Kvalitet i poreklo proteina

Svi živi organizmi, bilo da su biljke ili životinje, sadrže proteine. Životinje dobijaju proteine iz biljaka, jer jedino one mogu da koriste azot iz atmosfere ili kao mineral da bi proizvele aminokiseline.

Proteini iz voća, žitarica i povrća sadrže 20 aminokiselina neophodnih u ljudskoj ishrani. Razlika između biljnih i životinjskih proteina je u srazmeri i rasporedu njihovih aminokiselina. Proteini zivotinjskog porekla sadrže veću količinu esencijalnih aminokiselina. Možemo reći da su one koncentrisanije u namirnicama životinjskog porekla.

Kada naša jetra stvara proteine, ona ne pravi razliku između biljnih ili životinjskih aminokiselina. Vazno je da aminokiselina uđe u krv. Nama su potrebne aminokiseline, a ne tačno određeni proteini. Namirnice životinjskog porekla nisu neophodne u našoj ishrani, da bismo uživali u ishrani. Mnogi misle da ljudi treba da koriste proteine što sličnije sopstvenim, i zbog toga proteinima životinjskog porekla neopravdano pridaju veći značaj nego biljnim proteinima.