Kompromis zavisi od SAD, rešenje nemoguće bez Rusije

Dijalog Beograda i Prištine koji se u Briselu vodi već deset godina zapao je u ćorsokak i biće tako sve dok Zapad ne predloži konkretno kompromisno rešenje i dok se u njega ne uključi i Rusija. Kada nisu urodili plodom napori da Srbija prizna jednostrano proglašenu secesiju južne srpske pokrajine, iz zapadnih centara moći stižu najave da bi dijalog mogao da se nastavi u septembru u Parizu i da će se na tom sastanku pojaviti i predstavnik Rusije.

Ove navode je objavio „Albanijan post”, a odmah je demantovao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Ocenivši informaciju kao izmišljotinu, istakao je da je Rusija u dijalog uključena kao stalna članica SB UN i da je bilo kakvo rešenje kosovskog problema moguće samo pod okriljem Saveta bezbednosti. 

Dodao je da je Rusija uvek spremna da razmotri uključivanje u taj proces ako Beograd bude imao interes za to. Privremene institucije u Prištini, izričit je ruski ambasador, moraju da ispune ono što je dogovoreno u Briselu i sve odluke koje se tiču položaja Srba na KiM. „Naravno da dijalog može da funkcioniše samo uz neophodan pritisak na Prištinu, a ne samo na Beograd, od kog traže da prizna nezavisnost Kosova, što niti je prihvatljivo za Beograd, niti može biti rešenje za Kosovo”, kaže Bocan-Harčenko. 

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da ne zna koliko je realno da u septembru u Parizu bude predstavnik Rusije i za „Politiku” kaže da nijedno rešenje nije moguće bez Moskve jer sve što se dogovori mora da prođe kroz Savet bezbednosti, čak i ukoliko bi se akteri pre toga dogovorili. „Rusija jeste deo strukture od koje će zavisiti konačan dogovor. Zato i mislim da je dobro da i Rusija i formalno bude uključena u dijalog jer u tom slučaju on može da krene nekim ozbiljnijim tokom. Ipak, sumnjam da Amerikanci hoće neko ozbiljno rešenje tako brzo, pa će ono sačekati neke druge godine”, kaže Anđelković. 

Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje kao spekulacije najave da će u Parizu na sastanku, koji zvanično nije potvrđen, učestvovati i predstavnik Rusije. Za naš list kaže da se pokazalo da EU nije u stanju da ovu stvar dovede do kraja i da SAD ovaj problem ne mogu da završe bez učešća Rusije.

„Svako rešenje mora da prođe SB UN, gde će, ukoliko se postigne kompromis, biti usvojena neka nova rezolucija. Kakav god da je dogovor, mora da se s tim saglasi Moskva, kao što je to bio slučaj s Dejtonskim sporazumom i sporazumima posle NATO agresije. Ako SAD hoće da reše kosovsko pitanje, imajući u vidu da Srbiji ne pada na pamet da menja stav, onda moraju da uključe Rusiju i da preko nje to završe”, ističe Milivojević. 

Navodi da će Zapad morati da otvori prostor tako što će naterati Prištinu da formira ZSO i to će biti početna pozicija, ali dodaje da bez izmeštanja pregovora iz EU to ne može da se reši. „Ako Zapad hoće, to može da reši, ali je neophodan kompromis. Niko ozbiljan ne očekuje da će Kurti ili Osmanijeva imati poslednju reč. To će odlučivati velike sile u saradnji s Beogradom”, kategoričan je Milivojević. 

Ipak, da bi formalno dijalog mogao da se nastavi, za Zapad je bilo važno da za predsednika Kosova bude izabrana Vjosa Osmani pa su se u tu političku akciju uključili američke i nemačke diplomate na KiM. Sada su se stekli uslovi da se, kako je ranije najavljeno, u maju nastavi dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU. To je, između ostalog, u svojoj čestitki najavio i šef diplomatije EU Đuzep Borelj, koji je pozvao Prištinu da nastavi dijalog s Beogradom. Ipak, Osmanijeva je posle inauguracije ponovila oštru i radikalnu politiku prema Srbiji. U svom prvom govoru pred poslanicima rekla je da Srbija mora da preuzme odgovornost za „sve što je uradila na KiM”. Poručila je da „pravda neće biti postignuta sve dok srpski zločinci ne budu izvedeni pred lice pravde” i da će, kako kaže, „mir biti postignut samo kada se Srbija pokaje”. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da izjave koje dolaze iz Prištine nisu ohrabrujuće. Kako je rekao, sada bi, posle svega, mogao da pita mnoge u Srbiji koji su za njih navijali – za šta su navijali. „Za to da plaćamo ratnu odštetu? Da Srbi moraju da odgovaraju za ratne zločine nad Albancima, pa tek kada se to desi, da se razgovara o rešenju, a jedino moguće rešenje je da Srbija dobije veliko priznanje Kosova…”, upitao je Vučić i ironično se zahvalio na toj ponudi koju Beograd ne može da prihvati, koliko god bila „velikodušna i plemenita” s njihove strane. 

I predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da dijalog Beograda i Prištine ne zavisi od Albina Kurtija i Vjose Osmani. Kaže da se za premijera Kosova Kurtija i predsednicu Kosova Osmanijevu podrazumeva da Srbija prizna Kosovo. „Kakav je to dijalog ako oni ne priznaju Briselski sporazum”, upitao je Dačić. 

Dragomir Anđelković navodi da kao što su Amerikanci izgurali Osmanijevu na mesto predsednika Kosova znači da će ona imati značajnu ulogu u dijalogu, ali samo ako Zapad tako odluči. Kaže da ćemo sada videti koliko im je stvarno potrebna u dijalogu, a koliko im je bila važna da zapuši praznu rupu u predsedništvu s nekim ko im je u tom momentu delovao prihvatljivo. Dodaje da ako nameravaju da od nje prave osobu većeg formata, onda će je uključiti u pregovarački proces, bez obzira na to šta ona govorila. 

„Definitivno ni od koga na Balkanu ne zavisi da li će Osmanijeva biti deo pregovaračkog procesa. Drugo je pitanje u kom pravcu će dijalog da ode i da li će rezultirati nekim kompromisom, ali njeno učešće zavisi od Amerikanaca. Mislim da mnogo pridajemo značaj onome šta albanski političari govore. Jednostavno ako Vašington želi kompromis, njega će biti, bio na vlasti Kurti ili neko drugi. Ukoliko postoji prepreka u Prištini, naći će načina da slome tu prepreku – albanske političare – i potpuno je nebitno da li je reč o Kurtiju ili Osmanijevoj ili nekom trećem”, naglašava Anđelković. 

Da će Osmanijeva igrati epizodnu ulogu smatra i Zoran Milivojević, koji navodi da na Kosovu najveći politički uticaj ima Albin Kurti i da je Osmanijeva deo njegove pregovaračke platforme. „Sve je koordinisano s Vašingtonom i ona će biti portparol i njeno istupanje će biti u koordinaciji s Kurtijevom platformom i američkim stavom i pristupom. Ukoliko dođe do promene formata dijaloga i Rusija uđe u dijalog, a to znači vraćanje ovog problema na globalni nivo gde se ovaj problem zaista i može rešiti kroz SB UN, onda će Osmanijeva moći da bude samo portparol američkih stavova”, navodi Zoran Milivojević.

Izvor: politika.rs