Lokalni izbori u BiH – strah od malverzacija

U BiH je izborna ćutnja uoči lokalnih izbora zakazanih za nedelju 15. novembra. Kritičari upozoravaju na izborne malverzacije, a analitičari nagoveštavaju početak “tektonskih promena” na političkoj sceni BiH.

Više od 30.000 kandidata (ukupuno 543 politička subjekta) kandidovalo se na lokalnim izborima u BiH 2020. Na listama su “profesionalni političari” koji su već decenijama na položajima u lokalnim institucijama, mladi različitih profila, pevači, influenseri, novinari… Zato se u izbornim programima nudi sve, od izgradnje lokalnih puteva, do ulaska u NATO i Evropsku uniju.

Za izbore je registrovano 3.283.194 birača. Evidentiran je veliki broj prijavljenih u inostranstvu za glasanje putem pošte. Zbog lošeg iskustvia sa prethodnih izbora, kada se izveštavalo o glasanju više od 8.000 umrlih, Centralna izborna komisija (CIK) je prvi put objavila spisak birača registrovanih za glasanje putem pošte. Usledili su prigovori, a CIK je zbog brojnih prijava odbio da upiše u birački spisak skoro 30.000 potencijalnih birača.

Trgovina mestima u biračkim odborima

Prema izveštaju Koalicije “Pod lupom”, jedan od najvećih problema na ovim izborima je trgovina mestima u biračkim odborima radi izbornog inžinjeringa. Iz ove koalicije upozoravaju na pojavu registracije malih stranaka u sredinama u kojima nemaju realnih izgleda samo radi dobijanja pozicija u biračkim odborima.

Pojašnjavajući za DW primere izbornog inžinjeringa, bivši član biračkog odbora u jednoj sarajevskoj opštini A.N. kaže da se stranke iz jednog entiteta prijavljuju za izbore u opštinama drugog entiteta da bi osigurale pozicije u biračkim odborima. Potom se, kako kaže, te pozicije menjaju ili prodaju tako što, primera radi, stranke iz Federacije BiH prepuštaju ili prodaju svoja biračka mesta u Republici Srpskoj (RS) strankama iz RS-a i obratno.

Glasali ste, iako niste izašli na izbore

“Učesnici ove ‘trgovine’ tako ostvaruju potpunu kontrolu u pojedinim biračkim odborima, a nekada plate članove biračkih odbora iz drugih stranaka da ‘zatvore oči’. To se potom zloupotrebljava na više načina. Na primer, nakon zatvaranja glasačkog mesta i poređenja spiskova registrovanih birača i onih koji su izašli na izbore, popunjavaju se neiskorišteni glasački listići potpisivanjem određenog broja onih koji nisu izašli na izbore. Tako ste glasali iako niste izašli na izbore, pa je i zato važno iskoristiti svoje pravo na glasanje. Takođe, prepravljaju rivalske gasačke listiće u nevažeće. Kontrole su nedakvetne, posmatrači su ponekad deo iste ujdurme (malverzacije), ili jednostavno odu sa biračkog mesta nakon njegovog zatvaranja, kada stranački ‘aktivisti’ u biračkim odborima i stupaju na scenu. To, uglavnom, mogu i rade pretežno velike, nacionalne stranke, a nekada se i manje stranke registruju i tamo gde nemaju nikakve šanse, samo radi učešća u sličnoj trgovini”, kaže A.N.

Izborna kampanja protekla je u atmosferi međusobnih optužbi nacionalnih i građanskih opcija, pozicije i opozicije, raspada doskorašnjih čvrstih koalicijskih partnera, nekorektnog etiketiranja političkih rivala i zloupotrebe javnih resursa. Komunikolog Enes Osmančević za Radio Federacije BiH je kazao da je ovogodišnja predizborna kampanja bila “demonstracija snage vladajućih partija s ciljem sejanja straha među građanima”.

Moguće promene političlke scene u BiH

“Brojne nepravilnosti nisu sankcionisane, jer je stanje u CIK-u zapušteno, a ovo telo je ispolitizivano i njegovi članovi su simpatizeri određenih političkih stranaka”, nastavlja Osmančević i dodaje da su kampanju obelježile “bezidejnost, floskule te veličanje stranačkih ličnosti” umesto stvarnog osvrta na brojne probleme lokalne zajednice. “Krivicu snosi i narod, građani, jer zbog svoje političke nepismenosti nisu u stanju da budu korektiv”, kazao je još Enes Osmančević.

Prema istraživanjima Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) sa sedištem u Ljubljani, nakon promena na političkoj sceni u Crnoj Gori, moguće su promene i u BiH. “Otvaraju se mogućosti za početak tektonskih promena na političkoj sceni u BiH, a već je došlo do preslagivanja u RS, gde manji partneri napuštaju vladajuću koaliciju.

Rezultati lokalnih izbora će u mnogome uticati na dalji razvoj političke situacije u BiH i na opšte izbore 2022. Karakteristično za lokalne izbore je, da stranke ulaze u neprincipijelne koalicije iako su na višim nivoima vlasti žestoki politički protivnici. Bezbroj je primera takvih koalicija, a jedan od njih je Srebrenica”, navodi se u izveštaju IFIMES-a.

“Uplitanja” suseda u izborni proces u BiH

Izbori su test i za nacionalne stranke u Federaciji BiH, posebno u Kantonu Sarajevu, gde se nacionalni koncept suočava sa građanski orijentisanim strankama. Iz IFIMES-a upozoravaju i na “anomalije” Izbornog zakona BiH kojim nije predviđen drugi krug izbora za gradonačelnike, ali i na uplitanje suseda u izborni proces u BiH. “Primer je ministar evropskih i spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman koji uoči izbora posećuje opštine u Zapadnoj Hercegovini i tako aktivno učestvuje u izbornoj kampanji”, napominje IFIMES.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko pozvao je građane da ostvare svoje demokratsko pravo. “Lokalni izbori se pre svega tiču konkretnih rešenja koja će pozitivno uticati na svakodnevne živote građana, a ne grandioznih planova za odbranu naroda i zemlje. Ovo je vjeme kada građani glasaju i time šalju jasnu poruku da žele bolji život”, kazao je Incko, napominjući da su izbori prilika da građani BiH sami iskoriste svoje “bonske ovlasti”.

Apeli međunarodne zajednice

Ambasador Evropske unije u BiH Johann Satler i ambasadori zemalja članica EU u BiH, pridružili su se kampanji o važnosti glasanja na lokalnim izborima. “Nemojte potcenjivati snagu vašeg glasa” poručuju ambasadori, pozivajući birače da se pridržavaju pravila koje diktira pandemija korona virusa. Na poštovanje pravila poziva i CIK koji je saopštio da je do subote (14.11.) formirano 129 mobilnih timova za glasanje 1.615 osoba koje su, uz adekvatnu dokumentaciju, prijavljene za glasanje tokom samoizolacije.

Na lokalnim izborima u BiH 2020. izabraće se 64 opštinska veća u Federaciji BiH, 56 skupština opština u RS, 120 načelnika opština u BiH, 22 gradonačelnika i 31 poslanik Skupštine Brčko Distrikta.

Izvor: DW