Kako da izbegnete prazničnu depresiju?

Praznici su vreme kad bi se trebali opustiti i uživati s porodicom u slobodnom vremenu i aktivnostima koje vas zabavljaju. Zbog prevelikih očekivanja neki umesto da uživaju, padaju u depresiju.

Razlozi depresiji su često samonametnuti jer dolaze od vlastitih prevelikih očekivanja, a ovo je 12 najčešćih:

  1. Obavljanje zadataka u zadnji tren

Za većinu ljudi “najlepše vreme u godini” je zapravo najstresnije doba u godini. Miliion i jedna sitnica koja se treba obaviti pre praznika, kupovina, priprema i uređivanje stvaraju ogroman pritisak na ljude zbog kojeg se pojavljuju negativni osjećaji, a u krajnjim slučajevima zbog čega ljudi znaju pasti i u depresiju.

– Kako biste izbjegli osećaj nemoći, tuge ili ljutnje napravite unapred raspored svih bitnih stvari koje trebate obaviti i onda oko njih planirajte sve manje bitne obveze. Na ovaj način ćete sebi dati dovoljno vremena da pripremite sve što ste naumili, a da se ne osećate iscrpljeno ili nezadovoljno – savetuje psihologinja Margaret Wehrenberg.

Očekivanje savršenih praznika

Popularna kultura uvek Novu godinu predstavlja savršeno (ili katastrofično što ipak na kraju ispadne savršeno), a uticaj takvih filmova, spotova i televizijskih emisija na običnog čoveka je strašno loš – što se više približavaju praznici to su očekivanja sve veća i veća, a vremena sve manje. I to stvara ogromni stres kod ljudi. Sve mora biti savršeno – drvce, pokloni, večera, ukrasi…

– Očekivanja da sve bude savršeno i da svi budu fantastično raspoloženi su nerealna i vode prema gorkom razočarenju i frustracijama, podiže hormon kortizol u telu, zahvaljujući kojem se ljudi osećaju “na rubu živaca” – objašnjava psihologica Deborah Serani.

Očekujete da će praznični ugođaj rešiti stare razmirice

Za vreme praznika većina ljudi je opuštenije nego inače i imaju više slobodnog vremena, pa postoji i veća šansa da će se baviti nekim društvenim i porodičnim pitanjima koja mogu uključivati i rešavanje nekih starih razmirica. Ali, tome nije uvek tako. I ako očekujete da ćete tokom praznika rešiti neki problem koji imate s nekim iz familije, vrlo verovatno ćete se razočarati.

Samo zato što su praznični ne znači da su ljudi automatski dobre volje ili da će promeniti svoja mišljenja. Pre samih prazničnih okupljanja razmislite s kim ćete se susreti i pripremite se da ne ponavljate stare obrasce ponašanja. Na taj način ćete smanjiti očekivanja i verovatno se bolje provesti.

Pojačani osećaj gubitka ili promene

Praznično vreme često kod ljudi pojačava osećaj gubitka ili tuge zbog loših životnih okolnosti kao što su razvod, gubitak voljene osobe ili loše finansijske situacije. I svi ti osećaji podstiču depresiju.

– Kako biste izbegli tugu i ostale negativne osećaje razgovarajte sa svojim bližnjima o tome kako se osećate. Probajte zameniti stare Praznične tradicije koje vas podsećaju na loše osećaje novima koji će vas potstaknuti da se bolje osećate – savetuje dr. Serani.

Previše samougađanja

Praznični sto pruža veliki izbor poslastica koje mogu imati jako negativni učinak na vas ako nemate mere. Jedenje previše slatkog podstiče proizvodnju inzulina čije posledice su umor, uzrujanost i smanjena poslovna sposobnost.

– Kako biste izbegli loše posledice prevelike konzumacije šećera razmislite kad najviše jedete slatko i zašto, te pokušajte unapred izbeći te situacije – izjavila je dr.  Serani za Reader’s Digest.

Previše alkohola

Za vreme praznika ljudi su opušteniji, više se zabavljaju, a s tim i češće posežu za alkoholom. Možda se čini kao dobra ideja za vreme večernjeg izlaska, ali povećani unos alkohola može konačno završiti na drugu stranu, trežnjenje ima i depresivnu stranu, što se može pretvoriti u začarani krug – ako osoba posegne za alkoholom jer se nada da će zaboraviti na svoje brige.

 Glavobolje kao posledica alkohola ne pridodaju ni zabavi ni veselju, a mogu biti i početak ozbiljnog problema i imati fatalne posledice – napomenula je dr. Wehrenberg.

Manjak fizičke vežbe

Užurbani životni stil inače ne ostavlja ljudima previše vremena za vežbanje i održavanje kondicije, a u kombinaciji s kaloričnim praznični, obrocima i povećanim unosom alkohola može dovesti do depresije.

– To ne znači da biste sad trebali pola praznika provesti u teretani, već da umesto ispred ulaza od zgrade parkirate malo niže niz ulicu, ili umesto liftom se popnete stepenicama. Na ovaj način ćete aktivirati telo i ti mali naleti energije će smanjiti količinu stresa koju osećate i potstaknuti vas da se bolje osećate – objašnjava dr. Serani.

Premalo vremena za sebe

Ludnica oko priprema prazničnih okupljanja često može potrajati i u to vreme ljudi često svoje privatne potrebe stavljaju na zadnje mjsto. Tako se može dogoditi da više sedmica čovek nema vremena u miru prošetati pola sata ili sesti na kafu s prijateljem, pa čak ni uživati u zasluženoj kupki.

Povratite svoje vreme za sebe i organizujte sebi vreme koje ćete provesti u nečemu što vas opušta. Osećaj stalne žurbe i napetosti, zajedno s velikim očekivanjima, vodi do negativnih osećaja, pa čak i depresije. Uzmite vremena za sebe.

Kraći dani i duže noći

Kako bi ljudi optimalno funkcionisali tokom dana potrebna im je određena doza sunca koja pokreće proizvodnju hormona melatonina, koji održava naš unutrašnji ritam spavanja. Manjak sunca znači smanjenu proizvodnju melatonina i to može uticati na pojačanu razdražljivost, smanjenu koncentraciju, probleme sa spavanjem, glavobolje i mučninu – napomenula je dr. Serani.

 Kako biste izbegli pad melatonina dovoljno je tokom dana 20 minuta sedeti na suncu ili uz osunčani prozor kako bi naš unutrašnji sat i dalje normalno funkcionisao – savjetuje dr. Serani.

Finansijska situacija

Jedan od najčešćih razloga zašto ljudi padaju u depresiju tokom praznika je velika potrošnja. Kupovanje poklona, ukrasa i hrane za praznična druženja može višestruko probiti kućni budžet, što se što se može loše odraziti na idućih par meseci kad je potrebno veliko ”stezanje remena” kako bi se finansije vratile u normalu.

Kako biste izbegli ovakvu “finansijsku depresiju” planirajte unapred. Sastavite popis kome ćete kupiti koji poklon, odredite na te poklone budžete i držite ga se. Kod kupovine namirnica, ne kupujte sve što je na akciji, već napravite kući popis stvari koje su vam potrebne i s njim krenite u trgovinu.

Idealno bi bilo kad bi pre odlaska u trgovinu digli novac na bankomatu i ostavili kartice kod kuće. Na ovaj način ćete sami sebe prisiliti da se držite svojih finansijskih ograničenja.

Previše obveza

Često u porodicama jedna osoba je odgovorna za okupljanja, praznike i slično, i to je uglavnom žena/majka/baka. Ovakva ne-raspodela zadataka dovodi do teskobe kod osobe koja je zadužena “za sve”, a u ekstremnim slučajevima može dovesti do depresije. Prenatrpani raspored i mnoštvo raznovrsnih obveza dovodi do smanjenja koncentracije i neizbežno do grešaka koje kod nekih ljudi vode u depresivno stanje.

Ako ste skloni samokritici ili ste svesni da ne možete i ne želite imati takav pritisak na sebi, unapred podelite zadatke članovima porodice. Svako je za nešto zadužen. Na ovaj način će svi barem malo pomoći, a vi ćete osetiti veliko olakšanje.

“Nametnuti” praznici

Puno ljudi se oseća melanholično zato što su im svi praznici jednaki, uvek isti ljudi, na istom mestu koji rade iste stvari. Takođe pritisak koji se stvara na vas da obilazite jedne rođake ili druge može završiti svađama i ljutnjom zbog čega se loše osećate.

 Identifikujte svoje prioritete – s kime želite biti za praznike, koliko vremena s njima želite biti i gde. Ako želite provesti vreme s nekim s kime inače niste za praznike, nazovite ih, budite proaktivni – savetuje Wehrenberg.

Izvor: mojdoboj.info