Kako da znamo da li smo isulinski rezistentni?

Insulin je hormon koji proizvode β ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Njegova osnovna uloga u organizmu je da kontroliše metabolizam ugljenih hidrata (šećera), masti i proteina. 

Nažalost, istina je da svako može postati rezistentan na insulin, pa čak i mršavi ljudi. Svima preti ta opasnost, jer živimo u društvu koje ima brz pristup mnoštvu rafinisanih ugljenih hidrata (bijeli hljeb, šećer, pasta, krompir, gazirana pića poput koka-kole, industrijski – hemijski tretirane hrane kojoj je dodata fruktoza). U stvari, velika većina nas je rezistentna na insulin u određenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri. Što više jedemo rafinisanu i industrijski tretiranu hranu, to nam treba više insulina da je razložimo. Što je više insulina u krvotoku, to ćelije sve manje na njega reaguju.

 Kako starimo ova stalna izloženost iscrpi sposobnost organizma da toleriše rafinisane ugljene hidrate i smanjuje našu osetljivost, odnosno osetljivost naših ćelija na insulin. Ako patite od visokog holesterola, triglicerida, ili visokog pritiska treba da proverite vašu insulinsku rezistenciju, bez obzira na uzrast i težinu.

Ako imate visok pritisak, velika je verovatnoća da imate i insulinsku rezistenciju. Lekovi za visok pritisak ne leče insulinsku rezistenciju, već samo maskiraju simptome. Na prvi pogled i bez analize krvi insulinska rezistencija se može prepoznati po nekoliko stvari. Neko ima sve nabrojane simptome i znake, a neko i ne.

Obratite pažnju na sledeće stvari:

– Gojaznost, gde je indeks tjelesne mase BMI veći od 25. Ovo nije apsolutan pokazatelj poremećaja, jer često i mršavi ljudi pate od insulinske rezistencije.
– Debljina fokusirana na i oko stomaka, veliki stomak, masne naslage na stomaku, grudima, oko unutrašnjih organa
– Stalna pospanost, posebno nakon obroka i učestalo zijevanje
– Hronični nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka
– Zaboravnost, depresija, bezvoljnost
– Viseće izrasline na koži, kao bradavice koje vise, oko vrata, ispod pazuha, ispod grudi
– Stalna potreba za slatkim i nakon obroka
– Nagli pad šećera
– Teško se mršavi i kada je osoba na dijeti, a sa druge strane, lako se goji

zdravlje, šećer
Ilustracija(Foto: Shutterstock)

Ko može da razvije insulinsku rezistenciju?

Rizik za pojavu ovog sidroma je veliki kod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2 ili pate od drugog tipa šećerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki višak telesne težine. Žene koje su građene u obliku jabuke, kao i žene koje se debljaju prvenstveno oko struka pokazuju sklonost ka ovom sindromu. Da bi procenili rizik izmerite struk u najužem delu (ne uvlačite stomak) i najširi dio kukova. Podelite ove mjere i ako je odnos veći od 0.8 za žene (1.0 za muškarce), to ukazuje da je abdomen predebeo i da postoji rizik od pojave insulinske rezistencije.

Žene kojima je dijagnostikovana dyslipidemia (narušen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida, su takođe izložene riziku. Ako podelite vrednost triglicerida sa vrednošću HDL holesterola i dobijete 3.0 ili više – velika je verovatnoća da postoji insulinska rezistencija.

Takođe, kožne promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradavičaste tamne fleke na vratu i pazuhu, u 90 % slučajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju.

Dobra vest je da se na nivo insulina i glukoze vrlo lako može uticati: načinom života, vežbama i dijetama.

Ukoliko vam je dijagnostikovana insulinska rezistencija ima dosta stvari koje možete da uradite da biste je otklonili ili smanjili, treba samo da se javite svom lekaru.

Izvor: vijesti.me