Lukašenkova fatamorgana sa naftnim poljima u Rusiji

Najava kupovine naftnih izvora u susednoj zemlji, što zakon i ne dozvoljava, pokušaj je da se pokaže bliskost s Kremljom.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je 26 godina na vlasti, talentovan je za održavanje političke ravnoteže između Istoka i Zapada, a ume i slikovito da se izražava. I pre nekoliko dana je upotrebio prejaku reč: da je sa svojim jedinim saveznikom u trenutno teškoj situaciji, Vladimirom Putinom, razgovarao o kupovini naftnih polja u Rusiji. Da li Lukašenko zaista može da kupi naftna polja i da li bi mu Rusi to dozvolili – pitanje je. Kremlj kao stariji (moćniji, bogatiji i iskusniji) partner Belorusije pokazao je u ovom slučaju i odlike starijeg brata – prešao je preko Lukašenkovih navoda ne demantujući ih i ne objašnjavajući.

Sudeći po saopštenju Lukašenkove službe za odnose sa medijima, Putin je u telefonskom razgovoru podržao ideju svog kolege da kupi naftna polja u Rusiji. Navedeno je da će, nakon što to pitanje bude detaljno razrađeno, to biti tema budućih razgovora predsednika. Međutim, u saopštenju Kremlja povodom ovog razgovora nema ni reči o toj temi. Jedino što bi moglo da se odnosi na kupoprodaju je rečenica da su dvojica predsednika razgovarali o „brojnim praktičnim pitanjima koja se odnose na saradnju u trgovinsko-ekonomskoj sferi”. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da je beloruska strana pokrenula ovo pitanje, ali da o tome nema nikakvih pojedinosti i da će to biti razrađeno kroz ministarstva i nadležne resore.

Ispostavilo se da je „kupovina” naftnih polja u Rusiji malo više od prejake reči. Prema ruskim zakonima, to nije ni moguće, a to svakako zna i Lukašenko. Ali, takvi planovi dobro zvuče kada je izložen pritisku EU, OEBS-a, nevladinih organizacija i opozicije koja „udara ritam” iz inostranstva. U nameri da obuzda proteste građana, Lukašenko koristi celu skalu metoda: juče je potpisao dekret o povećanju penzija, otvorio novu liniju metroa, naredio da se lekari i medicinsko osoblje koji su u vreme pandemije otišli da rade u druge države ne prime ponovo u službu. Smirivanju javnog mnjenja doprinosi i način na koji se izveštava o epidemiji: nadležne institucije prvo navedu koliko se ljudi oporavilo od kovida 19, a ne koliko je zaraženo u poslednja 24 časa.

Odnosi Belorusije i Rusije prilično su „zategnuti” otkako je Lukašenko pružio otpor integraciji ove dve zemlje na način koji to Moskva želi. Oživela je i rasprava o cenama nafte i gasa između Minska i Moskve, koja je kulminirala hapšenjem ruskih „vagnerovaca” u beloruskoj banji uoči predsedničkih izbora. Rasprave su utihnule kada je EU dovela u pitanje ispravnost tih izbora i kada je Lukašenko procenio da mu veća opasnost preti sa Zapada.

Stručnjaci u Rusiji navode da ni ruske kompanije, na primer „Rosnjeft” i „Gasprom”, nisu vlasnici zemljišta iz koga se crpu energenti, jer se ono ne može ni kupiti ni prodati – pripada državi. Mogu se samo izdati dozvole, najčešće na 20 ili 30 godina, koje omogućavaju pravo na razvoj i ulaganje u vađenje i preradu sirovina. Verovatnije je da je Lukašenko zatražio dozvolu za ulaganje u eksploataciju nekog naftnog polja. Državna kompanija „Belorusnjeft” već izvesno vreme proizvodi naftu u Rusiji.

Ovo preduzeće je 2013. za 112 miliona dolara kupilo naftnu kompaniju „Jangpur”, zajedno sa licencom za pravo korišćenja podzemnih resursa u jamalo-neneckom okrugu. Naftu ne crpe ovde samo Belorusi, ali od dela koji u Rusiji proizvedu dobro zarađuju, jer Minsk kupuje rusku naftu za sopstvene rafinerije bez plaćanja carina. „Belorusija verovatno misli na neko malo naftno polje koje treba razviti od nule, ali se postavlja pitanje odakle joj novac za to”, kaže direktor Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost Konstantin Simonov. On smatra da Belorusija verovatno očekuje da od Rusije dobije ne samo naftno polje već i zajam za ulaganje, kao i ruske izvođače radova. „To bi bio izraz neviđene velikodušnosti Rusije”, rekao je Simonov za ruske medije i zaključio da je ovo Lukašenkov pokušaj da svima pokaže da ga Rusija i dalje voli i da je spremna da mu pomogne.

Izvor: politika.rs