Marin le Pen u sporu i sa ID i sa Parizom

Desničarki se sudi jer je objavljivanjem fotografija pogubljenja od strane terorista podsticala mržnju.

Hoće li Islamska država „odrubiti glavu” Marin le Pen ili će joj glave doći to što atentat na njenu vodeću opozicionu francusku partiju, kako ona tvrdi, priprema sud? Liderku francuskog Nacionalnog fronta moglo bi u političkom smislu da „obezglavi” to što je pre nekoliko godina tvitovala scene ubistava koja su izvršili teroristi. Jedna od tri šokantne fotografije koje je objavila prikazuje telo američkog novinara Džejmsa Folija, otetog i pogubljenog u Siriji.

Le Penova se našla pred sudom zbog kršenja zakona o govoru mržnje postavljanjem na društvenoj mreži nasilnih poruka koje podstiču na terorizam i ozbiljno štete ljudskom dostojanstvu, a koje pritom mogu videti maloletne osobe. Ovaj slučaj otvoren je godinama, nakon što joj je Evropski parlament 2015. oduzeo poslanički imunitet, a suđenje je odlagano i zbog pandemije. Upitana pre neki dan na sudu da li je zabrinjava to što objavljene fotografije mogu biti podstrek mladima, Le Penova je rekla da su to šokantni prizori koji treba da izazovu odbojnost, a ne da podstiču podršku.

Desničarka koja u politici dobrim delom pliva na slabosti pred terorizmom tvrdi da je suđenje politički motivisano. Ona se kotira visoko na francuskoj političkoj sceni, zbog čega se može očekivati da će opet biti glavni izazov predsedniku Emanuelu Makronu na izborima sledeće godine, možda i veći nego što je to bila 2017.

To je bio povod pojedinim medijima da, umesto o „političkom obezglavljivanju”, pišu o velikom povratku Marin le Pen. Taman kad je delovalo da, nakon cirkusa koji je priredio bivši američki predsednik i prvog „amputiranja dela tela” Evropskoj uniji bregzitom, ova godina ne može biti zanimljivija, ona se vratila u velikom stilu, opet na talasu priče o terorizmu, radikalnom islamu i naravno, odbrani nacionalne Francuske.

Uprkos onima koji tvrde da bi njena pobeda na izborima bila veća pretnja od Islamske države, armija poklonika njene političke retorike raste. Nemalo je i onih koji cene da joj i aktuelno suđenje daje jak vetar u leđa ka predsedničkim izborima 2022. Biće sve teže oboriti joj ruku. A nije da je to i ranije bilo lako. Nacionalni front je dokaz da je desnica konstanta političkog sistema i da jača sistemski, ne samo na slabosti pred terorizmom koji je Francusku potresao prošlogodišnjim napadima.

A kći čuvenog Žan-Mari le Pena je u dizanju moderne revolucije u zemlji slobode, jednakosti i bratstva najglasnija. Svojevremeno je u intervjuu „Forin afersu” rekla da je iz britanskog referenduma izvukla dve lekcije – da ništa nije nemoguće kad ljudi nešto žele i da su nas lagali.

„Sloboda nije izolacija. Evropska unija nije ta koja čuva mir, već je mir stvorio EU. A mir nije savršen s EU, Kosovom i Ukrajinom”, govorila je za američki list političarka koja je imala svega 13 godina kad je uz oca učestvovala u kampanji.

One koji joj se dive ova odlučna žena asocira na ratnicu iz 15. veka, voljenu im Jovanku Orleanku. Oni koji je kritikuju upoređuju je sa Donaldom Trampom, uz ogradu da je elokventnija. I sama kaže da među njima postoji veza, jer dele strategiju koja se zasniva na predstavljanju sebe kao „antisistema”. Štaviše, podržavala je Trampa, kao što bi u toj izbornoj kampanji koja ga je uvela u Belu kuću navijala za bilo koga samo ne za Hilari Klinton, koja bi, kako je govorila, svetu donela rat.

„Svako može biti bolji od Hilari, koja je iza sebe ostavila Irak, Libiju i Siriju”, govorila je tvrdeći da je to izazvalo destabilizaciju u Francuskoj, u smislu uspona islamskog fundamentalizma i migracija.

Le Penovoj nije strano ni sučeljavanje sa sudijama. S njima je imala posla, recimo, i kad je 2012. muslimane koji su se molili na otvorenom uporedila s nacističkom okupacijom francuske teritorije. Tada im je objašnjavala da mora da postoji sloboda govora i da političari moraju biti u stanju da govore bez straha da će biti izvedeni pred sud. Na optužbe da podstiče diskriminaciju i mržnju odgovorila je da je samo rekla ono što svi Francuzi misle.

Izvor: politika.rs