Ključna greška međunarodne zajednice u BiH je ignorisanje volje Srba i Hrvata

Zapad najefikasnije može pomoći BiH ako prihvati realnost ove zemlje sa tri konstitutivna naroda, smatra profesor Robert M. Hajden

Sve reforme u Bosni i Hercegovini mogu biti uspešne jedino ako uvažavaju realnosti tri konstitutivna naroda i njihove interese, poručio je univerzitetski profesor dr Robert M. Hajden sa univerziteta u Pitsburgu.

Hajden, koji se bavi međunarodnim odnosima s fokusom na bivšu Jugoslaviju, komentarisao je dokument „Novi dogovor” koji su u okviru Vilson Centera izlobirali bošnjački unitaristi kako bi pokušali da utiču na poglede i formiranje novog američkog stava prema BiH, koji bi u suštini vodio dominaciji Bošnjaka.

Hajden u analizi ističe da bi svaki pokušaj da se ostvari unitaristička platforma u BiH s dominacijom Bošnjaka vodila ka sukobu.

„Svaki napor da se stvori ‘novi dogovor’ za BiH mora da se temelji na stvarnosti ove duboko podeljene zemlje. Demokratija se, uostalom, mora zasnivati na pristanku vladajućih, a nema naznaka da će Hrvati ili Srbi u BiH pristati na „nju dil“, ističe profesor Hajden, prenosi hrvatski Večernji list, u izdanju za BiH.

To, kaže on, ne znači da su promene nemoguće, već da se ne mogu nametnuti 50 odsto stanovništva, koje dominira, demografski i politički, Ustavom priznatim politikama koje pokrivaju oko 60 odsto teritorija. „Ako neko želi da proizvodi sukob u BiH, vrlo obećavajući način za to bi bilo pokušati centralizaciju države protiv demonstriranog protivljenja otprilike polovine njenog stanovništva, nenasumično teritorijalno i etnonacionalno raspoređena među ta tri konstitutivna naroda”, kaže profesor.

Prema njegovim rečima, ključna greška svih dosadašnjih politika međunarodne zajednice prema BiH, ali i određenih domaćih inicijativa svodi se na ignorisanje izborne volje Hrvata i Srba.

„Izveštaj o ‘popravljanju Dejtona’ zastupa stav koji su dugo zauzimali gotovo isključivo bošnjački politički akteri, a kojem su se protivili više puta reizabrani predstavnici Hrvata i Srba u BiH, od pre početka rata, u svim pregovorima tokom rata i u Dejtonu: bosanski je Ustav strukturiran na način na koji jeste jer ni Hrvati ni Srbi ne bi prihvatili nametanje centralizirane bosanske države…„, navodi profesor.

To je, smatra Hajden, takođe stav koji u poslednje vreme zastupa stranka s vrlo malo izborne podrške među Hrvatima ili Srbima u BiH.

On dodaje da se u BiH ne može graditi samo dogovor s „građanima” jer će onda odražavati volju Bošnjaka.

Da u BiH zapravo i ne postoje anacionalni građani, pokazao je popis stanovništva 2013. prema kojem se više od 96 odsto popisanih izjasnilo kao Bošnjak, Hrvat ili Srbin, a oko 99 odsto onih koji su se tako izjasnili naveli su i očekivani odgovarajući jezik i veroispovest. Realnost zemlje podseća da se i u Osmanskom carstvu vodilo računa o zastupanju muslimana, hrišćana i Jevreja, a identično je nastavljeno i u austrougarskom razdoblju.

Profesor Hajden smatra da Zapad najefikasnije može pomoći BiH ako prihvati realnost ove zemlje sa tri konstitutivna naroda.

„Teško je shvatiti zašto bi Hrvati odustali od zahteva za zasebnim hrvatskim entitetom sve dok nisu u mogućnosti da biraju hrvatske predstavnike. Politički legitimitet ne zavisi na kraju od toga šta govore stranci, već o tome šta sami ljudi prihvataju kao takve. BiH nije takva kakva jest zbog Dejtona, nego je Dejton takav kakav je zbog prirode bosansko- hercegovačkoga društva”, smatra profesor, prenosi Tanjug.

Izvor: politika.rs