Mnogi neće moći da priušte lek

Svetska zdravstvena organizacija juče je objavila da ima naznaka da pojedini lekovi ograničavaju ozbiljnost ili trajanje kovida-19 kod pacijenata i istakla da se fokusira na četiri ili pet vrsta terapija koje najviše obećavaju.

„Imamo određene tretmane koji prema prvim studijama ograničavaju ozbiljnost ili trajanje bolesti, ali nemamo ništa što ubija ili sprečava virus“ kazala je juče portparolka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Haris.

Međutim, mada postoje naznake da određene terapije daju rezultate u lečenju novog koronavirusa, nema garancija da će lekovi biti dostupni svima.

Prema pisanju „Gardijana“, već postoje lekovi koji donekle mogu pomoći u suzbijanju pandemije dok svet čeka vakcinu, ali zbog visoke cena koje su postavile farmaceutske kompanije, mnogi pacijenti neće moći da dođu do njih.

Prema studiji koja je nedavno objavljena u časopisu „Journal of Virus Eradication“ identifikovano je devet već postojećih lekova koji su trenutno u različitim fazama kliničkog testiranja za lečenje kovida-19. Tim istraživača je upoređivao cene po kojima se prodaju ovi lekovi u državama gde je to dostupno sa troškovima njihove proizvodnje.

SZO
SZO je saopštila da ima naznaka da su pojedini lekovi efikasni u lečenju kovida-19(Foto: AP)

Na primer, za proizvodnju jedne doze „sofosbuvira” (leka koji se trenutno koristi za lečenje hepatitisa C) potrebno je oko pet dolara, dok je trenutna cena u SAD 18,610.

Proizvodnja „pirfenidona”, leka koji se koristi za plućnu fibrozu, košta oko 31 dolar za terapiju od 28 dana. U SAD terapija tim lekom košta 9 606 dolara. Mada SAD prednjače kada su u pitanju cene, ovaj lek je skup i u drugim zemljama, pa je tako terapija u Velikoj Britaniji 2 561 dolar a u Francuskoj 2 344 dolara.

Farmaceutske kompanije, prema pisanju „Gardijana“, visoke cene lekova često opravdavaju tvrdeći da su njihovi troškovi izuzetno visoki. Međutim, istraživači su u proračunu cene generičke verzije leka uračunali troškove izvoza, poreza pa čak i marginu od deset odsto profita.

Jedna od kompanija koja je izbila u žižu javnosti poslednjih dana je „Gilead Sciences Inc“ čiji je lek „remdesivir” pohvalio vodeći američki ekspert za zarazne bolesti doktor Entoni Fauči, mada je su istraživači kasnije pozvali na oprez kada je u pitanju primena ovog leka kao terapije za kovid-19.

Kompanija Gilead je, kako podseća Rojters, postala ozloglašena pre manje od godinu dana, kada je predstavila lek za hepatitis C po ceni od 10 000 dolara za jednu pilulu.

Bes javnosti zbog cene leka „sovaldi“ 2013. godine izazvao je nacionalnu debatu oko pravednog postavljanja cena za lekove koji se izdaju na recept, što je farmaceutska industrija uspešno uspela da izbegne.

Nakon što su pojedini podaci pokazali da su se pacijenti u SAD koji su primali lek „remdesivir“ brže oporavljali od kovida-19, kompanija Gilead je požurila da „remdesiviru“ osigura status „leka siroče“ u SAD. Ovakav status omogućava kompanijama da dobijaju subvencije od vlade za razvijanje lekova za retke bolesti koji bi inače bili neprofitabilni. Kovid-19 sa preko četiri miliona zaraženih je potpuno suprotno od retke bolesti. Suočena sa kritikama javnosti kompanija je saopštila da će sve zalihe leka donirati američkoj vladi.

Na sastanku sa predsednikom Donaldom Trampom, sa čijom administracijom su bliski čelnici kompanije, izvršni direktor Gileada Danijel O Dej obećao je da će proizvesti dovoljno leka za one kojima je to potrebno. Iz kompanije je takođe saopšteno da će povećati proizvodnju leka širom sveta, ali nisu naveli kakvi su im planovi u vezi sa cenama.

Gilead
Sedište kompanije Gilead u Kaliforniji(Foto: Bay Area News Group)

Analitičari Vol strita kazali su za Rojters da bi lek „remdesivir“ mogao tokom sledeće godine doneti kompaniji profit od 750 miliona dolara, i 1,1 milijardu tokom 2022. pod pretpostavkom da se pandemija nastavi. Akcije kompanije su porasle za oko 20 odsto od početka godine, uglavnom zahvaljujući „remdesiviru“.

Konsultanti u farmaceutskoj industriji smatraju da će Gilead i drugi proizvođači lekova pokušati da izbegnu da u javnosti ostave utisak da koriste globalnu zdravstvenu krizu da bi profitirali. „Ovo je izuzetna prilika za proizvođače lekova da poboljšaju imidž industrije, kazao je za Rojters Ed Šunveld, ekspert za određivanje cena lekova u konsultantskoj kompaniji ZS Associates. „Postoji izuzetno rasprostranjen negativan fokus na cene lekova“.

Međutim, mnogi su skeptični i sumnjaju u to da će farmaceutske kompanije izabrati reputaciju ispred profita. Jedan od autora studije objavljene u časopisu „Journal of Virus Eradication“, doktor Džejkob Levi je u telefonskom razgovoru za „Gardijan“ nakon završene smene u bolnici u Londonu kazao: „Farmaceutske kompanije imaju dugu istoriju postavljanja nepotrebno i neutemeljeno visokih cena za lekove, iako zapravo provode jako malo vremena istražujući i razvijajući te lekove“. To se, kako je kazao Levi, naročito odnosi na lekove za zarazne bolesti, poput hepatitisa i HIV-a, i ne smemo dozvoliti da se to dogodi sa kovidom-19.

„U suprotnom, umreće stotine hiljada ljudi čija je smrt mogla biti sprečena, a nejednakost u zdravstvenoj brizi među siromašnima će se pogoršati“, kazao je Levi za „Gardijan“.

U kolumni, objavljenoj u „Gardijanu“ prošlog meseca, istraživač Ačal Prabala koji se bavi pitanjima intelektualne svojine u farmaceutskoj industriji, i Elen T Hoen medicinska aktivistknja i istraživač u Univerzitetskom medicinskom centru Groningen, naveli su da će se pandemija kovida-19 vjerovatno završiti na isti način kao i svaka pandemija do sada. Terapije i vakcine će biti zakopane u moru patenata – a farmaceutske kompanije će na kraju odlučivati o tome ko će živeti, a ko umreti.

Oni tvrde da su medicinski patenti ekvivalent legalizovanim monopolima, a već smo videli kako monopoli ograničavaju borbu protiv novog koronavirusa. Usled akutnog nedostatka testova za kovid-19, jedan francuski proizvođač predao je test američkoj Agenciji za hranu u lekove na odobrenje kako bi ga prodavali u toj zemlji, da bi ga odmah tužili zbog kršenja prava na patent (što je kasnije povučeno).

U teoriji, patenti bi trebalo da omoguće farmaceutskim kompanijama nagradu za investiranje u istraživanje i razvoj. Ključno je to da bi oni trebalo da budu privremeni, u trajanju do 20 godina. Međutim u praksi, i najmanja izmena prvobitne formule značajno produžava taj period, gušeći konkurenciju na tržištu i omogućavajući farmaceutskim kompanijama da određuju cene.

Prabala i Hoen smatraju da kada bi terapije za kovida-19 bile oslobođene monopolske kontrole, onda bi postojala istinska šansa da stignu do svih. Ukoliko se to dogodi – što je pod velikim znakom pitanja – svet možda shvati da je takav farmaceutski sistem ono što je potrebno da bi se preživeo ne samo kovid-19, već i druge bolesti.

HIV odneo milione života jer je terapija bila preskupa

Grupa farmaceutskih kompanija je 1996. godine američkom tržištu predstavila terapiju za HIV/Aids. Terapija, kombinacija antiretroviralnih lekova, pretvorila je virus koji je značio sigurnu smrt u hronično stanje. Cena po osobi na godišnjem nivou bila je skoro 8000 dolara. U većem delu sveta, ovakva cena značila je da terapije praktično nema. Tek 2004. godine, nakon što su milioni ljudi umrli od ove bolesti, terapija je postala pristupačna u Indiji i Južnoj Africi.

Vakcine takođe danas predstavljaju prilično unosan posao. Uzmimo na primer stopu smrtnosti beba od upale pluća. Dve vakcine koje se danas koriste zaštićene su morem patenata koji pripadaju kompanijama Pfizer i GlaxoSmithKline.

Indija koristi vakcinu kompanije Pfizer, čija je cena u maloprodaji 250 dolara, ali je tamošnjoj vladi preko određenih programa dostupna po ceni od 8 dolara. Međutim, čak i sa ovim popustom, imajući u vidu da potražnja u Indiji iznosi desetine miliona, vakcina je nedostupna i samo mali broj beba dobije vakcinu. Stoga, 40 godina nakon što je razvijena vakcina za ovu bolest, 127 000 indijskih beba svake godine umire, dok vakcina, koju sebi ne mogu priuštiti, svake godine kompaniji Pfizer donosi prihod od 4,5 milijardi dolara.

Izvor: Vijesti.me