Koliko je opasno biti sam svoj doktor?

Kako ćete znati kad je sigurno da sami lečite svoje bolove, a kad se treba obratiti lekaru? Ovde su smernice koje daju medicinski autoriteti

Opasna praksa da se pokušava biti sam svoj lekar postaje sve češća. Gutati tablete koje su ostale nakon izlečenja komšije ili prijatelja, postala je svakodnevna praksa pogrešnog lečenja. Treba imati na umu da se ispravno doziranje često određuje na osnovu brojnih faktora, kao što su godine, telesna težina, čak i pol bolesnika. Lekovi koje nalazimo u kućnim ormarićima i ladicama često su s prošlim rokom upotrebe. Medicinski izveštaji zadnjih godina govore i o brojnim slučajevima „sam svoj doktor“, gde su osobe oslepile, oglušile ili umrle nakon lekova koje su sami sebi propisali. Bilo je i slučajeva bolesti krvi, čira na želucu, doživotnih alergija, oštećenja mozga, jetre itd.

„Veoma opasna posledica samolečenja je odgođeno prepoznavanje ozbiljnog oboljenja”, kaže dr Dale Friend, klinički farmakolog iz Bostona. Čovek može da pomisli da se oseća loše zbog poremećenog varenja i počne da uzima, dan za danom, sodu bikarbonu ili sredstvo protiv povećane želučane kiseline. Međutim, ta osoba može da ima čir na želucu i s vremenom krvarenje ili perforaciju. Ili, recimo, druga osoba osloni se na običan sirup protiv kašlja, kako bi olakšala kronični suvi kašalj. Međutim, ona možda odlaže dijagnozu raka pluća, koji, ako ga se na vreme uoči, može biti operabilan i Izlečiv.

Ili, čovek može da ima tzv. „idiosinkrazijski“ odgovor na lek, to jest neuobičajenu reakciju na lek, što je inače neškodljivo za prosečnu osobu. Poznat je slučaj da je žena „pozajmila“ tablete za spavanje od svog komšije kako bi izlečila nesanicu. Sledećih nekoliko noći je dobro spavala. Međutim, nekoliko dana kasnije, nakon što je povredila ruku, pojavila se infekcija koja se proširila uzduž ruke. Kad je lekar pregledao, utvrdio je da krvna slika pokazuje daje broj belih krvnih stanica opasno nizak tako da je žena morala biti hospitalizovana. 

Krivac su bile tablete za spavanje – bezazlene za njenog komšiju, ali skoro smrtonosne za osobu sa idiosinkrazijskom reakcijom. Dok se neka preterano odvažna samolečenja sastoje od uzimanja lekova koji se izdaju na recept, mnogo više ljudi posegne za lako dostupnim preparatima koji se prodaju bez recepta. Amerikanci potroše godišnje 3 do 4 milijarde dolara za kupovinu takvih bezreceptnih proizvoda, to jest pomoćnih lekovitih sredstava. I na takvim sredstvima proizvođač mora, i na pakovanju i na uputstvu da naznačiti način primene, uključujući preporučenu dozu. Međutim, usprkos svih tih mera opreza, prevelik je broj ljudi koji ili ne pročitaju to upozorenje ili ih se ne pridržavaju.

Ipak, pored svih očitih rizika, „nepraktično je odjuriti lečniku za svako kijanje ili bol u stomaku“, kaže profesor farmakologije Volter Modeli sa Kornel medicinskog fakulteta. Zbog toga, prosečni će čovek sigurno zapitati: „Kada smem da primenim samolečenje?

Kada moram da odem kod lekara?

Teoretski, samolečenje je dopušteno ako simptom nije neke ozbiljne bolesti i ako je malo verovatno da će sredstvo koje uzimate imati neku neprijatnu nuspojavu. Međutim, nema simptoma, bez obzira je li to glavobolja, bol u stomaku ili proliv, koji katkad ne ukazuje na ozbiljno oboljenje. Stoga, kad simptom ne reaguje odmah na samolečenje, razumno je posavetovati se sa lekarom.

Ako je glavobolja jaka, nemojte je sami lečiti. Ona može da bude znak meningitisa ili neke druge bolesti. Isto tako, kašalj koji ne prestaje može biti znak tuberkuloze ili karcinoma pluća.

Osoba koja je već doživela alergijsku reakciju na neki lek treba pažljivo da pročita uputstvo svakog leka, kako bi proverila da taj preparat ne sadrži tvar na koju je alergična. Izbegavajte da uzimate više od jednog bezreceptnog preparata.

 Možda uzimanje iste tvari dva puta rezultira time da prekoračite dopuštene doze.

Slično, ako vam je lekar već propisao neki lek, nemojte se istovremeno lečiti još i s nekim kupljenim preparatom. Možete izazvati ozbiljnu međureakciju zbog kombinovanog lečenja.

Niko ne bi smeo da se samoleči duže od nedelju do deset dana, a da ne poseti svog doktora. Odlaganje može učiniti da se jedno ustvari bezopasno stanje razvije u ozbiljno oboljenje.

I na kraju, oni koji pokušavaju sami leče sebe i druge treba da imaju na umu da su današnji ljekovi rezultat opsežnih i savesnih istraživa­nja i da ti lekovi mogu da obave čudesna izlečenja. Međutim, ako se ne uzimaju tačno prema uputstvima, mogu da izazovu i velike nevolje.

Savet koji treba stalno imati na umu je: „Što je nekome lek drugome je otrov“. To je poruka koja vas može spasiti nepotrebnog strahova­nja – a možda vam spasi i život.

Izvor: vijesti.me