Leva skretanja – SPD postavlja uslove

Povećanje minimalca, zaduživanje i investicije, više para za borbu protiv klimatskih promena… Socijaldemokrate imaju niz zahteva za koalicione partnere. Da li je to početak kraja vladajuće koalicije Angele Merkel?

Bogati bi trebalo da plaćaju više poreze, siromašni da dobiju snažniju podršku države, a nezaposleni ne bi smeli da budu stavljani pod pritisak da prihvataju poslove ispod svoje kvalifikacije. To su, ukratko, nove linije politike Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) pod novim vodećim tandemom.

SPD je u stranački program uvrstio uvođenje poreza na imovinu, ukidanje reforme tržišta rada poznate pod imenom Agenda 2010, koju je uveo socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder, te ukidanje zabrane državnog zaduživanja. Time je SPD dao do znanja da se vraća levim korenima.

Tri dana je oko 600 delegata raspravljalo o pravednijoj preraspodeli, životnoj sredini i klimi, razoružavanju, kulturi i medijima, digitalizaciji, tržištu rada…

Tako su pobednici u unutarstranačkoj izbornoj trci – Norbert Valter-Borjans i Saskija Esken – od stranačkih delegata dobili blagoslov za levičarsku politiku. „Verujem da njih dvoje jako dobro znaju koja je poruka njihovog izbora. Ta poruka sigurno nije da nastavimo po starom“, rekao je uticajni šef stranačke omladine Kevin Kinert čija je podrška bila ključna da autsajderi Valter-Borjans i Esken dođu na čelo stranke.

Kinert je izabran za potpredsednika. Sebe vidi u ulozi nadzornika koji pazi da SPD stvarno krene u drugačijem smeru, ulevo i dalje od Hrišćansko-demokratske unije (CDU) sa kojom čini vladajuću koaliciju već treći put u četiri mandata Angele Merkel.

Test za Veliku koaliciju

Ipak, novi kopredsednici stranke neće odmah moći da napuste vladajuću koaliciju, što su ranije najavljivali. Delegati su prihvatili predlog da SPD zatraži od Demohrišćana novo pregovore o koalicionom ugovoru koji je potpisan nakon prošlih izbora pre dve godine. Idući izbori su – ako se prethodno ne održe vanredni – na jesen 2021. godine.

„Bila sam i još uvek sam sumnjičava po pitanju budućnosti ove Velike koalicije, tu se moje mišljenje nije promenilo“, naglasila je Saskija Esken. Ipak, stranački kongres SPD radije bi ozbiljne promene koalicionog ugovora nego momentalni raskid.

Mnogi komentatori u zahtevima upućenim koalicionim partnerima vide samo alibi i prebacivanje loptice u drugo dvorište. Jer, jasno je da će Demohrišćani – i oni, po ispitivanjima javnog mnjenja, slabiji nego što su bili pre dve godine – odbiti tolike levičarske zahteve. Ili će, ako nešto i prihvate, tražiti krupne stvari zauzvrat.

Recimo takozvana crna nula. U pitanju je projekat izbalansiranog budžeta, dakle bez novih dugova. To čedo Demohrišćana je odavno na meti kritika jer Nemačkoj fali velikih investicija, a zemlja već godinama ne koristi priliku da se povoljno zadužuje.

Protiv zahteva SPD: šef bavarske CDU Zeder, šefica CDU Kramp-Karenbauer, kancelarka Merkel

Protiv zahteva SPD: šef bavarske CDU Zeder, šefica CDU Kramp-Karenbauer, kancelarka Merkel

Tu se radi o sposobnosti države da dela, kaže Norbert Valter-Borjans. „Nijedno preduzeće ne bi došlo na ideju da pustiti da njegove mašine propadaju samo da bi izbeglo uzimanje kredita“, rekao je taj bivši ministar finansija u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji.

„Šta koristi našoj deci ako im ostavimo nisku stopu zaduženja, ako će životna sredina biti zatrovana, infrastruktura propala, a Nemačka tehnološki zaostajati? To bi bili neoprostivi dugovi koje bismo na drugi, mnogo gori način, ostavili sledećoj generaciji“, dodaje on.

Odgovor CDU je brzo stigao. Nema nikakvog povoda za diranje u crnu nulu, izjavila je šefica CDU Anegret Kramp-Karenbauer. I iz njihove sestrinske stranke, bavarske CSU, odbijaju predlog Socijaldemokrata.

Neizbežna nova svađa

Savezni budžet predviđa izdvajanje više desetina milijardi evra za sanaciju škola, izgradnju vrtića, digitalizaciju i borbu protiv klimatskih promena. Ali, pokrajine u prošloj godini nisu povukle deset odsto, a lokalne samouprave čak 30 odsto sredstava namenjenih za investicije.

Ipak, vođstvo SPD se neće pomiriti s odbijanjem zahteva da se zemlja zaduži kako bi ulagala. „Od početka smo rekli da će opstanak koalicije zavisiti od toga da li će Vlada moći da se bavi stvarnim temama današnjeg vremena“, rekao je Valter-Borjans u razgovoru za DW.

Za kancelarku Angelu Merkel to nisu dobre vesti. Ona se nadala da će se nakon stranačkog kongresa SPD u koaliciju vratiti mir.

Ali, novi šefovi SPD ne žele da preuzmu ministarska mesta, što bi im otupilo oštricu kritike, već hoće da na saveznu politiku utiču iz stranačke centrale. To bi brzo moglo da dovede ne samo do svađe između Socijaldemokrata i Demohrišćana, nego i do svađe unutar SPD između levog rukovodstva i starog centrističkog establišmenta.

Neće svi zahtevi sa stranačkog kongresa doći na dnevni red savezne vlade. Sa Demohrišćanima bi SPD da pregovara pre svega o većim investicijama, borbi protiv klimatskih promena i povećanju minimalne satnice na 12 evra. Ostali zahtevi, poput reforme tržišta rada ili uvođenja poreza na imovinu, trebalo bi da posluže kao program za sledeće izbore.

Novi predsednički dvojac ima velike planove. Valter-Borjans i Esken obećavaju da će SPD u roku od godinu dana dovesti do najmanje 30 odsto podrške. Poslednjih meseci SPD u ispitivanjima javnog mnjenja tavori između 13 i 15 odsto.

Izvor: DW