Mentalno zdravlje u vreme koronavirusa: Pazite šta čitate…

Koronavirus izazvao je zabrinutost u celom svetu, a konstantne vesti o pandemiji podstiču uznemirenost ljudi, posebno zbog neizvesnosti trenutne situacije. Sve to utiče na mentalno zdravlje ljudi, posebno onih koji su već anksiozni ili imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj, piše BBC.

Zabrinutost zbog konstantno loših vesti je razumljiva, ali trenutna situacija u svetu može uticati na pogoršanje stanja ljudi koji već imaju problema s mentalnim zdravljem. Strah od gubitka kontrole i nesposobnost za prihvatanje neizvesnosti i nesigurnosti česte su odlike mnogih anksioznih poremećaja, a evo što treba da uradite kako biste očuvali svoje mentalno zdravlje u vreme pandemije koronavirusa. 

1) Ograničite čitanje vesti i pazite šta čitate 

Čitanje previše vesti dovelo je do napada panike Nicka, oca dvoje dece iz Kenta, koji boluje od anksioznosti. “Kada se osećam anksiozno, moje misli se otrgnu kontroli i počnem razmišljati o katastrofalnim ishodima”, kaže on. Nick je najviše zabrinut za svoje roditelje i druge starije ljude koje poznaje. “Obično kada me uhvati napad mogu se udaljiti od situacije, ali ovo nije pod mojom kontrolom”, objašnjava on. Nick je uspio uspostaviti kontrolu nad svojom anksioznošću tek kada je duže razdoblje izbegavao vesti i društvene mreže, a obratio se i stručnjacima koji su mu savetovali dve stvari:

  • ograničiti vreme za čitanje i gledanje sadržaja koji ga uznemiravaju, to jest odvojiti određeno vreme za njih samo kako bi bio obavešten;
  • izbegavati dezinformacije kojih ima mnogo tako što će se držati proverenih izvora informacija kao što su institucije vlade i zdravstveni servisi. 

2) Pauza od društvenih mreža i ukidanje stvari koje uznemiravaju 

Alison (24) iz Manchestera je anksiozna i ima potrebu da bude informisana i istraži temu koja je zabrinjava, ali je u isto vreme svesna da društvene mreže mogu biti pokretač anksioznosti. “Pre mesec dana sam pretraživala hashtagove i nailazila na sve moguće nepotvrđene teorije zavere i to me je činilo anksioznom, osećala sam se bespomoćnom i plakala sam”, kaže ona. Sada pažljivo bira gde će nalaziti informacije i izbegava kliknuti na hashtag koronavirus. Pokušava se držati dalje od društvenih mreža i TV-a i više vremena provodi čitajući knjige, prenosi klix.ba. 

3) Perite ruke – ali ne preterano 

Ljudi koji imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj teško podnose što svuda konstantno čuju da treba prati ruke. Lily Bailey, autorka knjige “Because We Are Bad”, u kojoj piše o životu s opsesivno-kompulzivnim poremećajem, kaže da je strah od zaraze bio jedan od aspekata njenog opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ona kaže da savet o pranju ruku može biti veliki izazov za one koji su se oporavili. “To je veoma teško, jer sada moram da radim ono što sam izbegavala. Držim se saveta za pranje ruku, ali je teško, posebno ako se uzme u obzir da su sapun i sredstvo za dezinfekciju nešto što povezujem sa svojom zavisnošću”, kaže ona.

Iz humanitarne organizacije OCD Action savetuju da oboleli treba da obrate pažnju na to uklapa li se pranje ruku sa zahtevima za sprečavanje širenja virusa ili se to pretvorilo u ritual koji se provodi određenim redosledom kako bi se stekao osećaj da nešto radimo “kako treba”.

Bailey ističe i da za mnoge ljude s opsesivno-kompulzivnim poremećajem oporavak znači i napuštanje kuće, pa samoizolacija može biti dodatni izazov. “Ako smo primorani da ostanemo kod kuće, imamo mnogo vremena, a dosada može pogoršati opsesivno-kompulzivni poremećaj”, zaključuje ona.

4) Ostanite povezani s ljudima

Kako je sve veći broj onih koji završavaju u samoizolaciji, sad može biti dobar trenutak da češće održavate kontakt s ljudima do kojih vam je stalo. Dogovorite se za redovne telefonske razgovore s važnim osobama i upotpunite svoje vreme tako što ćete ojačati svoj odnos s nekim od njih. Ne dopustite da vam se dani pretvore u rutinu, nego svakodnevno učinite nešto što će taj dan učiniti drugačijim od ostalih.

5) Izbegnite padove 

Budući da su pred nama, po svemu sudeći, sedmice i meseci pandemije koronavirusa, važno je naći način da se isključite i nastavite normalno sa životom. Vežbajte, hranite se zdravo i unosite dovoljno tečnosti. Organizacija AnxietyUK preporučuje sledeće stvari: 

  • Prihvatite neizvesnost;
  • Ne reagujte kako inače reagujete. Zapravo, ne reagiujte uopšte, nego napravite pauzu i dišite;
  • Objasnite sebi da samo brinete bez potrebe, da potreba za izvesnošću nije od pomoći i nije nužna. Ne verujte svemu o čemu razmišljate, jer misli nisu činjenice; 
  • Oslobodite se misli ili osećaja, pustite da prođu. Ne morate reagovati na njih 

Istražite sadašnji trenutak, jer u sadašnjosti je sve dobro. Obratite pažnju na svoje disanje, na tlo pod vama, na ono što vidite, čujete, što možete dodirnuti i pomirisati. Sada. Zatim prebacite fokus na nešto drugo – na nešto što morate učiniti ili na ono što ste radili pre nego što ste utonuli u zabrinutost.

Izvor: Vijesti.me