Koliko su geni presudni za to da li ćemo biti gojazni?

Mnogi svoj višak kilograma pravdaju genetskim predispozicijama. Doktorka Ivana Buzadžić objašnjava da li naš DNK lanac krije odgovor na pitanje zašto se neko ugojio, a neko ne tokom praznika iako je jeo istu hranu.

Prvu polovinu januara obeležili su praznici, ali i ukusna, teška i kalorična hrana. Posle ove dve nedelje, neko ima koji kilogram viška, a ima i onih koji su ostali na identičnoj težini kao pre Božića i Nove godine. Da li je za to odgovorna genetika?

Gošća Jutarnjeg programa, dr Ivana Buzadžić, specijalsta genetike, molekularni biolog i fiziolog uticajem genetike na našu telesnu masu i ostale aspekte zdravlja se bavi od 2014. godine i navodi da u njihova istraživanja pokazala da određene dijete kod nekih ljudi daju bolje rezultate nego kod drugih koji se pridržavaju istog režima ishrane.

“Kada sam počela da radim nutrigenetiku pristupila sam individualno svakom pojedincu. Svako od nas nosi određenu kombinaciju gena koju smo nasledili od naših roditelja i to je nešto što ne možemo da promenimo. Ono što možemo da promenimo to je ispoljavanje gena”, dodaje dr Buzadžić.

Ne postoje dobri i loši geni

Kada je u pitanju nutrigenetika ne postoje dobri i loši geni, postoji samo dobar i loš izbor načina života. Prosto, postoje osobe koje mogu da metabolišu visokokaloričnu hranu i da im se ništa ne dogodi sa organizmom, niti da dobiju višak kilograma. Isto tako, postoje i oni koji stalno mere količinu koju će pojesti, a ipak dobijaju višak kilograma.

“Postoje geni za nezasićene masti, geni za zasićene masti i samo ishranu treba prilagoditi onome što nosimo u sebi”, naglašava nutrigenetičarka.

Analiza genetskih predispozicija se može obaviti ili analizom krvi ili brisa. Jako je bitno kako se tumači genetski rezultat, a isto tako i kako nutricionisti prilagođavaju ishranu ne samo genetici, već i opterećenju koje pacijent nosi sa sobom.

Kako se radi analiza gena?

Genetska istraživanja osim gojaznih, sve češće obavljaju i zdravi ljudi u cilju preventive kako bi ustanovili šta je dobro za njih, a dolaze i roditelji koji dovode svoju decu.

“Deca već negde od desete godine kad krene brza hrana i neredovna ishrana, devojčice sve češće imaju insulinsku rezistenciju i policistične jajnike, žele da saznaju da li na to mogu da utiču ishranom. Odgovor je: da, naravno”, naglašava doktorka.

Nutrigenetičari ne ispituju pojedinačne gene već grupe gena koje međusobno utiču jedni na druge i na taj način se dobija sveobuhvatnija analiza.

Genetske predispozicije odrđuju i koja vrsta fizičke aktivnosti je najdelotvornija za svakog pojedinca.

Poznavanje sopstvenih gena važno je i za prevenciju različitih bolesti, kreiranju zdravijeg stila života, režima ishrane i generalno boljem poznavanju sopstvenog organizma i njegovih potreba.

Rešenje je način života i ishrane

Ishrana i način života, takođe, utiču i na to kako će naše ćelije da stare. Sa starenjem organizma se javljaju određene bolesti, ali to ne znači da neke genetske predispozicije nužno moraju da se ispolje, naglašava gošća Jutarnjeg programa. Načinom ishrane i života možemo uticati da do doga ne dođe.

Kada uradimo preventivni pregled i analizu vidimo šta su nam nedostaci i šta je ono što bi trebalo da promenimo. Načinom života ćemo uticati na aktivaciju onih gena koji su dobri i funkcionalni, a uspavati one koji ne funkcionišu kako treba.

“Suština celog ovog programa je epigenetika. Gene ne možemo da promenimo, ali menjamo njihovo ispoljavanje i predupredićemo da kasnije dođe do nekog problema”, naglašava dr Ivana Buzadžić.

Važno je da znamo da su creva naš drugi mozak i da je potrebno voditi računa o tome šta jedemo. Nije najvažnije da li imamo redovne stolice, već da propusnost creva bude što manja i da ono što je dobro odlazi u cirkulaciju, a ono što je štetno izlazi iz creva.

“Ne treba isključiti ni primenu probiotičkih kultura. Kod propusnosti creva jako je bitan taj disbalans koji nastaje između dobrih i loših bakterija. Neki ljudi su genetski predisponirani da u njihovim crevima nema dovoljno hrane za dobre bakterije i onda se loše bakterije u njihovim crevima nagomilavaju, a time se povećava i propusnost creva”, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Izvor: b92.net