Koga briga za istinu?

Istina je jednoznačna, vrednosno utemeljena činjenica. Filozofska misao i pojam koji se doživljava na različite načine. Obično je ljudi doživljavaju na isti ili sličan način. U borbi sa vremenom, istina zna nekad i da porani, može biti predskazanje, mudrost i pogled u daleku budućnost, a zna i da zakasni, kao što u većini slučajeva često kasni i onda kreće “lupanje glave”, razmišljanje, postavljanje pitanja… U borbi sa vremenom, čovek uvek gubi. Gubi vreme, resurse i retko kad stigne da uradi u predviđenom roku, juranjava i bežanje, stizanje i bežanje i opet iznova i iznova. Kao na analognom satu, mala juri veliku, velika juri malu, sustižu se, ali i beže. Da li se posle svake istine, čovek osvesti, kad god saznao i dobio činjenično stanje? Verovatno ne ili je to individualna stvar. Ako istina zakasni, sve pre nje može biti farsa i zabluda. Ako istina porani, sve posle nje takođe može biti pogrešno. Bilo kako bilo, preko nje se može preći i nastaviti dalje, ali je veoma teško ukoliko ona nikada ne stigne, niti porani, niti zakasni. Ponekad zna biti i smešna, ako iznošenje te istine počinje rečima: “Oni jedu prasetinu, mi pijemo ‘ladnu vodu, sve u svemu dobro je, super je!”