Naučnici upozoravaju da neki antibiotici nisu za prehlade, kašalj i bol u grlu

Britanski zdravstveni zvaničnici upozoravaju na “skrivenu pandemiju” infekcija otpornih na antibiotike i apeluje na ljude da budu odgovorniji prilikom njihovog uzimanja.

Simptomi prehlade biće mnogo češći ove zime, ali antibiotici nisu odgovor.

Ovo može podstaći štetnu bakteriju da postane otporna na antibiotik, kažu iz Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva.

Jedan od pet ljudi sa infekcijom 2020. godine imalo je zarazu otpornu na antibiotike.

I ako bakterija izaziva infekciju koja ne reaguje na lekove, može dovesti do ozbiljnijih komplikacija i hospitalizacije.

Infekcije krvotoka

Antibiotici treba da se uzimaju ili prepisuju samo kada su zaista potrebni, na primer u lečenju bakterijske infekcije, poput sepse, meningitisa i zapaljenja pluća.

Takođe mogu da pomognu u borbi protiv infekcija koje pacijent može dobiti dok je na hemioterapiji, carskom rezu ili rutinskim operacijama.

Ali nekad se antibiotici prepisuju u lečenju kašlja, bola u uhu i grlu, na koje imaju mali ili nikakav efekat.

Podaci iz Nadzornog engleskog programa za upotrebu i rezistenciju antimikrobnih sredstava (ESPAUR) za 2020-2021. godine pokazuju da je ukupan broj infekcija krvotoka opao u 2020. godini, prvi put od 2016.

Smatra se da su na pad uticale promene u ponašanju ljudi tokom pandemije – manje druženja, bolja higijena ruku i lekarske konsultacije na daljinu.

Ali broj infekcija otpornih na antibiotike porastao je u istom periodu, što je dovelo do upozorenja o daljem porastu.

“Još jedna kriza”

Suzan Hopkins, doktorka i glavna medicinska savetnica u kompaniji UKHSA, kaže da je otpornost na antibiotike “skrivena pandemija” i da je važno “da ne izađemo iz Kovid-19 krize i uđemo u još jednu”.

Ozbiljna otpornost na lekove za infekcije ponovo će se javiti, ako se ne ponašamo odgovorije, dodala je.

“Kako se bliži zima, broj respiratornih infekcija će biti veći i važno je da zapamtimo da antibiotici nisu potrebni za prehlade”,

“Ostanite kod kuće ako se ne osećate dobro”, rekla je ona.

Napomenula je da uzimanje antibiotika kada nisu potrebni, može dovesti do toga da “u budućnosti naši bližnji budu pod rizikom”.

Zato je važno slušati lekare, medicinske sestre, stomatologe, dodaje.

Zloupotreba antibiotika u Srbiji – uzimaju ih kao bombonice”

U Srbiji postoji “velika zloupotreba” antibiotika, a ona je kulminirala u prethodnih nekoliko meseci usled pandemije korona virusa, kaže za BBC na srpskom doktorka Tanja Aleksić, internistkinja u Domu zdravlja u Pančevu.

“Pacijenti su nezadovoljni kad im ne prepišete antibiotik, jer često pogrešno smatraju da je to je to jedino rešenje za respiratorne infekcije.

“Antibiotici se u Srbiji uzimaju kao ‘bombonice’ – to može da dovede do takve otpornosti bakterija na antibiotike, da nećemo moći da lečimo bakterijske infekcije u budućnosti i to me plaši”, ističe doktorka.

Oko 65 odsto ispitanika koji su ove godine učestvovali u anketi Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd koristilo je antibiotsku terapiju tokom prethodnih 12 meseci od učešća u istraživanju.

U 56 odsto slučajeva terapiju im je propisao lekar, a 20 odsto ispitanika je antibiotike uzimalo samostalno i bez saveta lekara, dodaje se.

Antibiotsku terapiju 58 odsto ispitanika koristilo je na način koji je propisao lekar, ali je istraživanje pokazalo da 18 odsto ne ispoštuje preporuke lekara i prestaje sa terapijom čim oseti poboljšanje, pokazuju rezultati istraživanja Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Skoro dve trećine (63 odsto) učesnika u anketi reklo je da u svojoj kućnoj apoteci čuva rezerve antibiotika, prema podacima iz ankete.

“Kupovina antibiotika je zakonski regulisana i ide na recept, ali se još nedovoljno poštuje”, nadodi doktorka Aleksić.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije izdalo je u novembru 2018. godine Novi nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika kako bi pomoglo lekarima u prepisivanju ove vrste lekova i pomogne globalno suzbijanje antimikrobne rezistencije.

Pacijenti uglavnom pogrešno misle da se virusna infekcije može brže izlečiti antibioticima i osećaju se sigurnije ako ih piju, kaže Aleksić.

“Delimično je to i krivica lekara – većina pacijenata kojima objasnite da antibiotik ne može izlečiti virusnu infekciju to prihvate.

“Edukacija je zato mnogo važna – sa mlađim ljudima ona ide lakše, shvate i prihvate kada im objasnite, dok sa starima to bude dosta teže” zaključuje ona.

Neprijatan deo u svemu ovome je da bakterije mogu da dele gene među sobom u čitavom bakterijskom svetu – ne moraju čak ni da budu previše genetski slične da bi prosledile otpornost.

Ljudi i životinje, koji su puni biliona različitih tipova bakterija, potom otporne bakterije prenose jedni drugima.

I, uz sve to, mi upoznajemo te otporne vrste jedne sa drugima u našim vlastitim telima.

Dakle, čak i ljudi ili životinje koji budu izloženi antibiotiku samo jednom u životu mogu da sadrže mutirane bakterije koje mogu lako da se rašire dalje.

Bakterije, ispostavlja se, ne mare za političke granice ili imigracionu politiku – na primer, istraživači su čak pronašli bakterije otporne na lekove na repovima galebova u Litvaniji i Argentini.

Najvažniji deo svega ovoga je da je otpornost na bakterije suštinski igra brojki: što više ljudi pokuša da ubije bakterije antibioticima i što više različitih antibiotika upotrebe, više će prilika bakterija dobiti da razvije nove gene kako bi pružila otpor tim antibioticima.

Što ih manje koristimo, manje bakterija može da podeli tu otpornost.

Smanjena potražnja

Broj izdatih recepata za antibiotike u padu je proteklih godina.

Značajno je pala između 2019. i 2020. godine, posebno za decu mlađu od devet godina.

Iz UKHSA kažu da je smanjena potražnja za antibioticima za za respiratorne infekcije prošle zime, posebno penicilina.

Ali je došlo do porasta potražnje antibiotika koje su prepisivali stomatolozi, prvi put posle mnogo godina, za šta se smatra da je rezultat toga što mnogi ljudi nisu bili u mogućnosti da odu na preglede.

Prošle godine, broj smrtnih slučajeva nastalih zbog otpornosti na antibiotike u Engleskoj su blago opali na 2.228.

Očekuje se da će ovaj broj u narednim godinama porasti.

Promene u načinima lečenja, smanjeno laboratorijsko testiranje tokom pandemije verovatno su imali uticaja.

Izvor: BBC na srpskom