NATO potvrdio snagu savezništva, upozorio na pretnje Rusije i Kine

Trideset zemalja članica NATO okončale su samit u Briselu u ponedeljak potvrdom vojnog savezništva, uz snažno sročeno saopštenje protiv Rusije, i u manjoj meri – Kine. Obe zemlje su pomenute kao “izazov međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima”.

U završnom saopštenju, lideri, među kojima je i američki predsednik Džo Bajden, dogovorili su se da otvore “novog poglavlje transatlantskih odnosa”, dok se suočavaju sa “sve kompleksnijim” bezbednosnim okruženjem.

Alijansa je usvojila “NATO 2030”, mehanizam koji znači pripremu za novi strateški koncept – dokument koji treba da posluži kao vodič za Alijansu u odnosu na sve veću globalnu konkurenciju i nepredvidljive pretnje.

U dokumentu NATO 2030. pominju se “agresivnija Rusije”, “brutalnije forme terorizma”, aktuelna nestabilnost, uključujući sajber i hibridne pretnje, nove tehnologije, pandemija i klimatske promene kao nove pretnje za savez.

NATO 2030. takođe priznaje da “uspon Kine suštinski pomera ravnotežu moći.”

“Pristankom na agendu NATO 2030, lideri su doneli odluke da učine naš savez jačim i bolje opremljenim za buduće izazove”, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare na kraju samita.

Predsednik Bajden pozvao je kolege iz NATO-a da se suprotstave kineskom autoritarizmu i sve većoj vojnoj moći, što je promena fokusa saveza koji je stvoren da bi branio Evropu od Sovjetskog saveza tokom hladnog rata.

Dok je 30 šefova vlada i država izbeglo da Kinu nazove rivalom, izrazili su zabrinutost zbog “politike vojne pretnje”, netransparentnih načina na koje modernizuje svoje oružane snage i primene dezinoformacija.

Lideri NATO pozvali su Peking da se pridržava međunarodnih obaveza i ponaša odgovorno u međunarodnom sistemu.

Iako Moskva poriče bilo kakvu umešanost, lideri NATO su sve više zabrinuti zbog ruskog nedavnog agresivnog ponašanja na Baltiku, sajber napada i tajnih operacija podrivanja zapadnih država. Članice NATO postigle su dogovor i o zajedničkoj politici sajber odbrane – što je direktna referenca na Rusiju.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg dočekuje američkog predsednika Džoa Bajdena tokom NATO samita u sedištu Alijanse u Briselu, 14. juna 2021.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg dočekuje američkog predsednika Džoa Bajdena tokom NATO samita u sedištu Alijanse u Briselu, 14. juna 2021.

Bajden: Ne tražim konflikt sa Rusijom

Predsednik Džo Bajden rekao je posle samita u Briselu da Kina i Rusija pokušavaju da podele transatlantski savez i da ne želi konflikt sa Moskvom, ali da će NATO odgovoriti ako Rusija “nastavi svoje štetne aktivnosti”.

“Suočavamo se sa globalnom zdravstvenom krizom koja se događa jednom za sto godina, a istovremeno demografski principi su pod sve većim unutrašnjim i spoljnim pritiskom. Rusija i Kina pokušavaju da poljuljaju našu transatlantsku solidarnost”, rekao je Bajden na konferenciji za novinare.

Predsednik Bajden stigao je na svoj prvi NATO samit na tom položaju u ključnom trenutku za savez, posle predsedništva Donalda Trampa koji je dovodio u pitanje relevantnost multilateralne organizacije.

Ubrzo po dolasku u sedište NATO, Bajden je razgovarao sa generalnim sekretarom Jensom Stoltenbergom i istakao američku privrženost članu 5 povelje Alijanse, u kome se navodi da je napad na jednu članicu napad na sve članice, koji zahteva kolektivni odgovor.

“Član 5 je sveta obaveza”, rekao je Bajden. “Želim da NATO zna da je Amerika tu.”

Krivokapić u Briselu: Crna Gora će nastaviti da doprinosi NATO-u

Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić, koji je učestvovao na samitu Sjevernoatlantske alijanse u Briselu, saopštio je da će Crna Gora nastaviti da doprinosi ostvarivanju zajedničkih ciljeva NATO-a.

Poseban naglasak je stavljen i na saradnju sa partnerima, posebno sa Evropskom unijom, uključujući i u kontekstu Zapadnog Balkana”, objavila je Vlada Crne Gore na profilu društvene mreže Tviter.

Takođe, Vlada Crne Gore saopštila je da je premijer Krivokapić prenio punu podršku Crne Gore inicijativi NATO 2030.

Uzimajući u obzir potrebu jačanja političke dimenzije Alijanse, očuvanja vojne moći i zauzimanja globalnog pristupa bezbjednosti u kontekstu savremenih izazova. Crna Gora je pozdravila usvojene predloge koji će omogućiti da NATO bude bolje pripremljen da djeluje u takvim okolnostima”, navedeno je u saopštenju.

Takođe, ukazano je da je premijer Krivokapić razgovarao sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom koji mu je, kako je navedeno u saopštenju crnogorske Vlade, prenio da Vlada ima snažnu podršku Sjedinjenih Država u procesu demokratske tranzicije u Crnoj Gori.

Bijela kuća je potvrdila da su se dvojica državnika susrela – bez navođenja detalja se o temama razgovora.

Vlada Crne Gore saopštila je da se premijer Krivokapić u Briselu sastao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom, premijerom Velike Britanije Borisom Džonsom i drugim liderima država članica NATO-a.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, na svom poslednjem samitu zapadnog saveza pre nego što napusti položaj u septembru, opisala Bajdenov dolazak kao otvaranje novog poglavlja. Rekla je da je važno baviti se Kinom kao potencijalnom pretnjom, ali da se, uz to, zadrži ispravna perspektiva.

Ako gledate sajber pretnje i hibridne pretnje, ako pogledate saradnju između Rusije i Kine, ne možete ignorisati Kinu“, rekla je Merkel novinarima. “Ali to ne treba ni da se preuveličava – potrebna nam je prava ravnoteža.”

Na marginama NATO samita, predsednik Bajden sastao se sa turskim liderom Tajipom Redžepom Erdoganom a razgovarali su o turskoj kupovini ruskog odrambenog sistema S-400 i programa lovaca F-35 – pitanjima koja su opteretila bilateralne odnose. Na konferenciji za novinare Erdogan je izjavio da je sastanak sa Bajdenom bio pozitivan, i da mu je Bajden rekao da će možda doći u Tursku.

Povlačenje iz Avganistana

Posle 20 godina vojnih operacija, NATO i SAD su se dogovorili da će povući snage iz Avganistana. Bajden je odredio 11. septembar 2021, kao rok za povlačenje.

“Lideri NATO su ponovili rešenost da podrže Avganistan, kroz obuku, međunarodnu podršku avganistanskoj vojsci i institucijama, i finansiranje, da bi se osiguralo nastavljeno funkcionisanje međunarodnog aerodroma”, rekao je Jens Stoltenberg.

U Avganistanu se nalazi 10.000 vojnika NATO, iz zemalja među kojima su Nemačka, Britanija, Turska, Gruzija, Rumunija i Italija.

Strateški ciljevi

NATO je poslednji put ažurirao dokument koji opisuje svrhu postojanja Alijanse 2010. godine. Bezbednosne pretnje i izazovi sa kojima se suočava promenili su se od tada, prema rečima generalnog sekretara organizacije.

“Na primer, u trenutnom strateškom konceptu Kina se ne pominje ni jednom rečju. A klimatske promene se gotovo uopšte ne pominju. I naravno, naš odnos sa Rusijom bio je na sasvim drugom mestu u to vreme u poređenju sa onim gde smo danas”, rekao je Stoltenberg novinarima u petak. “Danas smo na najnižoj tački od Hladnog rata u našem odnosu sa Rusijom i pod sofisticiranijim sajber napadima, a mnogi izazovi su evoluirali tokom ovih godina”.https://www.youtube.com/embed/mI35Js9SBXk?&&&fs=1&enablejsapi=1&rel=0

NATO je odložio raspravu o promenama svog strateškog koncepta dok je Bajdenov prethodnik na mestu predsednika SAD Donald Tramp bio na funkciji.

“Evropljani nisu želeli da otvore tu Pandorinu kutiju tokom Trampove administracije, jer nisu znali šta će reći Sjedinjene Države”, rekao je Den Hamilton, direktor programa Globalna Evropa u Vilson centru.

Tramp je imao loš odnos sa ostalim liderima vojne alijanse, više puta im je zamerao i pozivao ih da povećaju svoje budžete za odbranu – “doprinose” za NATO, kako ih je pogrešno nazivao – i dovodeći u pitanje klauzulu NATO o međusobnoj odbrani, poznatoj kao član 5.

Američki lider takođe u ponedeljak vodi sporedne razgovore sa predsednicima Estonije, Letonije i Litvanije, koje je Salivan opisao kao “moćan primer demokratskog upravljanja na istočnom krilu NATO”.

Bajden je u Brisel stigao u nedelju uoči sastanka NATO, kao i samita SAD sa liderima Evropske unije u utorak.​

Ti razgovori događaju se neposredno pre Bajdenovog sastanka u sredu u Ženevi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, pa američki predsednik “želi da ima snažan vetar u leđa od sastanka sa saveznicima u NATO-u”, rekao je Hamilton za Glas Amerike.

Sastanak NATO u ponedeljak takođe je označio kraj vojnih operacija u Avganistanu u trenutku kada su Sjedinjene Države okončale najmanje polovinu svog povlačenja iz te zemlje.

“Pitanje će biti kakva je dalja uloga NATO-a u Avganistanu nakon izvan vojnih operacija” primetio je Hamilton.

NATO takođe predlaže da vojske članica Alijanse i privatni sektor sagledaju saradnju po pitanju novih tehnologija, uz razmatranje proširenog partnerstva sa udaljenim istomišljenicima i demokratijama, uključujući i indo-pacifički region, usred sve veće zabrinutosti zbog ekspanzionizma Kine.

“Ova administracija želi i retorički i sadržajno da pokaže da u SAD postoji značajna snaga koja stoji uz njihove evropske saveznike. Ali još uvek ima puno izazova u transatlantskim odnosima o tome kako se odnositi prema Rusiji i Kini i kako sei suprotstaviti Kovidu i klimatskim promenama”, rekao je viši saradnik Atlantskog saveta Mark Simakovski za Glas Amerike.

“Bolje korišćenje predsednikovog vremena bilo bi forsiranje teškog, ali neophodnog razgovora unutar NATO o temama kojih se Alijansa u prošlosti klonila”, kaže saradnik na pitanjima prioriteta odbrane Dan DePetris“To znači preispitivanje – i nadam se zatvaranje – NATO politike otvorenih vrata, koja je u ovom trenutku više odvod savezništva i bezbednosnih obaveza SAD nego neto korist”.

Poznat pod članom 10, NATO princip otvorenih vrata predviđa da bilo koja druga država može biti pozvana da se pridruži Alijansi jednoglasno. To je postalo tačka spora između onih koji kažu da promoviše organizacionu stabilnost i onih koji kažu da nosi rizik da organizacija tako postane glomazna, možda ugrožavajući svoj mandat.

“Bajden bi takođe trebalo da ponovi i zaista ojača NATO mehanizme za rešavanje sukoba i dijalog sa Rusijom, koji, koliko god da je uznemirujuće, njegovo ponašanje ne može jednostavno biti zanemareno ili sankcionisano”, rekao je DePetris za Glas Amerike.

Ove nedelje takođe se prati obnovljeno interesovanje SAD za uvođenje Ukrajine i Gruzije u NATO.

Majkl O’Hanlon, viši saradnik i direktor istraživanja na institutu Brukings, naziva to “vrlo lošom idejom“ jer se rizikuje rat sa Rusijom ako i kada akcije Moskve na suprotstavljanju tom planu pređu “preko praga tolerancije koji osećamo”.

Bajdenovo prisustvo na pregovorima sa NATO treba da demonstrira obnovljenu posvećenost američkom vođstvu u Alijansi.

Prema nekim analitičarima, američki predsednik bi u Briselu mogao da naiđe na nešto skepticizma.

“Oni vide šta se ovde događa u zemlji i brinu se za budućnost Republikanske stranke. Oni se brinu šta će se dogoditi posle Bajdena”, kaže Rejčel Elehus, zamenica direktora i viša saradnica u Programu za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije. “Oni se brinu da bi neki negativni jezik o saveznicima i partnerima i američkoj posvećenost NATO-u i globalnom vođstvu mogli ponovo da posustanu”.

Tokom sastanka u utorak, Bajden i evropski lideri “razgovaraće o zajedničkom dnevnom redu kako bi se obezbedila globalna zdravstvena bezbednsos, podstakao globalni ekonomski oporavak, suočili sa klimatskim promenama, unapredila digitalna i trgovinska saradnja, ojačala demokratija i rešile zajedničke spoljnopolitičke brige“, navela je Bela kuća.

Izvor: glasamerike.net