Naučnici potvrđuju dramatično topljenje ledene ploče Grenlanda

U leto 2019. godine došlo je do dramatičnog topljenja ledene ploče Grenlanda, potvrdili su naučnici u istraživanju koje otkriva da se gubitak uglavnom spuštao na visoki vazdušni pritisak nad regionom.

Ledena ploča se topila gotovo rekordnom brzinom u 2019. godini, i mnogo brže od proseka prethodnih decenija. Brojke sugerišu da je samo u julu površinski led pao za 197 gigatona – što odgovara oko 80 miliona olimpijskih bazena.

Sada su stručnjaci detaljnije ispitali nivo topljenja, otkrivajući šta ga je uslovilo. Ono što je presudno, tim primećuje, su uslovi visokog vazdušnog pritiska koji su trajali 63 od 92 letnja dana 2019. godine, u poređenju sa prosečno samo 28 dana između 1981. i 2010. Slična situacija je viđena u 2012. godini, rekordno lošoj godini topljenja ledenih ploča.

Tim kaže da klimatski modeli Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) nisu uzeli u obzir tako neobične uslove. Ako takve zone visokog pritiska postanu redovna godišnja karakteristika, buduće topljenje moglo bi biti dvostruko vecće nego što se trenutno predviđa, a to bi moglo imati ozbiljne posledice na porast nivoa mora.

“Ovaj događaj topljenja je dobar alarmni signal da hitno treba da promenimo način života da bismo zadržali [globalno] zagrevanje, jer je verovatno da bi IPCC projekcije mogle biti previše optimistične za Arktik”, rekao je dr Havijer Fetvaiz, koautor istraživanja sa Univerziteta u Liježu, dodajući da se atmosferski uslovi malo verovatno svode na prirodne klimatske promenljivosti i da ih može podstaći globalno zagrevanje.

Pišući za časopis Criosphere, Fetvaiz i njegov koautor Marko Tedesko sa Zemaljskog opservatorija Lamont-Doherti na Univerzitetu Kolumbija, izveštavaju kako su poslednji put koristili satelitske podatke, klimatske modele i globalne vremenske obrasce da bi istražili topljenje površine ledene ploče prošle godine.

Među njihovim nalazima tim izveštava da se gotovo 96% ledene ploče neko vreme topilo tokom 2019. godine, u poređenju sa prosečno nešto više od 64% u periodu od 1981. do 2010. godine.

Koristeći modele, par je takođe otkrio da je oko 560 Gt otopljenog leda nastalo u leto 2019. Ravnoteža površinske mase, količina leda koju je ploča dobila od kiše i snežnih padavina umanjena za količinu izgubljenu tokom topljenja i isparavanja leda, bila je upravo 54Gt godišnje – oko 320Gt godišnje niži od proseka u ranijim decenijama, i najveći takav pad na rekordnom nivou.

Dalja analiza pokazala je da su nivo i distribucija topljenja usko vezani za brojne faktore, uključujući nivoe snežnih padavina i odraz sunčeve svetlosti – poznat kao albedo – kao i oblačnost i apsorpciju sunčeve svetlosti. Na sve njih, napominju, uticalo je uporni visoki atmosferski pritisak preko ledene ploče prošlog leta.

Dr Pol Kristofersen, glaciolog sa Scott Polar Research Institute-a na Univerzitetu u Kembridžu, koji nije bio uključen u istraživanje, pozdravio je isto, napominjući da je samo u 2012. godini došlo do većeg otapanja leda u poslednjih nekoliko godina.

“Jasno, to pokazuje da ekstremni događaji topljenja postaju mnogo češći”, rekao je on i dodao da je nova studija pokazala da je atmosferski visoki pritisak važan faktor, što je rezultiralo vedrim nebom i nedostatkom snežnih padavina na jugu, dovodeći vlažan vazduh u severne delove ledene ploče. „U tom smislu, ekstremne godine topljenja mogu se posmatrati kao prirodni događaji pogoršani klimatskim promenama“, rekao je Kristofersen.

Profesor Endi Šepard sa Univerziteta u Lidsu rekao je da je pad ravnoteže površinske mase je zabrinjavajući. “Ako se spusti ispod nule, onda ledena ploča više nije održiva, jer svake godine gubi više leda nego što dobije”, rekao je ne računajući gubitak ledenih bregova. “Čak i ako glečeri prestanu da se tope, što se neće dogoditi, to bi značilo da ledena ploča ne može da “preživi”, rekao je.

Izvor: restartmagazin.rs/guardian.com