Mini-koraci ka mini-Šengenu

Zeleni koridori i ukidanje rominga u regionu prvi su rezultati dogovora zemalja Zapadnog Balkana o stvaranju zajedničkog tržišta. Ali zajednički ekonomski interesi i dalje posrću pred političkim trzavicama.

Svaku vest o takozvanim „zelenim koridorima“ koji predviđaju slobodan protok robe, Radoje Đoković čeka kao ozeblo sunce. Njegova firma bavi se i transportom i izvozom voća i povrća i svaki sat proveden na granici za svaki od njegovih biznisa je realan novčani gubitak.

„Ako vozim lako kvarljivu robu, malinu recimo, ona ima sedam dan rok trajanja, posle sedam dana već počinje da buđavi. A ja izgubim jedan dan na graničnom prelazu i onda moja faktura automatski ide s rabatom, jer imam robu koja je kupcu manje dostupna kao sveža“, objašnjava Đoković.

Podaci pokazuju da svaki minut čekanja na granici, prevoznike košta dva evra po kamionu, a da su na graničnim prelazima u regionu čekali u proseku 26 miliona sati godišnje. Đokovića čekanje na granici košta i kada ne prevozi maline.

„Da bih kao prevoznik ostvario neku zaradu, moj kamion za Holandiju, na primer, mora da napravi bar tri kruga. Ako bude čekao na granici, on stiže da napravi dva, a s dva kruga mogu samo da poplaćam račune, vozače i da mi ne ostane ništa“, priča Đoković za DW.

(Ne)uspesi zajedničkog tržišta

Deklaracija koju je šest država Zapadnog Balkana potpisalo 2018. godine u Sofiji trebalo bi ovoj nepovoljnoj statistici da stane na put. Naime, lideri regiona dogovorili su se o uspostavljanju zajedničkog tržišta, koje bi olakšalo slobodan protok robe, ljudi i usluga.

Prvi koraci učinjeni su kada su aprila prošle godine uspostavljeni takozvani „zeleni koridori“ koji ubrzavaju prolaz hrane i medicinske opreme. „Znači u koloni koja leti zna da bude i po pet kilometara, kamion koji vozi svežu kvarljivu robu prođe tu kolonu i javi se policajcu, policajac se uveri da je to tako i on ga sprovodi da ne bude poslednji u redu“, priča Đoković kako zeleni koridori izgledaju u praksi.

Statistika beleži da je već u prvoj godine više od pola miliona kamiona iskoristilo benefite pojednostavljenih procedura. Đoković, međutim tvrdi da zeleni koridori još uvek više funkcionišu na papiru, nego u praksi.

„Kad bilo koga pitate šta je to zeleni koridor u praktičnom smislu, niko ne zna da vam kaže, jer da bi to stvarno funkcionisalo u praksi, morali bi granični kapaciteti da se prošire, jer u praksi se dešava da ne postoji prostor da kamion prođe“, priča ovaj prevoznik.

Đavo je u detaljima

Osim zelenih koridora, plan za uspostavljanje zajedničkog tržišta predviđa i da se do 2024. godine omogući slobodno kretanje ljudi samo uz ličnu kartu, međusobno priznavanje diploma ili niži bankarski troškovi za plaćanje i prenos novca.

„To je najambiciozniji projekat koji se iskristalisao u okviru Berlinskog procesa. Kada pogledate taj akcioni plan, vidite da to zaista jesu korenite promene koje zahtevaju i usklađivanje zakonodavstva“, kaže za DW Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Jedna od mera koja je u javnosti pobrala najviše aplauza je ukidanje rominga koje je nastupilo 1. jula ove godine. Za Crnu Goru ova mera je došla u najboljem mogućem trenutku, kaže za DW ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.

„To u neku ruku jeste dalo i dodatni impuls oporavku turizma. Naš turizam je ove godine snažno bio oslonjen na goste iz regiona i roming-fri inicijativa jeste pomogla ljudima da se osećaju kao kod kuće“, kaže Milatović.

Ali đavo se i u ovom slučaju sakrio u detaljima. Iako telefoniranje i SMS poruke jesu bili po istoj ceni kao kod kuće, pravila za korišćenje mobilnog interneta razlikuju se od operatera do operatera. Tako je građane koji su kući zvali preko Vibera umesto redovnog telefonskog poziva na narednom telefonskom računu sačekalo neprijatno iznenađenje koje je ugušilo početni entuzijazam zbog integracije regiona.

Ekonomija (ne) može da pobedi politiku

Na Sofijsku deklaraciju se pre dve godine naslonila i inicijativa „Mini Šengen“ koji su pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev. Inicijativa je prošle godine preimenovana u „Otvoreni Balkan“. „Ona zapravo pozajmljuje ideje zajedničkog regionalnog tržišta. To je maltene jedno sve isto, ali je ideja ako trojica lidera stanu iza tog procesa da će se brže doći do rezultata“, kaže Marko Savković.

Ali umesto da procese ubrza, ona ih je prebacila na teren politike. Kosovo je prvo inicijativi reklo izričito „ne“, a iz Bosne i Hercegovine kritike da se kroz taj proces nameće dominacije Srbije. „Otvoreni Balkan ima svoju jaku političku dimenziju, to je jasno. To jeste jedan pokušaj da se nametnete kao lider i da pokažete kako imate rešenje dok su evrointegracije u zastoju. Međutim, ja to vidim kao jednu vrstu puša za ovu ideju zajedničkog tržišta“, ocenjuje Savković.

Taj „puš“ trebalo je da da i susret trojice lidera na forumu „Zapadni Balkan, jedan region, jedno tržište – korak prema zajedničkom tržištu EU“ u Novom Sadu, ali su lideri Srbije i Albanije otkazali su prisustvo. Samo dan ranije premijer Albanije je prilikom susreta s Aljbinom Kurtijem uputio kritike na račun Srbije zbog krize na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova.

Umesto predsednika Srbije, premijerki Srbije Ana Brnabić je tako pripao zadatak da uveri da ekonomska saradnja neće pokleknuti pred političkim krizama. „Šta god se desilo i kakve god izazove imali u okviru regiona, a svakako na relaciji Beograd-Priština, Beograd će uvek biti tu da razgovara o regionalnoj saradnji. Regionalna saradnja je jedan od dva najvažnija spoljnopolitička prioriteta“, poručila je Ana Brnabić s foruma u Novom Sadu.

I Makedonski premijer Zoran Zaev je putem video linka poslao poruku o neophodnosti poverenja. „Najveći izazov će biti uspostavljanje poverenja, ali ja mislim da to može da se postigne ukoliko su političke strukture usmerene na to“, rekao je Zaev. „Postoji poverenje između Severne Makedonije, Srbije i Albanije, ali mi moramo da prenosimo to poverenje u regionu i ja sam uveren da će i druge zemlje zapadnog Balkana pokazati to i pridružiti nam se.“

Sledeća zemlja koja bi taj korak mogla da napravi je Crna Gora. „Do sada se prožimala ideja da je ta inicijativa zamena za proces evrointegracija, što ja doživljavam kao nešto što zaista nije tako i Crna Gora je sada spremna da razmotri svoje učešće“, rekao je crnogorski ministar Jakov Milatović za DW. „Jedini odgovor na političke nestabilnosti i izazove regiona jeste upravo još snažnija ekonomska povezanost.“

Izvor: DW