Nikad manje zagađenje vazduha širom sveta

Zabrana putovanja i prekid rada industrije u cilju zaustavljanja širenja koronavirusa doveli su do neviđenih smanjenja smrtonosnog zagađenja vazduha širom sveta, pokazuju nove analize, a prenosi Si-En-En.

Tokom perioda od tri nedelje, otkako su na snazi ove mere, u većim gradovima sa najgorim zagađenjem vazduha na svetu primećeno je smanjenje smrtonosnih čestica do 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istraživači iz IQAir-a, globalne kompanije za informacije o kvalitetu vazduha i tehnološkim kompanijama, proučavali su 10 glavnih gradova širom sveta koji imaju relativno visok broj slučajeva koronavirusa i mere suzbijanja kovida-19.

U ovoj studiji upoređen je nivo štetnih mikroskopskih čestica koje su poznate pod nazivom PM 2.5. Zagađivač, prečnika manjeg od 2,5 mikrometra, smatra se posebno opasnim, jer može da dospe duboko u pluća i pređe na druge organe i u krvotok, uzrokujući ozbiljne zdravstvene rizike.

U sedam od 10 obuhvaćenih gradova, uključujući Nju Delhi, Seul, Vuhan i Mumbaj, primećeno je značajno poboljšanje kvaliteta vazduha. Kod onih sa istorijski višim nivoom zagađenja PM2.5 zabeležen je najznačajniji pad.

Analitičari su izabrali vremenski okvir od tri nedelje kao odraz ili perioda sa najstrožim merama zabrane ili – tokom dužih perioda zabrane, kao što je to bio slučaj u Vuhanu – da se poklapa sa najvećim dnevnim brojem slučajeva koronavirusa.

Izveštaj je objavljen da se poklapa sa 50. godišnjicom Dana Zemlje, koja je ove godine usmerena na klimatske akcije.

Zagađenje vazduha već je globalna kriza javnog zdravstva, jer od posledica svake godine umre sedam miliona ljudi, navodi se u podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Autori izveštaja kažu da, iako očekuju da će se zagađenje vazduha opet povećati kada se ekonomije ponovo pokrenu nakon koronavirusa, „iz ovih vanrednih okolnosti možemo da vidimo kako promene u aktivnostima našeg društva mogu da imaju trenutni uticaj na naše okruženje i vazduh koji udišemo,” kaže marketinški stručnjak IQAir-a Kelsi Daska.

U indijskoj prestonici Nju Delhiju – koji je često na vrhu liste najzagađenijih gradova u svetu – od 23. marta do 13. aprila zabeleženo je za 60 odsto smanjenje nivoa PM2.5 u poređenju sa istim periodom 2019. godine.

Indija je 25. marta u celoj zemlji sa 1,3 milijarde stanovnika zatvorila fabrike, tržišta, prodavnice, svetilišta i obustavila većinu usluga javnog prevoza. Najveća blokada na svetu produžena je do 3. maja.

S druge strane, u južnokorejskoj prestonici Seulu, od 26. februara do 18. marta, zabeležen je pad nivoa PM2.5 za 54 procenta u odnosu na prethodnu godinu.

Kvalitet vazduha Južne Koreje svrstava se među najgore u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), sa nekim od najviših nivoa zagađenja česticama. Prošle godine u martu vlada je zagađenje vazduha proglasila „društvenom katastrofom”.

U kineskom gradu Vuhanu, gde je smrtonosni virus prvi put identifikovan, od 26. februara do 18. marta vazduh je za 44 odsto bio zagađen manje u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Grad sa 11 miliona ljudi u centralnoj kineskoj provinciji Hubei bio je prvi koji je uveo potpuno zatvaranje, pošto su se kineske vlasti borile da obuzdaju širenje koronavirusa, što je u to vreme bio potez bez presedana.

Tokom 10-nedeljnog primenjivanja mera u gradu Vuhanu kvalitet vazduha bio je najčistiji otkako se meri u februaru i martu. Prosečna koncentracija PM2.5 palaje je sa 63,2 i 43,9 mikrograma po kubnom metru u februaru i martu 2019, na 36,8 i 32,9 u istim mesecima ove godine. Inače, Svetska zdravstvena organizacija smatra da bilo šta iznad 25 nije bezbedno.

I drugi veliki gradovi imali su čistiji vazduh. U Los Anđelesu postignut je rekord u najdužem periodu sa čistim vazduhom – tokom 18 dana od 7. do 28. marta. Nivoi koncentracije PM2.5 smanjeni su za 31 procenat u odnosu na isti period prošle godine, i za 51 odsto u odnosu na prosek u prethodne četiri godine.

I u Evropi, u Londonu, Madridu i Rimu smanjen je nivo PM2.5 tokom primene mera protiv koronavirusau poređenju sa 2019. godinom.

Iako iznenadno zatvaranje svih fabrika i proterivanje automobila sa puteva nije održivo rešenje za borbu protiv klimatskih promena, istraživači IQAir-a rekli su da postoje načini za očuvanje zdravijeg vazduha.

Među njima su državni paketi za stimulisanje, preusmeravanje prema održivim izvorima energije za proizvodnju električne energije, opredeljenje za čistije načine prevoza – uključujući pešačenje i vožnju bicikla – i podsticanje deljene ekonomije robe, kaže Daska.

„Dok se svet bude oporavljao od pandemije koronavirusa važno je da težimo očuvanju čistije životne sredine, koja štiti naše zdravlje od drugog nevidljivog ubice – zagađenja vazduha”, rekla je ona.

Izvor: politika.rs