Nuklearne elektrane – energija prošlosti ili ekološka budućnost

Da li je ovaj vid proizvodnje električne energije isuviše mali, zakasneo i preskup da bi doprineo klimatskoj politici, tema je o kojoj su međunarodni stručnjaci juče razgovarali na onlajn konferenciji koju je organizovao SRBATOM

Ima li nuklearna energija budućnost ili je vreme za penziju? Može li da pomogne u zaustavljanju klimatskih promena ili je šteta od nje veća nego korist? Odustaje li svet od nuklearne energije? Ovo su pitanja na koja su svoja viđenja dali učesnici konferencije „Nuklearna energija – danas i sutra”, koju je juče organizovao Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM).

Statistika pokazuje da trenutno u više od 30 zemalja radi 441 reaktor, od kojih je 105 u Evropi. A još 56 nuklearki je u izgradnji. Samo ove godine završeno je pet novih reaktora u Kini, Indiji, Pakistanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a počelo se s izgradnjom još sedam (Kina, Indija, Rusija i Turska). Međutim, naučnici širom sveta kroz različite naočare posmatraju nuklearnu energiju.

Za Jana Haverkampa iz Svetskog informativnog servisa za energiju situacija je jasna: budućnost treba da bude obnovljiva i čista, a tu nema mesta za nuklearke.

– Nuklearna energija je industrija u opadanju, a mali broj ljudi je toga i svestan. U narednih deset godina evropska mreža nuklearnih elektrana smanjiće se za više od 25 odsto u odnosu na trenutni broj. Moja procena je da će nekih pet reaktora i dalje biti operativno 2050. godine. To znači da je ova grana privrede u ozbiljnim problemima – smatra Jan Haverkamp.

Koji problemi, prema njegovim rečima, stavljaju katanac na nuklearke? Praznina u finansijskim sredstvima za razgradnju radioaktivnog otpada, nedostatak sredstava za upravljanje otpadom čije je troškove Evropska komisija procenila na više od 500 milijardi evra, nedostatak obučenih ljudi koji bi se bavili ovim problemom… Nuklearni sektor je, prema mišljenju Haverkampa, svestan nezavidnog položaja i očajnički pokušava da obrne ovaj trend.

– Ali vreme nije na njegovoj strani. Nuklearna industrija neće biti od pomoći u rešavanju problema klimatskih promena. Ako želi da udvostruči svoje kapacitete u Evropi do 2050. godine moraće da instalira oko 190 novih nuklearnih reaktora u narednih 29 godina. Ako bi se prihvatila svih rizika i produžila rad starih reaktora, falilo bi još 150 reaktora. Međutim, kako stvari stoje, gradiće se manje od jednog reaktora godišnje, a prosečno vreme za izgradnju i pripreme je 14 godina. Hiljadu milijardi evra kapitalne investicije uložene u energetsku efikasnost u kombinaciji s obnovljivim energetskim kapacitetom u mreži koja se već menja za rezultat bi imala dva do tri puta veće smanjenje efekta staklene bašte nego proširenje mreže nuklearnih rektora koje bi isto koštalo. Nuklearne elektrane i nuklearna energija su isuviše mali, zakasneli i preskupi da bi doprineli klimatskoj politici – rekao je ovaj stručnjak za nuklearnu energiju i energetsku politiku.

On je podsetio i da se u poslednjih 75 godina dogodilo 25 incidenata s topljenjem jezgra, od kojih su četiri kao posledicu imala veliku evakuaciju stanovništva, na hiljade žrtava, široku radioaktivnu kontaminaciju i više stotina milijardi evra štete.

Predstavnik Svetske nuklearne asocijacije Džonatan Kob na nuklearnu energiju gleda drugačijom dioptrijom: više od 10 odsto električne energije stiže iz nuklearki, i to s veoma niskom emisijom gasova. Uz to, tako se obezbeđuje pouzdanija proizvodnja električne energije nego u slučaju drugih, niskougljeničnih opcija. Prem Kobovom mišljenju, većina dolazećih reaktora će se zasnivati na ideji da budu centralni izvor električne energije.

– Najstariji reaktori danas rade na najvišim standardima kao i oni novijeg datuma. Stopa izgradnje se mora povećati u budućnosti kako bi se doprinelo rešavanju problema klimatskih promena. U 2021. godini skoro milijardu ljudi nema pristup električnoj energiji, a mnogo više nema pristup pouzdanim izvorima snabdevanja. Više od 60 odsto električne energije i dalje se proizvodi iz uglja, nafte i fosilnog goriva – ističe Džonatan Kob.

Kao ilustraciju svojih tvrdnji naveo je malo mesto Pevek u Rusiji, koje je pre dve godine počelo da se snabdeva električnom energijom iz dva mala reaktora na brodu „Akademik Lomanosova”, prvoj svetskoj nuklearnoj elektrani na vodi. Ova dva reaktora ne menjaju samo električnu energiju dobijenu iz fosilnih goriva već i grejanje i toplu vodu za ceo okrug.

– Nuklearna energija može da se koristi za zagrevanje domova, napajanje industrije ili obezbeđivanje čistog goriva za transport. Ona može električnu energiju da učini dostupnom svima, čak i onima koji su udaljeni da bi se povezali na postojeću široku mrežu, dok u isto vreme štitimo svet u kojem živimo – poručio je ovaj zagovornik nuklearne energije.

Izvor: politika.rs