Makron ne može sam da predvodi EU

Odlazak Angele Merkel sa scene Evropske unije kojom je dominirala 16 godina, pružio je priliku Emanuelu Makronu da preuzme evropsko liderstvo i nastavi sa svojim planovima za nezavisniju Evropu.

Diplomate iz država širom EU kažu da se to neće desiti tako brzo, piše Rojters.

”Energični francuski lider se trudio da predstavi jasnu stratešku viziju koja je bloku pod vođstvom Merkelove, često nazivane ‘kraljica Evrope’, ponekad nedostajala, i Brisel je često usvajao njegovu retoriku”.

Međutim, u posleratnoj Evropi zasnovanoj na konsenzusu, Makronov direktni i zajedljivi stil, u kombinaciji sa spremnošću da samostalno oblikuje strategiju EU, znači da će mu biti teško da zameni Merkelovu, kazale su Rojtersu visoke diplomate širom bloka.

”Makron ne može sam voditi Evropu. Ne. On mora da shvati da mora biti pažljiv. Ne može očekivati da ljudi slepo slede ideje Francuske”, rekao je diplomata iz jedne od osnivačkih članica EU, trenutno postavljen u Parizu.

”Merkelova je imala izuzetno mesto. Imala je sluha sa svakoga, poštovala je svakoga”, dodao je.

Rojters smatra znakovitim to što je Makron imao malo glasova podrške evropskih saveznika kada je Australija odustala od unosnog sporazuma o kupovini francuskih podmornica.

”Ta tišina je ukazala na duboko protivljenje država centralne i istočne Evrope Makronovoj viziji evropske vojne autonomije i smanjena zavisnosti od američke vojne zaštite od Rusije”, ocjenjuje Rojters.

Uprkos naporima da prema istočnim članicama EU pokaže veću naklonost od prethodnih francuskih predsednika, države od Baltika do Crnog mora, koje smatraju da SAD jedina pouzdana zaštita od Rusije, bile su zapanjene kada je Makron izjavio da je NATO “klinički mrtav” i pozvao na dijalog sa Moskvom.

Rojters piše da francuski zvaničnici privatno priznaju da je njegova strategija angažovanja ruskog predsednika Vladimira Putina dala slabe rezultate.

”Mogli smo mu reći kako će se završiti ta ruska politika”, rekao je ambasador u Francuskoj jedne od istočnoevropskih država. “Shvatamo da je Makronu potrebno da kontaktira sa Rusijom. Bilo je i Merkelovoj. Ali, problematičan je način na koji je to izveo”.

I Merkelova je podržavala projekte koji su izazivali duboke podjele među članicama EU, poput gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke. Međutim, ona je uvek pazila da izbegava onu vrstu prkosne retorike na koju se Makron navikao, kažu diplomate.

”Francuska ima viziju, ali je ona često previše nametljiva i Makronovo liderstvo ponekad može biti remetilačko”, kaže Džordžina Rajt iz pariskog Instituta Montenj. “Francusko-nemački trandem je veoma važan, ali Makron shvata da to nije dovoljno”, dodala je.

Evropa još nema ujedinjujuću viziju

Uprkos tome što će pregovori o formiranju vladajuće koalicije u Nemačkoj biti mukotrpan posao, programi stranaka pokazuju će buduća vlada biti posvećena formiranju vojske EU i to je prilika koju evropski blok treba da iskoristi, ocenjuje kolumnista “Fajnenšl tajmsa” Gideon Rahman.

On kaže da je Makron odlučniji više nego ikad da ojača strateški uticaj EU nakon pakta Australije, Britanije i SAD (AUKUS) koji je Francuska doživela kao “nož u leđa”.

Međutim, trenutni nalet retorike o suverenitetu, strateškoj autonomiji EU i evropskim armijama nema uporište u realnosti jer je blok i dalje daleko od toga da ima moć potrošnje, strukture ili zajedničku viziju da bi te ideje pretvorila u realnost, kaže Rahman.

”Strateška autonomija nije loša ideja, niti je EU osuđena na geopolitičku nevažnost. Izgledi trgovinskog sporazuma sa Evropom ili pretnja sankcijama EU mogu oblikovati ponašanje država širom sveta. Ali, ekonomska moć i moralno ubeđivanje nisu uvek adekvatna zamjena za vojnu moć”, kaže Rahman, podsećajući da je Staljin jednom navodno pitao koliko papa ima divizija.

Biće mu potrebni Dragi i Rute

Nekoliko diplomata je istaklo dvojicu lidera koji će biti ključni za budući Makronov uspjeh u Evropi bez obzira na ishod pregovora u Nemačkoj – premijera Italije Maria Dragija i šefa holandske vlade Marka Rutea.

Makron je već počeo da se dodvorava Dragiju, uglednom bivšem šefu Evropske centralne banke kojem se pripisuju zasluge za spasavanje eura, kada ga je pozvao u svoju letnju redzidenciju. Poseta je otkazana zbog meteža u Avganistanu, rekao je taj izvor.

On je takođe počeo da sarađuje sa Ruteom, koji je uspješno ujedinio grupu fiskalno konzervativnih država poznatih kao “škrtice”.

Svih petoro visokih diplomata sa kojima je Rojters razgovarao, kazalo je da mnoge države EU počinju da prihvataju Makronove ideje. Centri bloka koji su priču o zaštiti evropskih kompanija od azijskih i američkih rivala nekad smatrali hirom Francuza, sada mijenjaju mišljenje nakon što su Peking i Vašington usvojili agresivniju politiku, piše britanska agencija.

”Delovao je malo radikalno, ali smo otkrili da su neke stvari za koje se zalagao prilično razumne”, rekao je diplomata iz jedne baltičke zemlje.

I izlazak Velike Britanije iz bloka je promijenio dinamiku unutar njega dok se Francuska priprema da preuzme rotirajuće predsjedavanje EU u januaru.

”Nekad smo mogli da se krijemo iza Britanaca, ali smo ostali bez tih velikih leđa tako da počinjemo da pružamo ruku”, rekao je taj diplomata.

Povratak Trampa bi podstakao na veću akciju

Gideon Rahman ističe da Francuzi s pravom tvrde da je velika zavisnost EU od SAD na polju bezbednosti loša ideja. Uzastopne američke vlade su jasno stavile do znanja da gube strpljenje za subvencioniranje odbrane bogatih Evropljana.

On kaže da se ni politička stabilnost SAD više ne može uzimati zdravo za gotovo.

”Evropa mora da nastavi sa strateškom autonomijom kako bi se osigurala u slučaju da se Donald Tramp vrati na vlast”, ističe Rahman, ocenjujući da bi ta vlada bila “aktivno neprijateljski nastrojena prema liberalnim demokratskim vrednostima EU”.

Međutim, strukturne, finansijske i političke prepreka za evropsku “stratešku ekonomiju” su ogromne.

Članice EU troše nešto manje od 200 milijardi eura godišnje na odbranu, a SAD više od 700 milijardi. Rahman navodi da je još ozbiljniji nedostatak političke vizije koja bi podržala stvarno spajanje odbrane. EU je često podeljena tokom velikih međunarodnih kriza.

Iz istorijskih i geografskih razloga, strateški prioriteti članica EU su i dalje veoma različiti.

Evropske diplomate se ponekad žale da je Nemačka jedina članica EU koju Francuska tretira kao ravnu sebi, piše Rahman i dodaje da i Nemce nervira način na koji im Makron nameće nove ideje.

Francuzi su, sa druge strane, često ogorčeni snažnom crtom pacifizma u strateškoj kulturi Nemačke, kaže britanski novinar.

Međutim, uprkos mimoilaženju, “Nemci i Francuzi su i dalje duboko posvećeni zajedničkom radu. Unutar EU, zajednički stav između Pariza i Berlina i dalje je veoma moćna kombinacija.”

Rahman očekuje da era nakon Merkelove u Nemačkoj otvori nove mogućnosti i da će Francuska pomno pratiti svaki znak otvorenosti za stratešku autonomiju.

”Međutim, samo bi neka duboka kriza, poput povratka Trampa u Belu kuću, mogla konačno podstaći Evropu na akciju,” zaključuje Rahman.

Izvor: Vijesti.me