Malo ko je spreman da primi izbeglice iz Avganistana

Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU zahtevaju održavanje posebnog samita o izbeglicama iz Avganistana. Za sada bi trebalo da budu primljene samo one izbeglice koje su posebno ugrožene zbog pomoći Zapadu.

default

Najstariji po stažu ministar unutrašnjih poslova još jednom je pozvao svoje kolege da reaguju po savesti. „Potrebne su nam kvote za izbeglice iz Avganistana koje u Evropsku uniju dolaze legalnim putem“, rekao je Žan Aselborn. „Države EU moraju konačno da pokažu da smo spremni da pomognemo ljudima.“

Luksemburžanin kritikuje stav Austrije: „To je jezivo. Očajno. Takve populističke rečenice samo izazivaju strah“. Problem bi morao da se reši. Ne možemo ljude iz Avganistana da „lansiramo na Mesec“.

No, Aselbornov apel verovatno će proći nezapaženo. Zemlje EU su podeljene i deluju na osnovu unutrašnjepolitičkih interesa. Sada bi specijalni samit trebalo da reši blokade. U ovom trenutku zemlje EU zastupaju sledeće pozicije:

Austrija

Trenutno najoštriji tonovi i odbijanje da se prihvate avganistanske izbeglice dolaze od ministra unutrašnjih poslova Austrije, Karla Nehamera. Sada je najveći prioritet da se „razgovara sa zemljama susedima Avganistana, kako bi se obezbedila pomoć u regionu“.

U tom smislu, EU mora još više da učini kako bi zaštitila svoje spoljne granice, ali ne postoji razlog zbog kojeg bi neki Avganistanac sada trebalo da dođe u Austriju, kaže Nehamer. On zagovara i uspostavljanje centara za deportaciju u susednim zemljama Avganistana.

Grčka

Ni Grčka ne želi da primi izbeglice iz Avganistana. Ministar za migracije Notis Mitaraki rekao je da Grčka neće ponovo da bude „kapija nekontrolisanih talasa izbeglica koje dolaze u Evropu“. U toj zemlji već je smešteno 40.000 Avganistanaca, od kojih je polovini priznat izbeglički status, a ostali su potražioci azila. Osim toga, grčka vlada Tursku klasifikuje kao sigurnu zemlju za avganistanske izbeglice.

U ovom trenutku se radi o tome da se iz humanitarnih razloga prihvate ljudi i njihove porodice, ljudi koji su pomagali grčkim trupama tokom misije NATO u Avganistanu. Reč je o samo nekoliko stotina ljudi. Pri tom je slika situacije u Avganistanu još nejasna i ne zna se da li će se Grčka suočiti sa još jednim izbegličkim talasom.

Francuska

Francuska vlada pokušava da ublaži izjavu predsednika Emanuela Makrona datu u ponedeljak, a koja je naišla na mnoge interne kritike. U televizijskom govoru izjasnio se protiv „neregulisanih tokova izbeglica“ iz Avganistana.

Portparol vlade Gabrijel Atal u sredu je izjavio da Francuska svake godine prihvata na hiljade Avganistanaca koji beže od progona i rata, i da će se to nastaviti. Francuska je prethodne noći iz Kabula izvukla oko 180 Avganistanaca iz humanitarnih razloga.

Morala bi da postoji međunarodna inicijativa da se potražiocima azila iz Avganistana ponudi dom. Pri tom je portparol vlade ostavio otvorenim to koliko izbeglica bi Francuska evenutalno prihvatila. To je škakljiva tema za Makrona, s obzirom da se na proleće održavaju izbori. Desničarske partije, a posebno Nacionalno okupljanje (nekada Nacionalni front) Marin Lepen već godinama podstiču strahove od migranata.

Italija

Italijanski premijer Mario Dragi još uvek nije zauzeo stav u vezi s avganistanskim izbeglicama. Ali je izjavio da bi prioritet Evropljana sad trebalo da bude prihvatanje Avganistanaca koji su sarađivali sa Zapadom ili se zalagali za prava žena, kao i njihovih porodica. Italija se žali da je i ovog leta ponovo suočena s povećanim prilivom migranata, pre svega iz afričkih zemalja, koji dolaze rutom preko Sredozemlja.

Španija

Vlada u Madridu već se složila da privremeno prihvati Avganistance koji iz humanitarnih razloga moraju da beže iz zemlje, a koji su radili za evropske i druge zapadne organizacije. No, za to još nema konkretnih ponuda.

Holandija

U Holandiji se trenutno diskutuje samo o prihvatu izbeglih koji su radili u okviru misije NATO ili za humanitarne organizacije. Tu je pak reč o svega nekoliko stotina osoba. Prvi holandski avion kojim je bila planirana evakuacija, zbog haosa na aerodromu u Kabulu vratio se prazan.

Skandinavija

Danska je poslednjih meseci toliko pooštrila svoju izbegličku politiku, da čak i ljudima iz Sirije kojima je priznat izbeglički status preti deporatacija u Damask. To znači da je prihvatanje izbeglica iz Avganistana verovatno isključeno.

Slično je i u Švedskoj, gde je koaliciona vlada na klimavim nogama, a svoju liberalnu politiku žrtvovala je zbog pritiska desničarskih partija.

Nemačka

Situacija u Nemačkoj je nejasna. Tokom vikenda se u Berlinu baratalo brojkom od oko 10.000 Avganistanaca, nekadašnjih saradnika Bundesvera, aktivista civilnog društva ili nevladinih organizacija, koji bi trebalo iz humanitarnih razloga da budu prihvaćeni u Nemačkoj. Kancelarka Angela Merkel zahteva u tom smislu koordinisanu akciju Evropske unije.

Izbeglicama iz Avganistana bi, preko UNHCR-a, najpre trebalo pružiti pomoć u susednim zemljama. Tek nakon toga, u drugom koraku, moglo bi da se razmisli da li bi posebno pogođene na kontrolisan način trebalo dovesti u Evropu. Kandidat za kancelara CDU, Armin Lašet, s tim u vezi je izjavio da se ne smeju „ponoviti greške iz 2015“.

Osim toga, pojedine nemačke pokrajine već su izrazile spremnost da prihvate nekoliko hiljada izbeglica iz Avganistana, na primer Severna Rajna Vestfalija i Brandenburg. Još u junu su partije vladajuće koalicije odbile zahtev Zelenih za evakuacijom ugroženih grupa iz Avganistana. U međuvremenu su mnogima talibani blokirali izlazak iz zemlje.

Susedne zemlje

U EU se konstantno ukazuje na zemlje susede Avganistana. Prema podacima Agencije UN za izbeglice, poslednjih godina u tim zemljama smešteno je 90 odsto izbeglica iz Avganistana. Oko dva miliona njih živi u Pakistanu, gde je tamošnja vlada u međuvremenu izgradila ogradu na granici prema Avganistanu i ne želi više da prima izbeglice.

Slično važi i za Iran. U toj zemlji, prema nezvaničnim podacima, već decenijama živi skoro tri miliona Avganistanaca. Vlada sada želi da na iransko-avganistanskoj granici uspostavi tampon-zone, gde bi izbeglice mogle da borave samo privremeno. Etnička grupa Hazara, koju talibani posebno progone, već godinama traži utočište u Iranu. Ali, teška ekonomska situacija u zemlji isključuje u međuvremenu dalje prihvatanje Avganistanaca, kažu u Teheranu.

S obzirom na to da je u međuvremenu najveći broj ruta blokiran, skoro da nije moguća neka nova, masovna migracija u pravcu Evrope. Sada i Turska gradi zid na granici prema Iranu, kako bi blokirala prolaz Avganistancima. Oko milion i po ljudi iz te zemlje već se nalazi u Turskoj, a sve više njih nailaze na odbijanje. Čini se da će vlada u Ankari i avganistanske izbeglice da uključi u svoje pregovore sa Evropskom unijom.

Izvor: DW