Merkelova i Makron spremaju neprijatna pitanja za Bajdena

Džo Bajden mora da ima flešbekove, piše portal „Politiko”. Nepune dve sedmice uoči dolaska u Evropu kako bi unapredio poljuljane transatlantske odnose, skandalozno otkriće da su danski agenti bili saučesnici NSA u prisluškivanju evropskih lidera, američkog predsednika vraća u 2013. godinu. U vreme kad je bio potpredsednik za vreme mandata Baraka Obame.

Bajdenova namera da slavljenički prošeta Starim kontinentom i usput „očita bukvicu” ruskom predsedniku o potrebi poštovanja ljudskih prava mogla bi da se izjalovi. Pre susreta s Vladimirom Putinom u Ženevi, američki predsednik će na samitu G7 u Kornvolu u Velikoj Britaniji 11. juna imati ne baš srdačne razgovore.

Pre svega moraće da „ubeđuje” Merkelovu i Makrona da ih SAD ne prisluškuje. Isto kao što je pre osam godina radio Obama posle otkrića Edvarda Snoudena da američke službe sprovode program globalnog praćenja.

Nema sumnje da prva međunarodna turneja novog američkog predsednika pada u nezgodnom momentu. Posle otkrića Danske javne televizije EU će ponovo izoštriti fokus o špijunskim ovlašćenjima SAD. Pogotovo što su Vašington i Brisel usred pregovora o novom transatlantskom sporazumu o prenosu podataka. Prethodni dogovor je propao upravo zbog tajnog nadzora NSA koji je razotkrio Snouden.

Da će francuski predsednik i nemačka kancelarka Bajdenu postaviti neprijatna pitanja videlo se na njihovoj zajedničkoj virtuelnoj konferenciji za štampu, iako su pokušali da diplomatskom učtivošću prikriju nezadovoljstvo.

„Ako su informacije tačne, one nisu prihvatljive među saveznicima, a još manje između saveznika i evropskih partnera”, izjavio je Makron na kraju sastanka francusko-nemačkog saveta ministara.

„Držim se poverenja koje ujedinjuje Evropljane i Amerikance i među nama nema mesta sumnji. Dakle, očekujemo potpunu jasnoću. Pitali smo naše danske i američke partnere za sve informacije o tim otkrićima i prošlim događajima i čekamo te odgovore”, dodao je on.

Angela Merkel je podržala izjavu francuskog predsednika i dodala: „O NSA smo već davno razgovarali. Naš stav u vezi s istragom koja je u to vreme vođena nije se promenio. Oslanjamo se na odnose poverenja i ono što je tada bilo tačno, tačno je i sada. Uverila me je činjenica da su danska vlada i ministar odbrane takođe jasno stavili do znanja šta o tome misle. To je dobra osnova ne samo za razjašnjavanje činjenica, već i za uspostavljanje odnosa poverenja”.

Da Moskva, koja je stalno na tapetu zbog navodnih špijunskih hakerskih napada, likuje zbog nove afere, videlo se iz izjave portaparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

„Mislim da je to samo vrh ledenog brega i da je situacija za same zemlje članice NATO-a zapravo mnogo strašnija od toga što su sada svi pročitali, o čemu pokušavaju da ne govore u NATO-u, generalni sekretar alijanse, rukovodstvo Evropske unije. Čini mi se da je istina mnogo strašnija od toga što se sada pojedinačno pojavljuje u medijima”, izjavila je Marija Zaharova za Radio Vesti FM.

U potencijalni „hladni rat” NATO saveznika zbog novih detalja već zaboravljene špijunske afere od pre osam godina, godine uvučena je i Margaret Vestager, potpredsednica Evropske komisije zadužena za digitalne tehnologije, jer je u to vreme bila članica danske vlade.

Da bi zaštitila Vestagerovu Evropska komisija je poručila da ona u to vreme, na mestu ministra unutrašnjih poslova Danske, nije nadzirala rad obaveštajne službe.

Ali, EK nije pojasnila da li je Margaret Vestager kao ministarka ipak bila upoznata s ovim aktivnostima danskih agenata.

Nije čudo što se i uloga Vestagerove pominje u događajima od pre sedam godina, jer je ova evropska zvaničnica direktno uključena u pregovore o novom sporazumu kojim će se kompanijama omogućiti prenos osetljivih podataka iz EU u SAD.

„Politička špijunaža nije zabranjena međunarodnim pravom. Nije lepo, nije uvek pristojno, ali to je stvarnost”, kaže za „Politiko” Bart Grothajs, holandski evroposlanik zadužen za podsticanje EK da u Evropskom parlamentu donese novi zakon o sajber-bezbednosti.

Grothajs je otkriće o umešanosti Danske obaveštajne službe u prisluškivanje evropskih partnera u korist SAD nazvao „bombom” koja podriva evropsku saradnju. Zato ovaj holandski član liberalne grupe „Obnovimo Evropu” u EP zagovara donošenje klauzule u nacionalnim obaveštajnim zakonodavstvima, koja bi uspostavila princip zabrane špijuniranja partnerskih zemalja u EU.

Ali, ako Evropljani to i učine, Amerikanci se verovatno neće toga pridržavati. U govoru iz 2014. godine predsednik Barak Obama je obećao da SAD neće pratiti komunikaciju šefova država i vlada naših bliskih prijatelja i saveznika – osim ako ne postoji nužna svrha zaštite nacionalne bezbednosti. Takav stav američkim obaveštajnim agencijama daje dovoljno prostora da nastave sa starom praksom nadzora koju je razotkrio Snouden.

„Mislim da bi nacije bile neodgovorne kada ne bi sprovodile neku vrstu špijunskih operacija, čak i među svojim navodnim saveznicima”, kaže za „Vašington post” Robert Dajc, bivši generalni savetnik NSA i bivši viši savetnik nekadašnjeg direktora CIA Majkla Hajdena.

Izvor: politika.rs