Kome je potrebno mleko?

Mleko je savršena hrana za dojenčad. Da ne bi bilo zabune: dojenje je zaista najbolja ishrana za svaku od 4300 vrste sisara na Zemlji zato što je mleko svih njih posebno stvoreno i prilagođeno specifičnim potrebama njihovih mladunaca. Kravlje mleko je najbolja hrana – za telad!

Znači kravlje mleko ne bismo trebali davati svojim bebama?
Tačno. Američki pedijatrijski koledž ozbiljno upozorava da se kravlje mleko ne daje deci dok ne navrše najmanje godinu dana života.
Za to postoje mnogi razlozi. Evo nekoliko njih:
– U Sjedinjenim Americkim Državama alergije i astma dosegle su epidemijske razmere. Dojenčad koja nisu pila kravlje mleko boluju daleko manje od alergija; kod njih je takođe manje slučajeva grčeva u trbuhu, ekcema, kao i nosnih i bronhijalnih smetnji.
– Majčino mleko je sterilno, dok je kravlje najčešće kontaminirano.
– Uprkos antibioticima, vestačko i kravlje mleko pruzaju 70% veću mogućnost za pojavu proliva i infekcije uva od majčinog mleka.

Zar kasnije u životu mleko nije zdrava hrana?
Baš i nije. Godinama su nas uveravali da je mleko preko potrebno za dobro zdravlje. Međutim, prosečni stanovnik Zapada jede previše masnoća, previše holesterola, i previše belančevina, a nedovoljno vlakana. Anabolizmom punomasnog mleka dolazimo do zaknjučka da oko 50% kalorija koje iz njega dobijemo otpada na masnoće (od kojih je veći deo zasićen), a 20% kalorija na belančevine. Ono sadrži značajnu količinu holesterola i nema prehrambenih vlakana. Ukoliko pijete mleko, dodatno i nepotrebno opterećujete svoj metabolički sistem.

Sta je sa kalcijumom? Nije li mleko potrebno zbog kalcijuma da bi smo sprečili osteporozu?

Bas suprotno. Istina je da je mleko bogato kalcijumom. Ali mleko je po svojoj prirodi kiselo, a nase telo je bazno. Da bi mleko moglo da se apsorbuje u našem organizmu naš organizam mora da da crpi najveći alkalni element iz naših kostiju i zuba a to je klacijum. To znači da kalcijum iz mleka, odnosno kalcijum životinjskog porekla se veoma teško apsorbuje u našem organizmu i to u maloj meri (25 do 30%), a vise utice na isisavanje kalcijuma iz naših kostiju iz zuba za alkalizovanje organizma.
Uopsteno govoreći, kulture sa najvišom potrošnjom mleka imaju i najviše postotke oboljevanja od osteporoze. To je pak bolest koju ćemo retko naći u zemljama u kojima se melko ne pije.

Osteporoza nije jedini problem koji može nastati konzumiranjem mleka. Tu su i koronarne bolesti, povećan nivo holesterola, ranije telesno i polno sazrevanje, naduvanje, grčevi u stomaku, proliv, alergije…

Mnogi ljudi prožive ceo život u dobrom zdrvalju, a da ne koriste mleko i mlečne proizvode. Ako vež želimo da konzumiramo te namirnice treba da ih konzumiramo u nemasnom obliku i u malim količinama.
Danas na tržištu nam je dostupno obilje prikladnih biljnih zamena za životinjsko mleko. Veliki broj trgovina prehrambenim namirnicama nudi različite vrste proizvoda od sojinog i pirinčanog mleka, a postoje i jednostavni načini da ih pripremimo sami kod kuće.
Sve hranljive sastojke koji su nam potrebni za najbolje zdravlje možemo dobiti i bez pribegavanja mlečnim proizvodima. Ako se na to odlučimo, dobićemo i dodatni bonus: izbećićemo mnoštvo gore navedenih “problema” koje te namirnice mogu da uzrokuju.

I ne zaboravite – mleko svakog sisara je zaista zdrava hrana – ali samo za njegovo potomstvo.

izvor: prirodno lečilište fb