Koliko je zdrav poslepodnevni san?

Brojni stručnjaci savetuju da nije svaki popodnevni odmor dobar te, shodno tome, ne savetuju odraslima popodnevno dremanje osim ako ono traje manje od 40 minuta. U suprotnom, mogu se poremetiti unurašnji telesni sat i ciklusi spavanja.

Mayo Clinic piše da je čovek biološki “programiran” da duži deo noći spava i da u toku dana jednom na kratko odmori. Naime, telesna temperatura nam u periodu između 13:00 i 15:00 sati opada, zbog čega se u to doba počinjemo osećati više pospano.

Dremanje nudi razne pogodnosti za zdrave odrasle osobe, uključujući:

  • Opuštanje
  • Smanjen umor
  • Povećanu budnost
  • Poboljšano raspoloženje
  • Poboljšane performanse, uključujući brže reakcije i bolju memoriju

Međutim, stručnjaci tvrde da popodnevno spavanje nije bezopasno. Novo istraživanje pokazalo je da poslepodnevno spavanje u vremenskom trajanju dužem od 40 minuta povećava rizik za više telesnih poremećaja. Studija koja je obuhvatila 300.000 ispitanika pokazala je povezanost popodnevnog dremanja s razvojem metaboličkog sindroma, uključujući debljinu, visok krvni pritisak i povišen holesterol. Istraživanje je na godišnjoj konferenciji predstavio American College of Cardiology (ACC). Prema njihovim rezultatima, telo u snu tokom dana u trajanju većem od 40 minuta “umisli” da je u stanju dubokog sna što značajno utIče na metabolizam. Zbog toga možete zapravo biti umorniji nakon takvog spavanja nego pre njega. Ključna je zapravo dužina spavanja. Odmorniji, “bistrije” i bolje se osećaju osobe koje poslepodne odspavaju najviše pola sata. Ukoliko dođe do dubokog sna, mozak prelazi u fazu “sporih talasa” nakon čega se osećamo umorno i dezorijentisano.

Izvor: Vijesti.me