Moskva zaoštrava ton

Evropska unija namerava da uvede sankcije Rusiji zbog trovanja opozicionara Alekseja Navaljnog. Sankcije bi trebalo da pogode šestoricu ruskih visokih zvaničnika, među kojima su i Sergej Kirijenko, prvi zamenik šefa administracije predsednika Vladimira Putina, i Aleksandar Bortnikov, direktor Federalne službe bezbednosti. Ova mera predviđa zabranu njihovog ulaska u zemlje EU, kao i zamrzavanje njihove imovine u inostranstvu.

„Sa ljudima zaduženim za spoljnu politiku Zapada, koji ne razumeju potrebu za poštovanjem uzajamnog dijaloga, verovatno bi trebalo na neko vreme prekinuti svaki razgovor. Posebno nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela stav da geopolitička saradnja s aktuelnim ruskim vlastima ne daje plodove. Ako tako žele, neka im bude”, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, obraćajući se učesnicima foruma „Utopija različitosti sveta: kako se nastavlja istorija”, održanog u organizaciji diskusionog kluba „Valdaj”.

Reakciju prvog ruskog diplomate inicirala je namera njegovih evropskih kolega da slučaj (i dalje potpuno nerazjašnjenog) trovanja Navaljnog pretoče u osudu rukovodstva Rusije. Ne treba ni sumnjati da je kažnjavanje pojedinaca samo paravan za nekažnjavanje država, a sve zarad neugrožavanja pretpostavljene sopstvene dobiti.

Što je najvažnije, odluka o sankcijama nije zasnovana na detaljnom istraživanju celog slučaja, saradnji evropskih i ruskih istražitelja, detaljnoj analizi i iznošenju dokaza. Naprotiv, moglo bi se reći da je nije usvojena na osnovu činjenica, koje su i do danas ostale skrivene od javnosti, jednako evropske i ruske, već na osnovu tvrdnji pojedinih zapadnih medija.

Kako god bilo, najava kažnjavanja navela je inače uzdržanog šefa ruske diplomatije da reaguje oštrije i podseti da je ponašanje Evropljana otišlo u smeru koji nikako ne doprinosi uzajamnom razumevanju Istoka i Zapada. Štaviše, kako je napomenuo, ovakvo ponašanje neodoljivo podseća na samovolju koju vole da iskazuju Sjedinjene Američke Države kad su nezadovoljne samostalnim delovanjem nekog od učesnika u međunarodnoj areni.

Navaljni svakako nije neko zbog koga bi trebalo unositi omrazu između dve strane u Evropi. Reč je o čoveku koji se u centru pažnje javnosti nađe tek onda kada neko na njega izvrši medijski ili kakav drugi udar, poput najnovijeg trovanja bojnim otrovom „novičok”. Njegovo ime u javnosti je kružilo 2013. u vezi s firmom „Kirovles” iz ruskog grada Kirova, kada je zbog utaje para osuđen uslovno na pet godina zatvora. Potom se o njemu dugo ništa nije čulo – do 2018, kada mu je ime pomenuto u emisiji „Čovek i zakon” na Prvom kanalu ruske televizije. Ova godina, zahvaljujući „trovanju”, bila je u tom smislu za njega pravi medijski eldorado.

Navaljni nije tip bundžije poput Svetlane Tihanovske, koja vojuje protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Njegovo političko delovanje nije toliko izraženo niti ubedljivo. Moglo bi se čak reći da mu je uticaj među ruskim opozicionarima dosta upitan. Zašto su ga onda zapadni mediji označili kao glavnog suparnika Vladimira Putina, za sada ostaje nepoznanica.

Komentarišući pretpostavku o trovanju Navaljnog, Lavrov je napomenuo i da u vezi s tim postoje jasno naznačene međunarodnopravne obaveze Evropske unije, kao i Nemačke. „Postoji konvencija o međusobnoj saradnji kada su u pitanju krivična dela, opšteevropska konvencija i protokoli vezani za nju. Pozivamo Nemačku da se drži tih konvencija i ispuni svoju dužnost koja iz njih proizlazi”, podsetio je prvi ruski diplomata.

Ali, efekat trovanja daje rezultate. Kao po dogovoru, većina reakcija usmerena je na projekat izgradnje rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2”. Zahteva se momentalna obustava radova, pa i potpuno odustajanje od dogovora Moskve i Berlina. U ovome svakako treba tražiti prste SAD, koje pokušajima da spreče završetak izgradnje gasovoda i tvrdnjama da će Evropa njegovim puštanjem u funkciju izgubiti svoju energetsku samostalnost na svaki način žele za sebe da obezbede mesto na ovdašnjem tržištu.

Indikativno je da SAD koriste svaku priliku koja im se ukaže (ili je same kreiraju) kako bi sankcionisale Rusiju. A spisak optužbi je poduži i obuhvata rusku invaziju na Ukrajinu, uplitanje u izborni proces, sajber-aktivnosti, kršenje ljudskih prava, upotrebu hemijskog naoružanja, prodaju oružja, nedozvoljenu prodaju naoružanja Severnoj Koreji i pomoć Siriji i Venecueli..

Izvor: politika.rs