Novi pritisak Evropske unije na Mađarsku i Poljsku

Evropska unija se približila tački unutrašnjeg pucanja posle preliminarnog dogovora pregovarača Evropskog parlamenta (EP) i Evropskog saveta (ES) o tome da se raspodela novca iz sledećeg zajedničkog budžeta uslovi poštovanjem vladavine prava u državama članicama. Dogovor o kome treba da se izjasne i EP i lideri članica u ES već je u Briselu proglašen „istorijskim”.

„Prvi put uspostavili smo mehanizam koji omogućava EU da zaustavi finansiranje vlada koje ne poštuju naše vrednosti, kao što je vladavina prava. Nećemo praviti kompromise, pogotovo oko poštovanja vladavine prava”, naveo je Finac Petri Sarvamaa, izvestilac sa zajedničkog sastanka pregovarača EP i ES.

Krajnji korisnici fondova EU biće zaštićeni čak i kada pokrenemo mehanizam zaustavljanja novca, najavila je Elder Gardiazabal Rubial, koizvestilac sa skupa. Poljska i Mađarska odranije su najavile da će blokirati ratifikaciju sledećeg dugoročnog budžeta EU (sa zajedničkim SOS korona fondom, radi se o sumi od 1,8 biliona evra) ako bude nametnuta takva klauzula o vladavini prava.

Nakon nedavnog prekida „slike i tona” između članova Budžetskog komiteta EP i emisara ES povodom budžeta 2021—2027. i sporne veze „prava i novca”, juče su u Briselu obe pregovaračke strane učinile ustupke. Po najnovijem, predlagačima uskraćivanja evropskih fondova bila bi neophodna saglasnost kvalifikovane većine država članica. U prevodu, severozapadno krilo zagovornika takvih mera ne bi bilo u poziciji da samostalno zavodi sankcije onima u EU za koje proceni da „krše evropske vrednosti”, navodi „Politiko”.

U skladu s nedavnim predlogom Nemačke, u žiži novog mehanizma za sada su kršenja principa vladavine prava tamo gde je već „na delu, ili postoji ozbiljan rizik od ugrožavanja domaćinskog odnosa prema korišćenju budžetskog novca EU, ili direktno finansijskih interesa unije”.

Nedavno upozorenje Manfreda Venera, vođe najveće političke koalicije u EP, da „parlament neće progutati finansijsku SOS korona pilulu a da se ne uspostavi direktna veza s vladavinom prava” uticalo je na jučerašnji sporazum. Konkretno navođenje „ugrožavanja nezavisnosti sudstva” kao propusta koji može izazvati zavrtanje finansijske slavine „nepodobnoj članici” govori tome u prilog. Po ovom predlogu, Evropskoj komisiji ostavljen je kratak rok od mesec dana (uz eventualno produženje od još dva meseca) da izvaga krši li optužena članica evropske vrednosti ili ne. Komisiji je i dalje na raspolaganju pravo da u tom periodu sazove sednicu ES, verovatno da bi se i prozvanoj državi dala prilika da se izjasni. Ako ovaj predlog prođe u EP i ES, „okidač za finansijske sankcije” uvodiće se za najviše sedam do devet meseci (Brisel je dosad tražio da rok za stopiranje fondova u ovakvim slučajevima bude od 12 do 13 meseci).

Judit Varga, mađarska ministarka pravde, rekla je za „Fajnenšel tajms” da „Evropa treba da se otrese hipokrizije, i počne da razgovara o stvarnim problemima, kao što su antisemitizam, ubistva i teroristički napadi u zapadnoj Evropi”. Po njenim rečima, iza predloga o uvezivanju zajedničke kase sa vladavinom prava „krije se” „štedljiva četvorka”: Austrija, Danska, Švedska i Holandija, koje „ionako nikada nisu bile spremne da prilažu novac” zajedničkoj kasi u Briselu.

Izvor: politika.rs