Komentar – Šta sad?

Šta sad? Crvena Zvezda je ispala iz kvalifikacija za Ligu šampiona u trećem kolu od Omonije (1:1) nakon lošijeg izvođenja penala. Izgovori za neke pređašnje utakmice u kojima su igrači Zvezde podbacili bile su kritike upućene sudijama, loš teren, dug put i slične floskule koje su ljubitelji fudbala prezreli, odavno, ali su se tešili. Nakon ove utakmice, najčudnija stvar u vezi sa ispadanjem u ranoj fazi Lige šampiona je to što ne možeš da se raduješ, ali ne znaš da li da tuguješ.

Šta je cilj? Liga šampiona ili Liga Evrope? Evropa! Nije isto, ni u kvalitetu ni u kvantitetu (parama). Ne može uspeh biti polovičan, bar ne u ozbiljnim sistemima. Nakon ove utakmice, stvari su ogoljene i sada su i najzagriženiji navijači i komentatori domaćeg fudbala shvatili da je pored novca u profesionalnom fudbalu često značajnije znanje, timska igra i kvalitet igrača i stručnog štaba, kao i kondicija kod fudbalera. Ništa od ovoga Zvezda nema, nema ni Omonija, ali je Tiha pogledala Kiprane. Ovakvi neuspesi se prekrivaju velom uspeha u domaćim takmičenjima, koja su odavno postala poluprofesionalna, sa gomilom nestručnosti, neznanja, nezrelosti, ukomponovanim kičom i šundom, koja daju nezainteresovanost na terenu i van njega, jer odavno fudbaleri ne raspolažu nijednom vrstom moći i ugleda u društvu, već predstavljaju laku zabavu za neoblikovane mase koje oblikuju društvo.

Tražiti krivca je neukusno, fudbal je timska igra u kome jedan tim pobedi drugi u datom momentu, postoje krivci, ali ne i krivac. Da li će neko snositi odgovornost? Verovatno ne! Odavno ne postoji odgovornost, ne u sportu, nego smo na odgovornost osetljivi, kao i na kritiku.

Ako je za utehu i Dinamo iz Zagreba je ispao od Ferencvaroša.

Nacionalna klasa — Vikipedija, slobodna enciklopedija

Repriziranje Nacionalne klase sa Branom Mitrovićem Floydom je dimna zavesa za sve neuspehe koje je doživelo ovo društvo. Zašto repriza ovog filma, kome je uopšte važno, kada nije deo opšte kulture u okviru neukusa? Floyd i danas postoji, ali današnji Floyd osim „imena“ nema ničeg zajedničkog sa ondašnjim. Sav neukus, razvrat i nemoral su deo današnjeg.

„Zeldi, zeldi, ceo stajling zeldi“ to su stihovi današnjeg džiberaja, praznoverja i kiča.

„Znači, o tom Bunjuelu sve najlepše“!

Čika Moma