Merkelova traži rešenje za blokadu Mađarske i Poljske

Posle neuspešnog dogovora na virtuelnom samitu EU na potezu je Angela Merkel. Od nemačke kancelarke se očekuje da u naredne četiri sedmice nađe rešenje za najnoviju evropsku budžetsku krizu koju su izazvale Mađarska i Poljska. Zbog sporne klauzule o vladavini zakona Viktor Orban i Tadeuš Moravjecki stavili su veto na usvajanje sedmogodišnjeg budžeta EU i paketa za oporavak privrede vrednog 1.800 milijardi evra.

Ako Merkelova, čija zemlja predsedava EU, ne uspe da u pregovorima s mađarskim i poljskim premijerom nađe kompromisno rešenje do sledećeg Samita EU u decembru, zemlje na jugu Evrope koje su najviše pogođene pandemijom korone neće moći da početkom 2021. godine računaju na sredstva iz Fonda za obnovu, koji iznosi 750 milijardi evra.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel poručio je da EU mora da ostane ujedinjena kad je reč o usvajanju višegodišnjeg budžeta i paketa za oporavak.

„Ovaj finansijski paket je esencijalan za naš ekonomski oporavak i moramo da ga primenimo što je pre moguće”, poručio je u četvrtak Mišel koji je predsedavao video-sastanku 27 lidera EU.

Posle samita Merkelova je izjavila da se mora pronaći rešenje za blokadu: „Jasno je koliko je to važno. Reč je o ozbiljnom problemu koji moramo rešiti i na njemu ćemo teško i ozbiljno raditi”, poručila je kancelarka.

Sličnu poruku uputila je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen: „Treba da sednemo i pregovaramo i da saslušamo koji su problemi kako bismo ih rešili”.

Spremnost da se nastave razgovori juče je iskazao i Viktor Orban, koji je s poljskim kolegom uložio veto na sedmogodišnji budžet i krizni fond. Mađarski premijer očekuje da će se dogovor na kraju postići, poručivši da ima nekoliko mogućnosti za rešavanje krize.

Uoči samita 27 lidera iz holandske delegacije stigao je predlog da bi budžet mogao da se usvoji sa 25 država, a da Mađarska i Poljska ostanu po strani. Oni su priznali da bi to bila komplikovana procedura, ali izvodljiva. Sama rasprava na video-samitu EU o mađarsko-poljskoj blokadi sedmogodišnjeg budžeta i plana za oporavak trajala je, kako prenose agencije, samo petnaestak minuta. Praktično, o budžetskoj krizi se u četvrtak uveče nije istinski ni diskutovalo.

O blokadi koja bi se mogla izroditi u veliku krizu uvodno je govorio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, zatim je Angela Merkel opisala situaciju u kojoj se EU nalazi. Na video-samitu govorili su još i premijeri Mađarske i Poljske, koji blokiraju usvajanje budžeta. Poslednji govornik o ovoj temi bio je slovenački premijer Janez Janša, koji je u pismu čelnicima EU pokazao potpuno razumevanje za mađarske i poljske argumente, iako Slovenija nije blokirala usvajanje finansijskog paketa.

Na pitanje novinara „Dojče velea” da li se oseća ucenjenim ili prevarenim, Šarl Mišel je odgovorio: „Ne želim da kažem ništa što bi dodatno pogoršalo situaciju”.

Predsednik evropskog saveta ipak je jasno stavio do znanja da su ovom blokadom oštećeni milioni ljudi koji trpe ekonomske posledice pandemije i koji su čekali na sredstva iz fonda.

Orban i Moravjecki načelno su se složili s klauzulom o vladavini zakona na samitu u julu, kada je posle četiri dana teških pregovora dogovoren budžet EU i finansijski paket pomoći. Problem je nastao u naknadnoj interpretaciji dogovorenog. Budimpešta i Varšava, koje su već duže vreme na meti Evropske komisije zbog kršenja vladavine prava koja se odnose na sudstvo, položaj medija i nevladinih organizacija, smatraju da „briselska oligarhija” dobija instrument kojim arbitrarno može da se meša u unutrašnje poslove njihovih zemalja na šta one ne pristaju.

Viktor Orban je pred samit, da bi dodatno pojačao argument zašto blokira budžet, poručio kako novi mehanizam vladavine zakona postoji samo zato da bi „ucenio zemlje koje se opiru imigraciji”.

Izvor: politika.rs