Miroslava Kovač Varga o svom prvencu “Bliske daljine”

Miroslava Kovač Varga, trenutno živi i radi u Slovačkoj, a u daljem tekstu pročitajte o razlozima koji su naveli Miroslavu na pisanje ovog romana, o saradnji sa Igorom Jurićem i životnim putevima i ciljevima.

– Da krenemo sa Vašim prvim romanom. “Bliske daljine”, roman je po opisu autobiografski. Šta Vas je nagnalo da napišete upravo ovakvu vrstu proze?

“Sam život, rekla bih, kao i sve autobijografije. Sam život vam daje najbolje odgovore ukoliko znate da ga čitate. Ukoliko ne, ume itekako da se poigra sa vama. Kada pisac krene da piše knjigu, krene da mašta i mislima doživljava ono o čemu piše. Razlika u tome je kad pišete autobiografiju vi prvo živite, pa tek onda postajete pisac. Tako su nastale “Bliske daljine”.

– Očigledno da je naslov Vaše knjige jedan oksimoron. Zašto ste odabrali baš taj naslov?

“Nisam ja odabrala ovaj naslov, naslov je odabrao moju knjigu. Moram vam priznati da sam ovaj naslov knjige stavila na kraju. Obično pisac stavi naslov i krene da piše knjigu. Kod mene je bilo obrnuto. Ja sam prvo napisala knjigu pa je knjiga meni dala naslov”.

– Da li je pisanje i književnost nešto čime se dugo bavite?

“Moje pisanje je krenulo 2014 godine znači 6 godina polako, još malo i predškolski sam. Iako moje pisanje nisam shvatala kao književnost već kao jednu vrstu terapije. Gospodin Bukovski me je u tome najbolje podstakao da ne savetuje nikome da postane pisac, sem ako to nije razlog da ne poludite. Eto recimo da je to moj razlog zašto sam postala pisac”.

– Da li nam možete opisati nekoliko aspekta Vašega života, barem onih koji su najodgovorniji za pisanje ove knjige?

“Samoubistvo moga muža bi navela kao prvo. To me je podstaklo da krenem da pišem. Mnogo toga nosite u sebi, a malo toga možete da kažete nekome. Tako kreće pisanje. Sledeće bi bilo moj odlazak u Slovačku sa dva mala deteta. Kad sam dokazala da su žene mnogo jači pol iako se ne nazivaju tako na šta mi je jedan muškarac rekao da nije istina da ima i očeva hrabrih. Danas je pročitao moju knjigu i priznao da je pogrešio rekavši da ne poznaje ni muškarca, a kamoli ženu koja preko noći ostavi kuću, porodicu i sa dva mala deteta ode u svet krenući ponovo od početka bez svih svojih oko sebe.Ljudi kojima dugujem ono što sam danas koji mislim da zaslužuju da se zna za njih svrstavam u treći aspekat. Kao četvrti nepravda prema mojoj deci kao nedužnim bićima koji ama baš nikome nisu krivi a ipak ljucka zloba je prevagla vagu života i uzela im sve što je trebalo zakonom da im pripadne kao jedinim zakonskim naslednicima. Takodje rekla bih ljubav prema čoveku na daljinu. Ovu knjigu veže  priča o Slovačkoj i Nitri i Stajkovce selo kod Leskovca i Srbiju. Kao zadnji aspekt rekla bih gubitak ove ljubavi”.

– Možete li nam reći o izdavaču Vaše knjige, Igoru Juriću, kao i čitavom putu da izdate knjigu?

Miroslava Kovač Varga i Igor Jurić
iz lične arhive-

“U Slovačkoj kao prevodilac Srpskog jezika upoznala sam mnoge ljude. Tako i Vladicu i Milorada. Jedan dan sam stavila objavu na facebook-u, da trebam lektora Srpskog jezika. Milorad mi je napisao da je u svom životu pročitao vise od 3000 knjiga i da se bavio s tim poslom. Pročitavši, odgovor je bio da to ima mnogo dobru priču. Pošto je rukopis bio u haosu nosio ga je kod jednog profesora koji je rukopis sredio. Komunicirajući sa Vladicom koji je izdao knjigu savetovao me je da knjigu izdam samostalno. Retko ko vam kao nekom novom piscu daje šansu. Kad izdate lakše bude već da vam neke izdavačke kuće rukopis uzmu na razmatranje. Međutim, igrom slučaja upoznajem na instagramu Nikolu Đokića koji me savetuje oko izdavanja i tako dobijem informaciju o Novoj Poetici preko koje je i on sam izdao dve knjige. Naravno, ne dajući mi nadu, govoreći šta me sve kao novog pisca čeka. Rukopis sam poslala, ali nisam mnogo verovala i nadala se da će da odgovor. Posle dve nedelje sam dobila odgovor da su prihvatili moj rukopis. Igor Jurić je jedna od retkih osoba koji radi nešto za sve nas, a da se to i vidi. Nas vezuje naš gubitak 2014. Iste godine smo izgubili, on dete a ja muža. Naš kontakt je nadovezan preko interneta. Igor je po meni jedna ogromna snaga i retkost u današnje vreme, a to je to što je on čovek. U današnje vreme smo došli do te tačke da ljude zanimaju banalne stvari, jer njih ne treba rešavati. Važne stvari su problem, a od tih svako beži. Igor se trudi da rešava te važne stvari za sve one koji beže i koji su tu. Samim tim što znam koliki teret nosi u sebi a i dalje brine za našu decu, zaslužuje od mene maksimalno poštovanje. Kad sam ga pozvala na promociju došao mi je kao podrška. Od prodaje knjiga, deo novca planiram da uplatim u fondaciju Tijane Jurić i na taj način podržim sve ono što radi”.

– Kome konkretno želite da namenite ovu knjigu?

“Dok su drugi pokušavali da opišu moj život onako kako njima odgovara, ja sam tihim korakom koračala u smeru koji retko ko može i zna. Znala sam da strah vodi na dva puta, od kojih ja biram smer. Prvi je, da stojim u mestu jer se plašim šta će biti, a drugi, kojim sam ja krenula me je naterao da skupim svu preostalu snagu i uradim mnogo više što nisam mogla pre. Vaš život je jedino na ovom svetu čime možete bez opravdanja da manipulišete. Živite onako kako najbolje znate i umete. Na kraju ću vam odati jednu veliku životnu tajnu koju sam naučila, a to jeste na koji način se meri veličina čoveka. Nisu veliki ljudi koji urade velika dela, niti su veliki oni koje pamtimo po delima. Veliki su oni koji su dokazali pomoći sebi i nastavili dalje. Pomognete drugima, ali možete li da pomognete sami sebi”? 

– Da li postoji jasna pouka i ideja koju želite da plasirate putem knjige?

Postoji. Uzmite Bliske daljine u ruke i čitajte. Plakaćete, ali dobićete mnoge odgovore! Da oprostite neoprostivo, da pustite od sebe ono što je prošlo i živite ljubav davanjem jer samo tako ćete živeti iskrenu ljubav. Da pomognete svakom i kad taj neko ne zaslužuje i nikad ne pogazite osobu koja vam je bar jednom u životu pomogla. Da, trebate takvima večno da budete zahvalni. Njima, za to što jesu, a Bogu zato što su tu”.

– Da li za kraj imate neku rečenicu ili misao koju biste želeli da poručite našim čitaocima?

“Da, pišem drugi deo Bliskih daljina koji će ljudima dati mnoge odgovore. Puno toga još ima nedorečenog i nezavršenog. Planiram uskoro izdati Bliske daljine i u Slovačkoj i trenutno prevodim knjigu. Prisustvovaću sajmu knjiga u Beogradu na štandu Nove Poetike i tu ćete moći da kupite moju knjigu i da me upoznate”. 

Restart magazin