Kina priželjkuje Bajdena i sprečavanje dubljeg sukoba

Kako su bilateralni odnosi sa Sjedinjenim Državama u slobodnom padu, Kina se sprema za dodatne turbulencije uoči američkih izbora u novembru i mogućnost da pobeda Džoa Bajdena pruži šansu za izbegavanje dubljeg sukoba.

To piše agencija Rojters, pozivajući se na izvore bliske kineskom rukovodstvu. Zahtev Vašingtona ove nedelje da Kina u roku od 72 sata zatvori svoj konzulat u Hjustonu razbesneo je Peking i izazvao osvetničku naredbu da SAD zatvore konzulat u Čengduu.

Kina, kao i obično, nije direktno kritikovala predsednika Donalda Trampa, koji često priča o ličnom prijateljstvu za predsednikom Sijem Đinpingom, nego su državni mediji u zajedljivim komentarima predstavili taj potez kao predizbornu taktiku.

Rojters navodi da neki jastrebovi u kineskoj vladi i vojsci vide još jedan Trampov mandat kao šansu da ubrzaju uspon Kine, gde su mnogi ohrabreni njenom pozicijom dok posmatraju metež u SAD, uključujući krizu oko kovida-19.

Međutim, zajedno sa očajem zbog Trampove nepredvidivosti i sklonosti ka uvođenju tarifa, te oprezom zbog njegovog neprijateljstva na mnogim frontovima, raste i zabrinutost zbog rizika od oštrijeg sukoba, izjavili su za Rojters šest kineskih zvaničnika i osobe povezane sa rukovodstvom.

Peking iritiraju i česte kritike na račun “komunističke Kine” i njene vladajuće Komunističke partije – državni sekretar Majk Pompeo je upotrebio tu reč 27 puta u govoru u četvrtak, kada je rekao da je oštriji odnos prema Kini “misija našeg vremena”.

Kina, koju je Trampova pobjeda 2016. zatekla nespremnu, zadužila je vladine analitičare da ranije počnu da pripremaju izveštaje o izborima i raspoloženju američkog javnog mnjenja, sa fokusom na demokratskog izazivača Bajdena i njegovu politiku, kazali su Rojtersu upućeni izvori.

“Nema nikakvih iluzija o vraćanju odnosa na dobre stare dane, ali bi novi predsednik makar pružio šansu za resetovanje odnosa”, rekao je kineski zvaničnik, koji je želio da ostane anoniman zbog osetljivosti teme.

“Na kraju krajeva, odnos ne može biti gori od trenutnog”, dodao je.

Tokom Trampovog mandata, odnosi SAD i Kine su pali na najniži nivo poslednjih decenija, oko niza pitanja – od trgovine i tehnologije, preko pandemije kovida-19, do kineskih teritorijalnih pretenzija u Južnom kineskom moru i obračuna sa demonstrantima u Hongkongu.

Tramp kaže da je on prvi predsednik u poslednjih nekoliko decenija koji se usprotivio Pekingu i njegova kampanja optužuje Bajdena da popušta Kini.

U Rojtersovoj analizi se navodi da je oštar stav prema Kini sada politika obiju stranaka u Vašingtonu, kao i da se očekuje da će Bajdenova administracija biti spremnija da se udruži sa saveznicima u sukobljavanju Pekingu i stroža po pitanju ljudskih prava.

Međutim, Bajdenova administracija bi mogla biti naklonjenija saradnji – sa nove “pozicije američke snage”, kako to zovu ljudi iz kampanje, usled obnovljenog ulaganja u američku konkuretnost, inovacije i infrastrukturu.

“Izgleda da Kinezi ne gaje iluzije u vezi sa tim da bi Bajdenova pobeda mogla preinačiti stav Vašingtona prema Kini, ali će verovatno ponuditi dijalog sa novom administracijom”, kaže Danijel Rasel, koji je bio glavni diplomata za istočnu Aziju za vreme mandata Baraka Obame i na početku Trampovog.

Rasel nema formalnu ulogu u Bajdenovoj kampanji, ali je blizak sa njegovim spoljnopolitičkim saveznicima.

Bajdenovi i Trampovi tabori kažu da Kina navija za ovog drugog.

Tim Murto, Trampov direktor za komunikacije u kampanji 2020, kaže da Kina nesumnjivo podržava Bajdena.

“On im je ugađao i unapređivao njihove interese tokom njegovih 47 godina u Vašingtonu”, rekao je Murto za Rojters.

Endru Bejts, portparol Bajdenove kampanje, tvrdi, pak, da Kina radi što joj se prohte za vreme Trampa, koji je, kako je rekao, “najslabiji predsednik u istoriji Amerike u odnosu prema Kini.”

Kako su bilateralni odnosi u opadanju, neki zvaničnici i analitičari u Pekingu kažu da će se pristup Kine narednih meseci sastojati od pokušaja da obuzda tenzije sa Vašingtonom i sveti se samo kada je to potrebno.

Što se tiče značajnih ponuda za dijalog, Rojters ocenjuje da njih verovatno neće biti, jer Kina smatra da to nema smisla u sezoni kampanje, kada je antikinesko raspoloženje u porastu.

“Kina je ljuta na Trampa zbog njegovih kritika na račun Kine i zbog uvođenja sankcija”, kaže Ši Jinhong, savetnik kineske vlade i profesor na pekinškom Univerzitetu Renmin.

“Štaviše, Kinezi osećaju da je njegov politički rejting kod kuće poljuljan, tako da je njegova vrednost opala.”

Zatvaranje konzulata zaoštrilo tenzije

Kina je juče preuzela prostorije američkog konzulata u gradu Čengdu, nakon što je naredila da se taj objekat isprazni u znak osvete zbog izbacivanja Kine iz njenog predstavništva u Hjustonu u Teksasu.

Peking je u petak objavio da je zatražio od SAD da zatvore konzulat u pokrajini Sičuan i dao je Amerikancima 72 sata da se evakuišu, isto koliko je Kina imala vremena da napusti misiju u Hjustonu, koja je zatvorena u petak.

“Razočarani smo odlukom kineske Komunističke partije i nastojaćemo da i dalje izlazimo u susret narodu u ovom važnom regionu preko naših predstavništava u Kini”, naveo je portparol američkog Stejt departmenta u mejlu Rojtersu.

Ta agencija je prenela da je policija juče u podne uklonila barikadu koja je sprečavala pristup zgradi u Čengduu, te da su se desetine prolaznika zaustavljale da se slikaju i snimaju. Jedan muškarac je stajao preko puta i puštao kinesku himnu na telefonu.

“Veoma smo tužni zbog prekida odnosa između Kine i SAD”, rekao je jedan od prolaznika ispred zgrade. On je izrazio zabrinutost da bi pogoršani odnosi mogli uticati na Kineze koji žele da putuju ili studiraju u SAD.

Konzulat u Čengduu je otvoren 1985. i imao je skoro 200 zaposlenih, od kojih oko 150 lokalno angažovanih, prema podacima sa sajta. Nije poznato koliko ih je radilo u vreme zatvaranja nakon što su američke diplomate evakuisane iz Kine zbog pandemije koronavirusa.

Izvor: Vijesti.me