniorskih, preko regionalnih saveza napravili smo zaista jedan sistem kojim se Iran ponosi i koji danas uspešno funkcioniše!

Vukašin Nedeljković