Komentar – Mitrović puta 10

U reprezentativnom fudbalu ništa novo, Srbija je doživela poraz od fudbalera Portugala, aktuelnog šampiona Evrope i pobednika Lige nacija. Ovim porazom reprezentativci Srbije 90% nemaju šanse za prolazak na Evropsko prvenstvo putem kvalifikacija, međutim postoji i ta Liga nacija gde će u finišu takmičenja pokušati da premoste prepreke kao što su Norveška, Škotska i Finska ili Bugarska. Izgleda da je ovo društvo upravo prava slika stanja reprezentativnog fudbala uz poštovanje svim fudbalerima koji igraju u ovim timovima.

Gledajući utakmicu, tačnije fudbalere Srbije na trenutak pomislim da se radi o  amaterima koji se prvi put vide na terenu, zajedno. Za 90 plus minuta igre, osim Aleksandra Mitrovića niko se pošteno nije naljutio na neku odluku saigrača, nije pokazao bes, što se obično u trenucima nemoći prikazuje.

“S’ kim si, takav si” kaže poslovica, što se odlično odnosi na ovaj tim Srbije. Mogla bi da se skove i neka nova poslovica koja bi glasila “Kakav trener, takvi i igrači”. Prosek je realnost reprezentacije Srbije, što znači da protiv kvalitetnijeg od sebe ne možete igrati, tj. možete, ali bez uspeha.

Megalomanski zahtevi, mitomanija i iluzija, svi ovi pojmovi u prenesenom značenju usporavaju fudbal, a povrh svega sujeta i nestručnost fudbalskih radnika. Želje navijača i fudbalera su uvek ispred realnosti, a realnost je da Srbija nema nadprosečne, vrhunske fudbalere, ili ih ima, a oni to ne pokazuju. Najbolji parametar za to su rezultati i ništa više. Ako bi se napravila rubrika gde bi se fudbaleri bodovali po zalaganju, znanju, bojim se da bi jedini prelaznu ocenu dobio Mitrović, kada bismo imali još 10 igrača poput gorostasnog napadača, u igračkom smislu, gde mu je svaka lopta važna, svaki duel presudan i svaki šut očekivanje slavlja, Evropsko prvenstvo ne bi bilo pod znakom pitanja ili želja, reč bi bio o tome sa kim bi se Srbija ukrštala u završnici turnira.

N. V. D