Leta bi mogla da postanu „pretopla za ljude“

Milioni ljudi širom sveta mogli bi da budu izloženi opasnom stepenu toplotnog stresa – opasnom stanju koje može da izazove otkazivanje organa.

Mnogi žive u zemljama u razvoju i obavljaju poslove u uslovima koji ih potencijalno životno ugrožavaju.

Među njima su boravak na otvorenom po farmama i gradilištima ili u zatvorenom u fabrikama i bolnicama.

Globalno zagrevanje će povećati šanse za pojavu letnjih uslova koji bi mogli da budu „pretopli za ljude” da u njima rade.

Kad smo se sastali sa doktorom Džimijem Lijem, njegove zaštitne naočare bile su zamagljene, a znoj mu se slivao niz vrat.

Ovaj lekar za hitne slučajeva radi na neizdrživoj vrućini u tropskom Singapuru, gde se stara o pacijentima sa Kovidom-19.

Nema klimatizacije – što je svesni izbor, da bi se sprečilo širenje virusa vazduhom – i primećuje da on i njegove kolege postaju „nervozni, nestrpljiviji jedni prema drugima”.

A njegova lična zaštitna oprema, ključna za izbegavanje infekcije, sve još dodatno pogoršava stvarajući uzavrelu „mikro-klimu” ispod nekoliko slojeva plastike.

„Zaista vas udari kad prvi put uđete unutra”, kaže doktor Li. „I zaista je neprijatno tokom čitave smene od osam sati – utiče na moral”.

Jedna od opasnosti, shvatio je on, jeste da pregrevanje može da uspori njihovu sposobnost da rade nešto što je ključno za medicinsko osoblje – da donose brze odluke.

Druga je da bi mogli da ignorišu znake upozorenja za ono što se naziva toplotnim stresom – kao što su malaksalost i mučnina – i nastave da rade sve dok ne kolabiraju.

Šta je toplotni stres?

Toplotni stres nastaje kada telo ne može redovno da se ohladi i unutrašnja temperatura tela nastavi da raste do opasnog stepena, a ključni organi počnu da otkazuju.

Dešava se kad glavna tehnika za eliminaciju viška toplote – isparavanje znoja na koži – ne može da se dogodi zato što je prevelika vlažnost vazduha.

Kao što su doktor Li i drugi lekari otkrili, neprobojni slojevi lične zaštitne opreme – napravljene da spreči ulazak virusa – ima efekat sprečavanja da znoj ispari.

Prema rečima doktorke Rebeke Lukas, koja istražuje fiziologiju na Univerzitetu u Birgmingemu, simptomi mogu da eskaliraju od padanja u nesvest i dezorijentacije do grčeva i otkazivanja creva i bubrega.

„Može da postane veoma ozbiljno kad se pregrejete i to u svim delovima tela.”

Kako da ga prepoznamo?

Sistem poznat kao Wet Bulb Globe Temperature (WBGT) meri ne samo toplotu već i vlažnost i druge faktore, kako bi omogućio realističniji opis vremenskih uslova.

Još pedesetih, američka vojska ga je koristila da bi izradila smernice za bezbednost vojnika.

Kad WBGT stigne do 29 stepeni Celzijusa, na primer, preporuka je da se prekine sa vežbanjem za svakoga ko se nije aklimatizovao.

Na toj temperaturi redovno rade i doktor Li i njegove kolege u singapurskoj Opštoj bolnici Ng Teng Fong.

Na vrhu skale – kad WBGT stigne do 32 stepena – američka vojska smesta prekida sa teškim vežbama zato što rizik postaje „ekstreman”.

grafika

Toliko visoku temperaturu nedavno je u bolnicama u Čenaju u Indiji zabeležila profesorka Vidja Venugopal sa Univerziteta Šri Ramačandra.

Ona je otkrila i da radnici u slaništima dožive WBGT kad temperatura tokom dana skoči na 33 stepena Celzijusa – i tada počinju da traže zaklon.

U železarama je zabeležena brutalna temperatura od 41,7 stepeni, gde su radnici najugroženiji od „ogromne toplote”.

„Ukoliko se to dešava dan za danom, ljudi postaju dehidrirani, javljaju se kardiovaskularni problemi, kamenje u bubregu, iscrpljenost od toplote”, kaže profesorka Venugopal.

Kakav će uticaj izvršiti klimatske promene?

Kako globalna temperatura bude rasla, velika je verovatnoća da će se javiti sve intenzivnija vlažnost vazduha, što znači da će više ljudi biti izloženo tokom većeg broja dana toj opasnoj kombinaciji toplote i vlažnosti.

Profesor Ričard Bets iz britanskog Meteorološkog zavoda izradio je kompjuterske modele koji sugerišu da će se broj dana sa WBGT iznad 32 stepena povećati, u zavisnosti od toga da li će se emisije gasova efekta staklene bašte smanjivati.

I on ističe koliki je rizik po milione ljudi koji već moraju da rade u teškoj kombinaciji ekstremne vrućine i visoke vlažnosti.

„Mi, ljudi, smo se razvili tako da živimo u određenom rasponu temperatura, tako da je očigledno da ako nastavimo da izazivamo rast temperature širom sveta, pre ili kasnije će najtopliji delovi sveta početi da doživljavaju uslove koji su naprosto pretopli za nas.”

Još jedna studija, objavljena početkom ove godine, upozorila je da bi toplotni stres mogao da pogodi čak 1,2 milijarde ljudi širom sveta do 2100. godine, što je četiri puta više nego danas.

Koja su rešenja?

Prema doktoru Džimiju Liju, „to nije nuklearna fizika”.

Ljudi moraju da piju mnogo tečnosti pre nego što krenu sa poslom, da redovno odlaze na pauzu i da potom ponovo piju tečnost dok odmaraju.

Njegova bolnica počela je da deli „slaši” polu-zamrznuta pića kako bi pomogla da se osoblje ohladi.

Ali on priznaje da je izbegavanje toplotnog stresa lakše reći nego učiniti.

Za njega i njegove kolege, odlazak na pauzu podrazumeva mukotrpan proces skidanja zaštitne opreme i potom oblačenje novog kompleta opreme.

Postoji i praktičan problem – „neki ljudi ne žele da piju tečnost da ne bi morali da idu u toalet”, kaže on.

A tu je i profesionalna želja da se nastavi sa radom kakve god da su teškoće da se ne bi izneverile kolege i pacijenti u vreme krize.

Ljudi koji su visoko motivisani zapravo bi mogli da budu u najvećoj opasnosti od toplote, kaže doktor Džejson Li, vanredni profesor fiziologije sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.

On je vodeći član grupe specijalizovane za opasnost od prekomerne vrućine, Globalne informativne mreže za toplotu i zdravlje, koja je sastavila smernice za pomoć lekarima prilikom izlaženja na kraj sa Kovidom-19.

Vode je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Svetska meteorološka organizacija, (SMO) i američka agencija za vreme i klimu Noaa.

grafika

Doktor Li kaže da je uz mere kao što su odmor i hidriranje – i hlad za radnike na otvorenom – ključna strategija otpora od toplotnog stresa fizička kondicija.

„Ako ste u dobroj kondiciji usled vežbanja, vi istovremeno povećavate toleranciju na toplotu, a imate i mnoge druge koristi.”

A izazove za lekare, koji se znoje u ličnoj zaštitnoj opremi dok se bore protiv Kovida-19, on maltene doživljava „kao generalnu probu” za rast temperature u budućnosti.

„Ove klimatske promene će biti još veće čudovište i za ono što nas čeka nam je zaista potrebna usaglašena akcija u svim zemljama.”

„Ako ne bude bilo tako”, kaže on, „platićemo visoku cenu.”

Izvor: BBC na srpskom