Najsmeliji potez Angele Merkel

Očigledno je bila potrebna sudnica puna sudija u jarko crvenim togama da bi Angela Merkel napravila jedan od najsmelijih poteza tokom 15 godina koliko je na funkciji nemačke kancelarke: da predloži da slabije ekonomije Evropske unije dobiju velike količine gotovine.

Merkel je, kako piše Rojters, bila zabrinuta za budućnost Unije nakon što je pandemija koronavirusa pogodila Evropu krajem februara izazvavši talas smrti i ekonomski štetnih restriktivnih mera.

Međutim, kako tvrde izvori britanske agencije, upravo ju je Ustavni sud Nemačke podstakao da napravi ovaj, po mišljenu analitičara, istorijski potez.

U bombastičnoj odluci od 5. maja nemački Ustvani sud je odlučio da dovede u pitanje oslanjanje EU na monetarnu politiku Evropske centralne banke za podršku slabijim ekonomijama unutar bloka.
Do tog trenutka, Merkelova se protivila predlogu francuskog predsednika Emanuela Makrona za osnivanje Fonda za oporavak koji bi, prvi put, obavezao svih 27 država članica da se zajednički zaduže.

„U početku su bili na potpuno različitim pozicijama“, kazao je jedan visoki diplomata. „Razmatrali su rizik od podele unutar EU. Ali onda je usledila odluka Ustavnog suda i Merkel je kazala: Sve zavisi od nas… vlada“.

Niz video poziva Merkelove i Makrona rezultirao je planom da Evropska komisija, izvršno telo EU, pozajmi 500 milijardi evra zajedničkog duga i distribuira ih na regione i industrije koji su najteže pogođeni.

To bi bila dopuna budžeta EU za period između 2021-2027, koji je već blizu bilion eura.

Diplomate u Briselu, Parizu i Berlinu, upoznate sa razgovorima, kazale su za Rojters da je Merkelova odustala od dugogodišnjeg nemačkog protivljenja zajedničkom dugu u cilju finansiranja drugih država članica – kada je postalo jasno da je EU u opasnosti.
Odluka Ustavnog suda je zapravo prebacila odgovornost na vlade EU da finansiraju svaku fiskalnu reakciju.

Pol Tejlor, kolumnista i jedan od urednika portala „Politiko“ smatra da je Angela Merkel ovim potezom osigurala sebi mesto u hramu evropskog državništva.

Tejlor navodi da je nemačka kancelarka uspela da „preskoči senku krutog nemačkog fiskalnog konzervativizma“ i konačno sprovela u delo mantru koju je propovedala tokom finansijske krize 2008-2015: „ako propadne evro, propada i Evropa“.

Evropski lideri se generalno slažu da, ukoliko ne uspeju da spasu ekonomije koje su sada u slobodnom padu, rizikuju nešto gore od dužničke krize pre 10 godina – koja je ukazala na nedostatke, podstakla evroskepticizam i skoro rasturila evrozonu.

Pandemija je narušila oporavak najzaduženijih država EU. Italijanski nacionalni dug ide ka 170 odsto BDP-a, Grčka je na putu da uzgubi sve što je postigla nakon višegodišnjeg stezanja kaiša, a na jugu kolaps turizma preti da ukine milione radnih mesta.

Sada je svakako trenutak da se Unija pokaže, piše Rojters.Međutim, početna nevoljnost članica EU da dijele medicinsku opremu i spremnost da zatvore granice, izgleda da je pokazala koliko je Brisel nebitan kada su u pitanju nacionalni interesi.

Podele su izbile tokom videokonferencije lidera EU 27. marta koja je trajala celu noć i kada su se fiskalno konzervativne severne države opirale pritisku ostalih članica koje su se zalagale za zajedničko zaduživanje kako bi se suzbile posledice pandemije.

Ministri finansija dogovorili su 9. aprila spasilački plan na nivou EU vredan pola biliona eura, ali to je premalo da bi se finansirao dugoročni oporavak, i spor se rasplamsao. Berlin je insistirao da svaki plan oporavka mora biti zasnovan na kratkoročnim kreditima koje je moguće otplatiti.

Onda su počeli razgovori Merkelove i Makrona.
„Merkel je postajala sve svesnija da zbog spora Evropa ostavlja loš utisak“, kazao je jedan zvaničnik EU koji je upoznat sa konsultacijama Makrona i Merkelove sa Komisijom.

Upravo u trenutku kada je izgledalo da će ova posljednja u nizu trauma, počev od državnih dužničkih kriza do haotičnog talasa migranata i breksita, konačno pocepati blok, novi dogovor ukazuje da dve države koje su osnovale blok i dalje mogu da pruže stabilno jezgro.

To bi takođe moglo da pojača Makronovu poziciju i njegovu viziju o većim integracijama pošto Merkel stupi sa dužnosti.
Komisija, koja će svoj predlog predstaviti 27. maja, toplo je pozdravila inicijativu, ali dogovor još nije postignut. Za usvajanje potrebna je podrška svih 27 prestonica, a pojedine države na čelu sa Austrijom su već nagovestile da će ponuditi samo kredite, ne i grantove.

Merkelova će se, kako navodi Tejlor za „Politiko“, suočiti i sa otporom kod kuće čak i među njenim konzervativnim pristalicama kao i od nacionalista, evroskeptika i ekstremne desnice. Međutim ona nakon uspešne borbe sa epidemnijom u Nemačkoj uživa veliku popularnost i ima dosta političkog kapitala na koji može da računa. 

Takođe, pandemija predstavlja potpuno drugačiju vrstu izazova od dužničke krize evrozone jer se u ovom slučaju ne radi o tome da treba izbeći nagrađivanje neodgovornog ponašanja. Ovde, piše Tejlor, nije reč o izbavljenju zemlje koja je lagala o svojim statistikama i vodila neodržive fiskalne politike, kao što je to Grčka činila 2009.

Kao što je kazao Mario Monti, bivši italijanski premijer, kada je Italija bila primorana na ekonomski katastrofalne restriktivne mere: „Ovde se ne radi o la dolce vita (slatkom životu), ovde je u pitanju goli život“.

Štedljiva četvorka više ne može da računa na Berlin

Nisu svi oduševljeni dogovorom Pariza i Berlina.
Dan nakon što su Makron i Merkelova saopštili da su prevazišli nesuglasice, takozvana „štedljiva četvorka“ EU usprotivila se planu – naročito delu koji se odnosi na zajedničko zaduživanje.

Četvorka – Austrija, Danska, Holandija i Švedska – koje se zalažu za manju potrošnju EU i za veću fiskalnu disciplinu predložiće svoj plan, kazao je ranije ove nedelje austrijski kancelar Sebastijan Kurc.
Pojedine države centralne i istočne Evrope, koje su tradicionalno imale velike koristi od fondova EU, takođe su izrazile rezervisanost.
Štediše tvrde da novac koji se pozajmi na tržištima treba da vrate države koje dobiju gotovinu, jer će ukoliko EU kao celina bude trebalo da vraća dug onda lavovski deo pasti na bogatije zemlje. Oni takođe smatraju da korisnici kredita treba da sprovedu strukturne reforme kako bi njihove ekonomije postale otpornije.

Međutim, Pol Tejlor u kolumni za „Politiko“ tvrdi da će se Holanđani pre prilagoditi nego tvrdoglavo opstruirati evropsku solidarnost. Naime, on smatra da je holandskom premijeru Marku Ruteu i austrijskom lideru Kurcu bilo mnogo lakše da galame dok su znali da je Nemačka na njihovoj strani. Promena pravca u Berlinu značajno menja stvari.

Što se tiče centralnih Evropljana, Varšava i Mađarska su očigledno potcenili snagu franko-nemačkog saveza u vremenima akutnih kriza, navodi Tejlor.

Izvor: vijesti.me