Mršavljenje nije filozofija- Potrudi se malo

Kako da smršam? Kaži mi šta je lakše, ovo ili ono? Da li da kupim neki prah možda?
Mršavljenje je tako jednostavna stvar, ali ljudi samo sebi ne žele to da priznaju i traže gomilu nekih izgovora. U stvari, sve je samo matematika, kalorije plus i kalorije minus.

Evo nekih primera

Velika greška je jedi sve, ali umereno. Umereno sladoleda, čokolada, čipseva i drugih stvari koje tokom dana već ispune broj kalorija koje su našem telu potrebne. Morate jesti nešto i za doručak, ručak, večeru, taj broj kalorija lagano pređe tu granicu i opa, već smo se ugojili. Nije baš učinkovito jer umereno je relativan pojam.

A filozofija, ja ništa ne jedem, ali sam jednostavno takav/a, genetika je kriva? Jesi li siguran/a?

Genetika može da igra ulogu u građi našeg tela i kolika nam je sklonost ka gojenju, ali mi sami pravimo izbor, kada je reč o hrani.

Postoji veliki broj ljudi, takođe se žale na neke probleme sa zdravljem ili neke sitnice koje im ometaju mršavljenje ili ih sprečavaju na neki način. I to uglavnom nešto što sami sebi dijagnostikuju.

Evo daću svoj primer. Kao mali sam bio prvo mršav, ali nakon operacije bruha sam se naglo krenuo gojiti i to sam opravdavao rekavši da je to zbog neke promene hormona posle operacije. Kada dođe leto malo smršam zbog veće fizičke aktivnosti napolju, a kad dođe zima ja bih sve to vratio i još dodam na to nekoliko kilograma i tako u krug. Sve dok nisam krenuo u srednju školu i video da zbog neprihvaćenosti i zezanja vršnjaka više to tako neće ići i odlučio sam da smršam, a pritom nisam imao pojma o fitnesu.

Međutim, znao sam, ako jedem manje gubiću kilograme i za dva meseca sam smršao čak dvadeset kilograma. Jeo sam jednom ili dva puta na dan i to se dobro “najedem” za jedan obrok, a za drugi jedem malo manje. To je sve.

Poenta svega jeste da sam unosio manje kalorija nego što mi je bilo potrebno i telo je krenulo da troši masne naslage. Jednostavno.

Ko zna šta su stavili u to?

Svi mi dobro znamo da što manje kupovnih proizvoda “žderemo” to manje i muka imamo. I za kilažu, a i za budžet.

Ako uzmemo za primer hranu iz kesica i kutija sa dodatim šećerima i ostalim nepotrebnim sastojcima, čitaj slatkiše u svoj svojoj formi i obliku, ta hrana sa višim glikemijskim indeksom naglo povećava šećer u našoj krvi, automatski i hormon koji se naziva insulin se luči da bi rešio sav taj šećer i jednom kada ga eliminiše onda smo opet gladni i opet jedemo i tako u krug. Organizam ne dobija priliku da se hrani onim zalihama koje već ima, nagomilava i neiskorišćeni šećer, odnosno glukozu pretvara u nove masne naslage i tako dolazi do još većeg gojenja. Znači, predstavlja kao neki prekidač.
E sad, a koja to hrana ne diže tako naglo insulin? To je ona sa nižim glikemijskim indeksom a to su uglavnom stvari bogate vlaknima jer se one teže vare i ne apsorbuju se toliko brzo u krvotok te i insulinski skok nije tolko drastičan.
U kombinaciji sa manje kalorija koje konzumiramo na dnevnom nivou, ali zato raspoređenih u više obroka, vi i nećete osetiti glad. Zapamtite da hrana bogata vlaknima se sporije vari, samim tim i stomak vam neće zakrčati tako brzo. Siti ste duže vremena.

Dodajte na ovo i fizičku aktivnost, po malo svaki dan, i eto vam je cela filozofija za mršavljenje. Prosto, jednostavno, učinkovito, bez prahova i bez visokih cena.
Jeste da je teško, ali prvo se mora proći teško da bi postalo lako. Kada dođete do lakog nema vam stajanja.

Autor teksta: Milan Kostić

One thought on “Mršavljenje nije filozofija- Potrudi se malo

  • 12/09/2019 at 6:06 pm
    Permalink

    Nije istina da je lako mrsaviti, ja sam godinu dana skidala 12 kilograma viska, uz svakodnevne vezbe i trcanje, a pritom sam izbacila slatkise i morala sam na svaka tri meseca da proveravam krvnu sliku. Zdravlje jeste najbitnije kod osobe, ali ne treba izgladljivati i umarati organizam.

Comments are closed.