Korona može da pokrene i autoimune bolesti

Sezona alergijskih kijavica (rinitisa) krenula je već krajem februara, s početkom cvetanja drveća: breze, leske, jove… Uobičajeno je da krajem februara i u martu imamo u vazduhu povišenu koncentraciju polena drveća, zatim od maja do juna stiže sezona cvetanja trava, dok se to dešava kod korova krajem leta, u avgustu i septembru. Pacijenti koji već godinama imaju tegobe u sezoni cvetanja biljaka znaju da treba da uzimaju svoju redovnu sezonsku terapiju (nesedativne antihistaminike, lokalne intranazalne sprejove kortikosteroida). Klasični i poznati simptomi polenske kijavice su učestalo kijanje, svrab, curenje bistre tečnosti iz nosa, kao i zapušenost nosa, moguć osećaj grebanja u grlu i svrab u ušima, a tu su i simptomi poput svraba očiju, suzenja, grebanja u oku…

Kako ističe profesor dr Sanvila Rašković, internista alergolog i klinički imunolog iz Klinike za alergologiju i kliničku imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, problem je što mnogi pacijenti godinama ne pridaju dovoljno važnosti ovim simptomima, ne javljaju se lekaru, a takođe postoji i izvestan broj zdravstvenih radnika koji potcenjuju tegobe alergijskog rinitisa, smatrajući da to „nije ništa značajno”.

– Osobe koje prvi put ove sezone dobiju simptome alergijske kijavice svakako su zabrinute da to nisu možda simptomi kovid infekcije. Treba naglasiti da su simptomi virusne kovid infekcije povišena temperatura, jeza, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, izražen kašalj, a toga svega nema u alergijskoj kijavici. Naravno, i pacijent s kovidom može da kija, ali sigurno da pacijent s alergijskom kijavicom nema temperaturu, bolove u mišićima, jezu. Ima slučajeva kada pacijenti s alergijom dobiju i kovid 19 i tada se simptomi pomešaju. Ti ljudi što pre moraju da se jave lekaru – ističe dr Rašković.

Osobe koje imaju alergijsku kijavicu treba da prime vakcinu protiv kovid infekcije, savetuje naša sagovornica. Cepivo treba da dobiju i osobe koje imaju bronhijalnu astmu, koje uzimaju svoju redovnu terapiju i nalaze se u relativno mirnoj fazi bolesti. Uopšte uzevši, većina pacijenata s alergijama, kao i onih s autoimunskim bolestima (u mirnoj fazi), može i treba da se vakciniše.

– Veoma mali broj ljudi, onih koji su imali multiple, teške alergijske reakcije, moraju da zatraže mišljenje svoga lekara ili nadležnog alergologa o vakcinaciji. Onda se procenjuje svaki slučaj individualno. U principu, pacijenti koji su nekada imali teže alergijske epizode obično ne primaju „Fajzerovu” vakcinu, već neku od ostalih – napominje dr Rašković.

Ima podataka od prošlog proleća da su se u nekim sredinama veće koncentracije polena poklapale s povećanjem broja obolelih od kovid infekcije. U našim uslovima broj obolelih od kovida trenutno je u porastu, što znači da sama epidemijska situacija više utiče na broj obolelih nego što bi to hipotetički uticala polinacija. Ali, u sredinama kada su ljudi zbog epidemioloških mera više u svojim kućama, više nose maske unutra i napolju, svakako se smanjuje i izloženost sezonskim alergenima na spoljne alergene i simptomi alergije su blaži.

– Treba dodati da je veoma korisno ispiranje nosne šupljine rastvorima morske vode, koji svojim sadržajem oligoelemeta dopunski ojačavaju sluznicu. To koristi u borbi i protiv alergena, polena, i protiv patogena, virus i bakterija – smatra dr Rašković.

Naša sagovornica smatra da je još rano da sumiramo posledice kovid infekcije na velikom broju bolesnika s respiratornim i drugim alergijama.

– Većina naših alergoloških pacijenata imala je srećom blaže do srednje forme kovida 19, bez većih posledica, sem tranzitornog pogoršanja alergijske bronhijalne astme, što je zahtevalo pojačanu terapiju. Postoje sporadični slučajevi pacijenata bez prethodnih alergijskih i imunoloških bolesti, gde sumnjamo da je virusna kovid infekcija kao okidač pokrenula autoimunski proces. To su genetski predisponirane osobe. Ovakvih slučajeva će biti pretpostavljam više u budućnosti jer je poznato da virusi mogu biti pokretači mnogih organ-specifičnih i generalizovanih autoimunskih bolesti – navodi dr Rašković.

Postavlja se i pitanje kako se pacijenti sa sezonskim alergijama u eri korone mogu, osim lekovima, boriti protiv alergija.

Profesorka Rašković ističe da kod alergoloških bolesti lečenje obuhvata izbegavanje alergena, uzimanje lekova i alergen-specifične imunoterapije. Mnogi naši pacijenti, s alergijskim kijavicama i astmom, već se nalaze dugoročno u toku procedure alergen-specificne imunioterapije, odnosno desenzibilizacije.

– Treba da ih ohrabrimo da tu proceduru nastave i dalje. Alergeni se u toku imunoterapije aplikuju subkutano, potkožnom injekcijom, ili se sublingvalno nakapaju u usnu duplju putem rastućih doza alergena. Nastojimo da pacijenti steknu otpornost na neki sezonski ili celogodišnji alergen – zaključila je dr Rašković.

Izvor: politika.rs