Kongres odustao od novih sankcija „Severnom toku 2”

Pred­log za­ko­na o voj­nom bu­dže­tu SAD za 2022. bez an­ti­ru­skih amand­ma­na, na šta je se­na­tor Ted Kruz po­ru­čio da se „Baj­den pre­dao Pu­ti­nu”

Sudbina rusko-zapadnoevropskog gasovoda „Severni tok 2” nema veze s američkim zakonom o vojnom budžetu za 2022. godinu. Ova iznenadna promena kursa Kongresa SAD – da iz najnovije verzije Predloga zakona o vojnom budžetu SAD za iduću godinu ispusti sve antiruske amandmane – usledila je u utorak odmah posle dvočasovnog video-razgovora lidera SAD i Rusije, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina.

Po novom, predlog zakona o armijskom budžetu, koji na Kapitol hilu treba da bude usvojen do Nove godine (i poslat predsedniku Bajdenu na potpis), više ne sadrži tri grupe amandmana na kojima su mesecima insistirali tandemi republikanskih i demokratskih senatora.

Reč je o amandmanima koji se odnose na sankcionisanje švajcarske firme „Severni tok 2”, kao i svih aktera sertifikacije tog (u septembru završenog) gasovoda, zabranu američkim državljanima da kupuju ruske hartije od vrednosti, kao i na sankcionisanje 35 državljana Rusije zbog navodno sumnjivih međunarodnih poslova.

„Demokrate u Kongresu bez obrazloženja su odlučile da odustanu od sankcionisanja ruskih aktera, iako su to još pre mesec dana podržavali. To šalje najgoru moguću poruku Ukrajini dok ruske trupe stoje na njenom pragu. Toliko o tome kolika je uloga Kongresa u spoljnoj politici”, ocenio je republikanac Džim Riš, član Komiteta za spoljne poslove Senata SAD.

Inače, američki šef diplomatije Entoni Blinken i specijalni izaslanik za globalnu energetsku sigurnost Ejmos Hohstajn danima su među demokratama na Kapitol hilu lobirali da dignu ruke od amandmana protiv „Severnog toka 2”. Iako je Bela kuća i dalje odlučno protiv ovog gasovoda, sankcije nisu rešenje, od jesenas poručuju Blinken i Hohstajn partijskim kolegama.

Prijemčivost demokratskih kongresmena za te poruke s vrha Bajdenove administracije izazvala je oštre reakcije republikanaca, inicijatora amandmana. Jeste „baš lepo” što je predsednik Bajden razgovarao s Putinom, ali to „neće sprečiti invaziju”, ocenio je republikanski senator Ted Kruz, ključni predlagač svih dosadašnjih rundi sankcija protiv „Severnog toka 2”.

„Stotine hiljada ruskih vojnika gomilaju se na granici s Ukrajinom. Ova spoljnopolitička katastrofa je greška Džozefa Bajdena, odnosno direktna posledica Bajdenove predaje Putinu u slučaju ’Severni tok 2’. Ovo telo moglo je da učini veliki korak i spreči rat u Evropi. Demokrate su ipak birale da budu politički lojalne Džozefu Bajdenu i Kamali Haris”, poručio je Kruz.

U međuvremenu, Predlog zakona o armijskom budžetu SAD za 2022. sadrži odredbu o vojnoj podršci Pentagona Kijevu vrednoj 300 miliona dolara (50 miliona više od zahteva Bele kuće).

Tako „Severni tok 2” nastavlja da polarizuje američki politički establišment. Najnovija dilema tamo tiče se procene da li je „Severni tok 2” nadalje potencijalna poluga u odnosima s Rusijom, odnosno Nemačkom. I to ako se, kao što na Zapadu poneki slute, dogodi da Rusija napadne Ukrajinu.

„Kad je reč o ’Severnom toku 2’, gas trenutno ne teče tim cevovodom, što znači da ne radi, te tako nije ’poluga’ za Putina. To je ’poluga’ Zapada. Ako Vladimir Putin želi da vidi da gas teče, onda ne bi trebalo da rizikuje i napadne Ukrajinu”, ocenio je Džejk Saliven, američki savetnik za nacionalnu bezbednost.

U osnovi ove Salivenove procene stoji najpre najava šefa Bele kuće Džozefa Bajdena da bi SAD i njihovi evropski saveznici u slučaju ruske invazije na Ukrajinu združeni uveli „snažne” ekonomske mere i druge kazne. Amerika bi u slučaju upada Rusa u Ukrajinu, pritisnula Nemačku da „stopira gasovod ’Severni tok 2’, predočili su kongresmenima neimenovani zvaničnici Bajdenove administracije, preneo je Blumberg. Još nije poznato čime bi Vašington pritisnuo novu vladu u Berlinu.

Izvor: politika.rs