Koronavirus izvlači najbolje (i najgore) iz svetskih lidera

Kad dođe vreme, dođe i čovek. Ili ne.

Države možda ne dobiju uvek lidere koje zaslužuju, ali je pandemija koronavirusa sigurno otkrila kakve lidere imaju.

Dok se bolnice pune a čitavi regioni Evrope idu u blokadu, ova teška kriza svojim velikim pritiskom izvlači najbolje – i najgore – iz nacionalnih lidera, svodeći ih na samu njihovu suštinu.

‘Amerika na prvom mestu’

Počnimo sa Donaldom Trampom. Nakom sedmica u kojima je smanjivao rizik po javno zdravlje, predsednik SAD je krivicu za respiratorni virus ubicu svaljivao na u, Evropsku uniju, prevaru Demokratske stranke i medije, dok je hvalospevima zasipao… samog sebe.

Kriza sa koronavirusom ogolela je predsednikovu narcisoidnost, neznanje i organsku potrebu da izaziva podele. Zbog njegove nesposobnosti da se bavi detaljima ili da razlikuje činjenice od pustih želja najbliži savetnici su se mrštili zbog neugodnosti iza njega na podijumu Bele kuće.

Donald Tramp
Donald Tramp(Foto: Reuters)

U drugim vremenima, svet bi se okrenuo liderstvu SAD. Tramp je prezauzet potragom za ljudima koje će da mrzi da bi se makar i pretvarao da je nacionalni lider koji ujedinjuje ljude, a kamo li globalni državnik. “Amerika na prvom mestu,” ispada, znači pokazivanje svetu srednjeg prsta.

Klovn po prirodi

Na drugoj strani Atlantika, Trampov drug Boris Džonson jednako je pokazao šta je. Budući da je talentovani šoumen kojme je izgleda često bliža nostalgična fantazija od činjenice, the britanski premijer je sporo reagovao dok se virus širio Evropom ne poštujući Breksit i ne zaustavljajući se na pasoškoj kontroli u Doveru.

Kriza je pokazala Džonsonovu tendenciju da izaziva sreću, improvizuje u teškim situacijama i igra na osmehe ili novinske naslove, umesto da savlada detalje kompleksnih pitanja.

Boris Džonson
Boris Džonson(Foto: Beta/AP/Frank Augstein)

Čovek koji je mislio da je njegova definišuća misija da “završi Breksit,” Džonsonu se sada žuri da imitira svog političkog heroja, Vinstona Čerčila, kao ratnog lidera u nevolji. Ali čak i dok pojačava retoriku iz Drugog svetskog rata i raspravlja o pitanjima života i smrti, Džonson, bivša zvezda kviza za slavne, ne može suzbiti svoju klovnovsku prirodu.

Ovi sigurno nije njegov “najfiniji momenat.”

Ponovno rođenje degolizma

Ako bacimo pogled preko Lamanša, stvari izgledaju bolje dosad. Fransuski predsednik Emanuel Makron emituje De Gola ili Napoleona u sebi, zračeći autoritetom i ozbiljnošću. Proglasio je rat nevidljivom neprijatelju tokom dva duga televizijska obraćanja iz svog kabineta u raskošnoj Jelisejskoj palati. A nije oklevao da pošalje policiju i žandarme da primenjuju zabranu napuštanja kuće bez valjanog razloga, uz drakonske novčane kazne koje su nezamislive u liberalnijim društvima.

emanuel makron
emanuel makron(Foto: Reuters)

Makronovo obećanje da će država podržati kompanije i građane “koliko god da košta” je ono što Francuzi očekuju od svog predsednika. Pametna je bila njegova odluka da suspenduje osporavanu penzijsku reformu dok traje kriza.

Međutim, koronavirusje pokazao i drugu stranu kameleona sa brižljivom frizurom koji je slućio u socijalističkoj vladi, kandidovao se za predsednika kao centristički liberal i kretao se udesno dok nije udario virus. Makron sada pronalazi novi vetar u leđa kao zagovornik državne ekonomije.”

Sušta pristojnost

Ako pogledamo preko Rajne, Angela Merkel je preuzela ulogu za koju je izgleda stvorena. Odmereni, majčinski, liderski stil nemačke kancelarke u suprotnosti je sa vojničkim tonom u Parizu i Londonu i hvalisavim razmetanjem u Vašingtonu.

Njemačka kancelarka Angela Merkel je trenutno u karantinu
Njemačka kancelarka Angela Merkel je trenutno u karantinu(Foto: Getty Images)

Svoje retko televizijsko obraćanje nije završila svečanim “Neka bog blagoslovi Ameriku” ili mobilišućim “Živela Republika! Živela Francuska!” već poniznim, “Brinite se dobro za sebe i svoje najdraže.”

Njena sušta pristojsnost i donošenje odluka na osnovu činjenica s pravom joj je vratila pozicuju lidera Evrope sigurne ruke. Pokazala je i iznenađujuću spremnost da odbaci dugotrajnu dogmu Nemačke o urevnoteženom  budžetu u ovim dramatičnim okolnostima.

Čak i dok je u karantinu nakon što je bila u kontaktu sa zareženim, virus korona joj je paradoksalno dala produžetak političkog života nakog gotovo 15 godina na položaju, upravo kad se činilo da njena moć konačno bledi.

Nenadani državnik

Najneočekivanija zvezda krize je Đuzepe Konte, profesor prava bez stranke koji je izvađen iz anonimnosti da bi održao neobičnu, zavađenu koaliciju anti-sistemskih populističkih partija 2018. godine, i koji sada vodi normalniju vladu levog centra.

Đuzepe Konte
Konte(Foto: Reuters)

Smireno upravljanje italijanskog premijera krizom u prezaduženoj evropskoj zemlji koja je najteže pogođena virusom opovrgava Musolinijeva poslovica da “vladanje Italijanima nije teško već besmisleno.”

Konte je hrabro preduzeo mere koje nameću strogi boravak kod kuće u vreme kada su mnogi u Evropi odbacivali taj potez kao preteran. Prizvao je raspoloženje nacionalne solidarnosti svojim umirujućim televizijskim obraćanjima, obećavajući da će se država brinuti za ljude i pozivajući ih da prihvate privremeno žrtvovanje njihove slobode kretanja. “Kroz ovo ćemo proći zajedno,” zaključio je Konte svoje najnovije obraćanje.

Nasuprot tome, ekstremno desničarski nacionalista Mateo Salvini, koji je pre nekoliko meseci izgledao nadomak osvajanja vlasti, doživeo je tešku krizu, trpeći raširene kritike zbog taktike dugačkih govora u parlamentu kako bi odložio hitne mere pomoći ekonomiji.

Konzervativni diktator

U Srednjoj Evropi, mađarski premijer Viktor Orban i poljski konzervativni nacionalistički lideri na virus su odgovorli predvidljivo –  prkosno zatvarajući granice sa drugim EU zemljama, zbog čega su se stvorile dugačke kolone a hiljade Evropljana ostale u tranzitu.

Orban
Pokušava da podstakne bazu: Orban(Foto: Beta/AP)

Orban, koji je smislio izraz “neliberalna demokratija” za svoju atoritarnu vladavinu, sada pokušava da iskoristi COVID-19 kako bi zgrabio vlast i omogućio njegovoj vladi da vlada dekretima na neograničeno vreme. Mogao bi uspeti da progura takvo zakonodavstvo kroz lenji parlament uz pomoć dvotrećinske većine svoje partije Fideš.

‘Jedan od nas’

A tu je onda Mark Rute, pomalo ukočen, gotovo tehnokratski političar koji je pokazao tokom krize da je u stanju da Holanđanima da ono što žele od premijera: realističnog, lidera čvrste ruke, “jednog od nas”.

Rute
Rute(Foto: AP)

Rute, koji je odbio da naredi strogi kućni karantin svojim sugrađanima koji vole slobodu, prošetao je supermarketom i suprotstavio se gomilanju zaliha po kućama, uveravajući kupce da su zalihe toalet papira u zemlji dovoljne “da kake 10 godina.”

Štagod je virus otkrio – bio to rasizam, lakomislenost i autoritarnost ili humanost i spremnost da se uči – barem sada ljudi širom sveta znaju od čega su napravljeni njihovi lideri.

Izvor: Vijesti.me/politico.com