Mađarska i Poljska nadigrale Brisel

Lideri EU su sinoć postigli sporazum o sedmogodišnjem budžetu i paketu za ekonomski oporavak od pandemije korona virusa, nakon što su prevazišli razlike posle prigovora Poljske i Mađarske, izjavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, prenosi AP. Detalji postignutog sporazuma za sada nisu poznati.

***

Procena poštovanja vladavine prava, prvenstveno je tema pravosuđa, a ne političara. Ovo je ključna, i dalekosežna osnova kompromisnog predloga Berlina, Budimpešte i Varšave, za izlazak iz tekućeg EU budžetskog ćorsokaka, o kome su se izjasnili lideri 27 članica na poslednjem, ovogodišnjem redovnom samitu, koji je juče počeo u Briselu.

Unapred označen kao „sudbonosni”, samit za ključnu temu ima sudbinu sledećeg sedmogodišnjeg budžeta EU (2021–2027), i sa njim povezanim SOS korona fondom, koji zbirno obuhvataju 1,8 biliona evra. Sredinom novembra, Mađarska i Poljska uložile su veto na predlog tog „finansijskog paketa”, iza koga stoje i Evropska komisija (EK) i Evropski parlament (EP).

Odlučni otpor dve istočnoevropske članice EU (u uniji od 2004) izazvala je najava da bi distribucija novca iz budžeta i SOS korona fonda članicama ubuduće direktno zavisila od briselske procene vladavine prava na tlu država u sastavu unije. Početkom ove sedmice, Evropska komisija uputila je Mađarskoj i Poljskoj 24-satni ultimatum, da ili odustanu od veta (usvajanje EU budžeta zahteva jednoglasnu odluku članica) ili će 25 država u toj „zajednici”, formirati SOS korona fond (koji ne zahteva jednoglasje), bez te dve članice. Briselski ultimatum pao je u vodu, nakon složenih diplomatskih manevara Berlina, na koje su pozitivno odreagovale i Budimpešta i Varšava.

Pred državnike u Briselu, stigao je tako juče predlog trija Berlin – Budimpešta – Varšava, koji predviđa da se o procenjivanju vladavine prava – i to isključivo u vezi sa korišćenjem budžetskih sredstava (2021–2027) i SOS korona fonda država članica – najpre mora izjasniti Evropski sud pravde (ESP). Dok ESP (najviša sudska instanca u EU, sa sedištem u Luksemburgu) ovim povodom ne izađe sa svojom procenom, Brisel ne bi pokretao nikakve „istrage” ili „kazneno-sankcione procese”, proističe iz dokumenta koji su utanačili nemačka kancelarka Angela Merkel, mađarski premijer Viktor Orban i Mateuš Moravjecki, predsednik vlade Poljske.

Posmatrači već procenjuju da će ESP za pravno mišljenje povodom ovog, inače osetno suženog polja primene pojma „vladavine prava” (samo za slučajeve korišćenja novca iz sledeće zajedničke kase EU), biti neophodno između 10 meseci i dve godine. Podsećanja radi, pravni timovi EU u dva navrata 2014. i 2018. godine već su naglasili da prema važećim pravnim aktima EU nema pravnog osnova za umrežavanje deobe zajedničkog novca sa spoljnom inspekcijom vladavine prava na tlu suverenih članica.

Bilo kako bilo, izgleda da od direktnog i momentalnog uslovljavanja distribucije „porcija novca” (sa gomile od 1,8 biliona evra) sa eventualnim obimnim ispitom iz vladavine prava (na teme: korupcije u redovima vlasti, poštovanja nezavisnog sudstva, prihvata migranata, prava LGBT sugrađana…) za sada nema ništa. Barem su tako u sredu smislili Merkelova, Orban i Moravjecki, pred plenarno izjašnjavanje u Briselu.

Predlog „trojke” predvođene Angelom Merkel, jeste da Evropski savet na tekućem samitu, stane iza „objašnjavajuće deklaracije” kojom bi obećao da će se prema svim državama članicama u kolu novac – vladavina prava, „ophoditi jednako”. Deklaracije ove vrste, inače nisu pravno obavezujuće. Takođe, u slučaju da se država članica jednog dana ipak nađe „na tapetu” zbog epizoda sa eventualnim kršenjem vladavine prava, imala bi priliku da temu stavi pred Evropski savet… zacrtali su ovog puta Berlin, Budimpešta i Varšava.

Kako će na briselskom samitu proći predlog po kome Evropski sud pravde dobija ključnu ulogu u vaganju da li suverene države članice koriste novac iz zajedničkog budžeta u skladu sa pravnim normama EU, zagonetka je.

Mađarski premijer Viktor Orban nakon dogovora sa Merkelovom i Moravjcekim, već je proglasio „pobedu”. I to zato, poručuje zvanična Budimpešta što je „automatsko povezivanje” budžetskog novca i politiziranje vladavine prava, za sada  barem u predlogu) skrajnuto na drugi kolosek.

Raspoloženje članstva EU prema finalnom predlogu Merkelove, Orbana i Moravjeckog teško je procenjivati unapred. Posebno, kako bi moglo da glasa bogatije severozapadno krilo EU. Naime, krilo koje predvodi Holandija (uz podršku Austrije) već mesecima odlučno traži da se veza „novac – vladavina prava” smesta uspostavi. To stoga što bi upravo ta EU sekcija, trebalo da priloži Briselu svoj besprekorni kreditni rejting, kako bi EU na berzama uzajmila 750 milijardi evra i do sledećeg leta podelila sredstva članicama privredno urušenim zbog pandemije.

„Za sada sam neutralan. Tražićemo dodatna pojašnjenja”, zagonetno je najavio premijer Holandije uoči jučerašnjeg samita u Briselu.

Izvor: politika.rs