Kada ćemo imati lek za Covid-19

Više od 180.000 ljudi umrlo je do sada od Kovida-19, ali i dalje nema lekova koji bi dokazano pomogli lekarima da izleče ovu bolest.

Koliko smo, dakle, daleko od tih lekova koji život znače?

Šta se radi na pronalaženju lečenja?

Istražuje se više od 150 različitih lekova širom sveta. Većina su postojeći lekovi koji se isprobavaju protiv virusa.

  • Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula ispitivanje „Solidarnost” (Solidarity) sa ciljem procene metoda lečenja koji najviše obećavaju
  • Velika Britanija tvrdi da je njeno ispitivanje „Oporavak” (Recovery) najveće na svetu, sa više od 5.000 pacijenata koji učestvuju u njemu
  • A više istraživačkih centara širom sveta pokušava da koristi krv izlečenih kao metod lečenja

Kakvi tipovi lekova bi mogli da rade?

Postoje tri široka pristupa koji se istražuju:

  • Antiviralni lekovi koji direktno utiču na sposobnost virusa korona da se razvije unutar tela
  • Lekovi koji mogu da umire imuni sistem – pacijenti se ozbiljno razbole kad njihov imuni sistem preterano reaguje i počne da pravi kolateralnu štetu telu
  • Antitela, ili iz krvi izlečenih ili napravljena u laboratoriji, koja mogu da napadnu virus
Biologist with nucleic acids isolated from human samples to be tested for infection with the Covid-19 coronavirus.
Natpis na sliciTestovi na Kovid 19 u ruskoj laboratoriji

Koji lek protiv virusa korona najviše obećava?

Doktor Brus Ajlvord, iz Svetske zdravstvene organizacije, izjavio je nakon posete Kini da je remdesivir jedini lek koji je pokazao bilo kakve znake efikasnosti.

Ovaj antiviralni lek prvobitno je napravljen da leči protiv ebole, ali su se druge opcije pokazale efikasnijim.

Od tada se pokazao efikasnim u lečenju drugih smrtonosnih virusa korona (Bliskoistočni respiratorni sindrom i teški akutni respiratorni sindrom) u studijama na životinjama, što uliva nadu da će biti efikasan i protiv korona virusa Kovid-19.

Procureli rezultati sa ispitivanja koje je vodio Univerzitet u Čikagu takođe su pokazali da je ovaj lek efikasan.

To je jedan od četiri leka u ispitivanjima „Solidarnost” SZO-a, a njegov proizvođač, Gilead, takođe organizuje svoja ispitivanja.

šta raditi

Mogu li lekovi za HIV-a da izleče od virusa korona?

Mnogo se o govorkalo, ali ima vrlo malo dokaza, da bi par lekova protiv virusa HIV-a – lopinavir i ritonavir – bio efikasan u lečenju od virusa korona.

Ima nekih dokaza da oni mogu da funkcionišu u laboratoriji, ali studije na ljudima su razočarale.

Kombinacija nije pospešila oporavak, smanjila broj smrti niti umanjila stepen virusa u pacijentima sa ozbiljnim simptomima Kovida-19.

Međutim, budući da se ispitivanje vršilo na izuzetno bolesnim pacijentima (skoro četvrtina njih je umrla), možda je bilo prekasno u fazi infekcije da bi ti lekovi delovali.

Mogu li lekovi protiv malarije da zaustave virus korona?

Lekovi protiv malarije su sastavni deo ispitivanja i „Solidarnost”, i „Oporavak”.

Hlorokin, i srodni derivat, hidroksihlorokin, možda imaju antiviralna i svojstva umirenja imuniteta.

Ovi lekovi dospeli su u žižu javnosti kao potencijalne terapije za virus korona, uglavnom zahvaljujući tvrdnjama predsednika Trampa, ali i dalje su dokazi o njihovoj efikasnosti vrlo oskudni.

Hidroksihlorokin se koristi i za lečenje reumatičnog artritisa, zato što može da pomogne pri regulisanju imunog sistema.

Laboratorijski testovi su pokazali da on može da inhibira virus korona, a postoje i neki dokazi iz iskustva lekara sa terena koji tvrde da pomaže pacijentima.

Međutim, SZO kaže da ne postoji definitivan dokaz o njihovoj efikasnosti.

Šta je sa lekovima za imunitet?

Ukoliko imuni sistem pretera u reakciji na virus, on može da izazove upalu u čitavom telu. To pomaže u angažovanju imunog sistema za borbu protiv infekcije, ali preterana reakcija može da izazove kolateralnu štetu u čitavom telu i da se pokaže smrtonosnim.

Ispitivanje „Solidarnost” istražuje interferon betu, koja bi trebalo da leči multiplu sklerozu i smanjuje upalu. Interferoni su grupa hemikalija koje luči telo kad ga napadne virus.

Britansko ispitivanje „Oporavak” istražuje deksametazon – tip steroida koji se koriste za smanjenje upale.

Može li se virus korona lečiti krvlju izlečenih?

Ljudi koji prežive infekciju trebalo bi da u krvi imaju antitela koja mogu da napadnu virus.

Ideja je da se uzme krvna plazma (deo koji sadrži antitela) i da se bolesnim pacijentima daje kao terapija.

SAD je već izlečila 500 pacijenata s onim što se naziva „rekonvalescentska plazma”, dok su druge zemlje počele da im se pridružuju.

Koliko još do pronalaska leka?

Suviše je rano znati kad ćemo imati lek koji će moći da izleči od virusa korona.

Međutim, trebalo bi da počnemo da dobijamo rezultate ispitivanja u narednih nekoliko meseci. To je mnogo ranije nego što ćemo znati da li je vakcina (koja štiti od zaraze umesto da je leči) efikasna.

To je zato što lekari testiraju lekove koji su već razvijeni i zna se da su dovoljno bezbedni za upotrebu, dok istraživanja vakcina počinju od nule.

Neki potpuno novi, eksperimentalni lekovi za virus korona takođe se testiraju u laboratorijama ali još nisu spremni za testiranje na ljudima.

Zašto nam je potrebno lečenje?

Najočigledniji razlog da se želi lečenje jeste zato što će spasavati živote, ali bi moglo i da omogući ukidanje nekih mera izolacije.

Imati efikasan metod lečenja bi, u suštini, učinilo virus korona blažom bolesti.

Ukoliko bi sprečilo da ljudima koji budu primljeni u bolnicu budu potrebni respiratori, onda bi bilo manje opasnosti od toga da se odeljenja za intenzivnu negu preopterete, tako da kontrola života ljudi ne bi morala da bude toliko rigorozna.

Kako onda lekari leče pacijente sada?

Ako se zarazite virusom korona, simptomi za većinu ljudi će biti blagi i on može da se leči kod kuće ležanjem u krevetu, paracetamolom i obiljem tečnosti.

Ali nekim ljudima je potrebno intenzivnije bolničko lečenje, koje zahteva dodatni kiseonik preko respiratora.

Izvor: BBC na srpskom