Kako da prestanete da jedete ‘na nervnoj bazi’

Postoje fizička i psihološka glad. Kad osećamo fizičku glad, tada moramo da jedemo jer telu nedostaje energije i šećer u krvi je nizak. Posledice mogu biti opšta slabost, nemogućnost koncentracije i umor. Međutim, na psihološku glad, kako što joj ime kaže, utiču psihološki razlozi. Na primer, mnogo ljudi jede jer im je dosadno, jer se tako rešavaju stresa ili zato jer neka hrana izgleda privlačno i imaju želju za konkretnim jelom.

Veliko broju ljudi poznate su ove i slične situacije: stojite pored frižidera, nervozni zbog nečega što se dogodilo na poslu u potrazi za kutijom sladoleda kako biste “ohladili glavu”; sedite na kauču i bezumno grickate čips nakon svađe sa voljenom osobom. Sve ovo su primeri psihološke gladi ili, kako se to uobičajeno kaže “jedenja na nervnoj bazi”.

Mnoge negativne emocije, uključujući bijes i tugu mogu da izazovu loše navike u ishrani, koje mogu da budu veoma opasne po vaše zdravlje. Loš dan na poslu ili rasprava sa prijateljem su kratkoročni problemi. Ali prejedanje na nervnoj bazi može dovesti do hroničnih problema. Ovo uključuje hronični stres, dugoročni bes, depresiju i druge brige. Ako se ovo odnosi na vas, pitajte lekara da li ćete imati koristi od savetovanja, lekova, upravljanja stresom, vežbanja i drugih tehnika. U svakom slučaju treba da otkrijete uzrok svojih emotivnih problema i pokušate da ga rešite. U međuvremenu, postoje sitne, ali korisne stvari koje možete da uradite kako biste smanjili i kontrolisali prekomernu ishranu nastalu iz emotivnih razloga, piše intertim.net.

  1. Zapitajte se zašto jedete

Na putu do frižidera, postavite sebi pitanje: “Da li sam stvarno gladan/gladna?” Postavljanjem sebi ovog pitanja, prepoznaćete svoju motivaciju. U najboljem slučaju, možete odlučiti da niste gladni i odustati. U drugim prilikama, ovakvo pitanje pomoći će vam u boljem izboru hrane.

  1. Zamena za najgore grickalice

Ako nemate ogromnu kesu masnog čipsa na dohvat ruke, nećete ga ni pojesti. To je dobro, jer prejedanje obrađenim grickalicama može podići vaš nivo kortizola, hormona stresa. Ako nezdravih grickalica nemate u kući, nećete morati da im odolevate.

Ako vam treba slana užina, umesto kokica uzmite žitarice. Dobićete važan izvor serotonina, takozvanog hormona sreće. Usput ćete uneti u organizam i antioksidanse za jačanje imunog sistema.

Ako stres, bes ili tuga “potraže” slatkiše, zapamtite ovo: slatkiši i prerađena hrana koja može izazvati ozbiljne probleme sa srcem i krvnim sudovima, kao i određene mentalne probleme, uključujući i simptome depresije.

Kao alternativu svog omiljenog slatkiša, kolača ili pite, pokušajte sa činijom slatkog voća.

  1. Odaberite namirnice koje se bore protiv stresa

Da li ste se ikada zapitali zašto ljudi nude vruć čaj u stresnim situacijama? Ispostavilo se da ima vise od umirujućeg dejstva. Čaj često sadrži korisne antioksidante. I zeleni čaj i bijeli čaj sadrže amino kiselinu koja se zove L-Teanin koja može da pomogne smanjenju nivoa stresa.

Lista sličnih namirnica se nastavlja: crna čokolada ( sa bar 70 odsto kakaa), integralne žitarice, orasi, mahunarke i voće i povrće – sve ove namirnice imaju svoju ulogu u održavanju zdravog uma. Ključ je jesti namirnice koje pomažu u borbi protiv stresa i izbegavati prerađenu hranu koja može učiniti da se osećate još gore.

Izvor: Vijesti.me