Ni treće humanitarno primirje u Nagornom Karabahu se ne poštuje

Sva tri neuspešna “humanitarna primirja” na granici Nagornog Karabaha i Azerbejdžana rukovodstvo u Bakuu je iskoristilo da pregrupiše svoje snage i zatim žestoko krene u oslobađanje, kako kažu, okupiranih teritorija koje su u sovjetsko vreme administrativno pripadale Azerbejdžanu.

Bez obzira na obećanja Vašingtonu i Moskvi da će poštovati primirje, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rešio je da vojnom silom po svaku cenu povrati teritorije koje je izgubio u ratovanju od 1992. do 1994. godine. Tada je Baku izgubio kontrolu nad pokrajinom Nagorno Karabah, gde su većina bili Jermeni, ali i sedam rejona gde su živeli Azerbejdžanci.

Alijeva ne može da spreči ni autoritet američkog državnog rukovodstva koje je nateralo ministre spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije da potpišu dogovor o primirju. Ali, umesto da od 26. oktobra nema pucnjave, ona je nastavljena.

Jermeni tvrde da su jedinice Azerbejdžana gađale jermenske pozicije u severoistočnim delovima Nagornog Karabaha. Predsednik Azerbejdžana Alijev optužio je Minsku grupu u kojoj su SAD, Francuska i Rusija da je radila da se problem Karabaha zamrzne, a ne reši. Zato je posle 28 godina Azerbejdžan rešio da sam povrati svoju teritoriju.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je napisao da su napori SAD da se uspostavi primirje propali jer Azerbejdžanci i dalje gađaju ne samo vojne nego i civilne ciljeve.

U Jerevanu su morali da priznaju da je grad Kubatli na jugu Karabaha osvojila azerbejdžanska armija. Taj grad se nalazi desetak kilometara od granice sa Jermenijom. Azerbejdžanci napadaju iz fizulinskog i hodžavenskog pravca. Cilj je jasan – azerbejdžanska vojska želi da sa juga uđe u dubinu Nagornog Karabaha. Gubitak grada Kubatli moralo je da prizna Ministarstvo odbrane Jermenije. Kubatli je centar Kubatlinskog rejona Azerbejdžana koji su 1993. godine zauzeli Jermeni.

Premijer Jermenije Pašinjan je svestan da je u ovom ratu azerbejdžanska armija superiornija, jer je modernije naoružana, pa je poručio da je jermenski narod spreman na kompromis i međusobne ustupke, ali ne i na kapitulaciju Karabaha. Da se žestoko ratuje dokaz je da je teško ranjen jermenski general Džalal Arutunjan koji je komandovao odbranom Karabaha. Na njegovo mesto je imenovan general Mikael Arzumanjan.

Vojni analitičari kažu da su Azerbejdžanci ušli u teritoriju Karabaha u Fizulinskom i Džebrailskom rejonu, a na severu u rejonu Tertera. U Bakuu tvrde da su zauzeli gradove Džebrail i Zangelan.

U Bakuu tvrde da je treće po redu humanitarno primirje narušila jermenska armija koja je pucala po azerbejdžanskim pozicijama u selu Safjan u Lačinskom rejonu. Kasnije su u Bakuu kazali da su Jermeni gađali i po Terterskom rejonu. Obe strane tvrde da protivnici lažu.

U Jerevanu tvrde da se kod njih nalaze dva zarobljena azerbejdžanska vojnika, a 17 jermenskih je u Azerbejdžanu. Vojni eksperti tvrde da je Azerbejdžan imao vojne uspehe na južnim granicama Karabaha zahvaljujući bespilotnim letelicama i superiornosti u vazduhu. Azerbejdžanska vojska koristi turske dronove “bajraktar” i izraelske dronove kamikaze HAROP. Oni su uništavali jermenska oklopna vozila i tenkove i nekoliko jermenskih radara i PVO sistema, među kojima i S-300. Predsednik Alijev tvrdi da su uspeli da zauzmu prostor na granici Irana i Nagornog Karabaha.

Ruski predsednik Vladimir Putin je procenio da je do sada poginulo na obe strane oko pet hiljada ljudi.

U Jerevanu tvrde da imaju dokaze da u Nagornom Karabahu ratuju turski specijalci. U Ankari su do sada stalno ponavljali da njihovi vojnici ne učestvuju u ratnim operacijama. Turski specijalci su od avgusta trenirali azerbejdžanske vojnike. Navodno je Turska prebacila na pozicije u Nagornom Karabahu 1.200 svojih specijalaca. Azerbejdžanski predsednik Alijev kaže da će upotrebiti turske F-16 ako dođe do spoljnog mešanja. “Ti avioni su došli na zajedničke vežbe i ostali. Oni su na azerbejdžanskom aerodoromu ‘Gjandži'”, rekao je.

Izvor: novosti.rs