Kako se Nemačka zaglibila u koroni

Odlazak u pivnicu, teretanu ili bioskop ponovo je moguće u Sarskoj oblasti, jednoj od šesnaest nemačkih pokrajina. Tamo su od ove nedelje na snazi blaža pravila nego u drugim delovima Nemačke.

U onim gradovima severne pokrajine Šlezvig-Holštajn gde je manji broj zaraženih, ponovo je odobrena prodaja hrane na otvorenom.

Mnogi gradovi isprobavaju model koji se pojavio u mestu  Tibingen, kod Štutgarta. Organizuju se brzi testovi na koronu i svako ko je negativan ima pristup restoranima i prodavnicama.

Kao pečurke posle kiše niču takvi originalni koncepti, svaka pokrajina ima svoj, svaki grad ili okrug tome dodaju sopstvena pravila.

Mnogi epidemiolozi sa skepsom gledaju na „eksperimente“ sa popuštanjem pravila. Institut „Robert Koh“ izvestio u petak da je 25.464 novih slučaja korone u poslednja 24 sata. Epidemiolog Dirk Brokman kaže da Nemačku čeka 40 do 60 hiljada slučajeva dnevno. „Moramo da smanjimo kontakte gde god možemo“, upozorava Brokman, za Dojče vele.

Kancelarka Angela Merkel i ministar zdravlja Jens Špan zalažu se za novo strogo zatvaranje koje bi bilo kratko, ali disciplinovano sprovedeno u celoj zemlji.

Nekoliko dana ranije je Merkel u nastupu na televiziji direktno kritikovala namere premijera pojedinih pokrajina da popuste mere. Još se ne zna kada će idući sastanak kancelarke i premijera, a Merkel kaže da se čeka da najpre usaglase predlog o kojem bi raspravljali.

Te sastanke u nemačkoj javnosti bije loš glas, posebno nakon blamaže sa „uskršnjim lokdaunom“. Dvanaest sati, maltene do zore, su krajem marta pregovarali i dogovorili da se sve zatvori oko Uskrsa. A onda je idućeg dana Merkel povukla tu odluku kao kontraproduktivnu – jer ljudi bi nagrnuli u ogromne kupovine pred Uskrs, a još više njih bi otputovalo nekuda.

Tako uvek funkcionišu sastanci kancelarke i premijera. Oštrije ili blaže mere, otvoriti ili zatvoriti škole, putovanja smeju ili ne smeju… mnogo se priča, a na kraju opet svaka pokrajina uradi po svome. Mere u Nemačkoj se često podrugljivo opisuju kao „ćilim od zakrpa“, gde više niko nema pregled koje su mere gde na snazi.

Kako je moguće da je krizni menadžment u Nemačkoj izašao na tako loš glas godinu dana od početka pandemije? Kao jedan od razloga često se navodi federalizam, koji pokrajinama daje nadležnost recimo nad obrazovanjem i borbom protiv zaraznih bolesti.

„Federalna struktura po sebi nije problem, već to kako se pojedine pokrajine ponašaju tokom krize“, kaže politikolog Gero Nojgebauer. Smatra da nedostaje razumevanje šta je opšte dobro, za celo društvo i državu, te da pokrajinski premijeri gledaju samo šta je dobro za njihove pokrajine.

Nojgebauer dodaje da to dobrano ima veze sa izbornom kampanjom – ove godine je niz pokrajinskih izbora, kao i izbori za Bundestag u septembru gde je ishod veoma neizvestan i posle kojih kancelarka Merkel ide u penziju. Zato, kaže politikolog, premijeri žele da ostave dobar dojam na birače u svojim pokrajinama. „Ne usuđuju se da donesu jasnu odluku, da kažu da su za oštrije mere. Uplašili  su se da ne izgube naklonost birača.“

Doduše, makar u anketama većina Nemaca zagovara tvrđi lokdaun. Nedavno ispitivanje je pokazalo da su četiri petine građana nezadovoljne kako savezna država i pokrajine upravljaju krizom.

„Za Angelu Merkel se postavlja pitanje da li joj se možda više isplati da lupi šakom o sto i nametne pravila“, kaže Nojgebauer. „Samo svojim autoritetom ona više nije u stanju da ubedi premijere.“

Čini se sada i kancelarka slično gleda na stvar. Na televiziji je pretila da će se založiti za pooštravanje Zakona o zaštiti od zaraza tako da Savezna vlada dobije više nadležnosti, piše Dojče vele.

Prema pisanju medija, Kancleramt već radi na tome. Iz mnogih pokrajina to kritikuju kao prekrajanje nemačkog federalizma.

Izvor: politika.rs