Običaji Istočne Srbije

U Istočnom delu Srbije, poznato je da živi jedna manja etnička zajednica ljudi sa svojim vidom kolektivne svesti, a to su Vlasi. Mnogi ih mešaju sa Rumunima, ali to nije baš tako, iako pripadaju skupini romanskih naroda. Vlasi egzistiraju na prostorima Balkana još od doba Rimske republike (590. p.n.e. – 14. p.n.e.) te samim tim predstavljaju jednu zasebnu etničku grupu sa sopstvenim pismom i jezikom, ali isto tako i običajima koji su nekima fascinantni.

Jedinstveni predstavnik tih običaja, i možemo reći čak i načina zivota, jeste selo Vlaole.

Zagrobni život i posthumni običaj
To je najzanimljivije i najčudnije, u ovom mestu nakon smrti lica simbolično obeležavanje, pominjanje pokojnika i davanje parastosa se vrši 7 godina nakon njegove smrti, sa tim da postoje brojni detalji. Jedan od njih je kupovina odela i simbolično predavanje bliskom licu pokojnika nakon smrti (opcionalno i svake godine) uz prethodno kađenje. Pored toga postoji simbolika u broju peciva koja se pripremaju svaki put kada se daje pomen preminulom kao i simbolično “prosipanje” vode za pokojnikom u obližnjem potoku koju mu po pravilu namenjuje devojčica starosne dobi do 10 godina, uz prisustvo najbliže rodbine i prijatelja.

Slave
Slavljenje krsne slave se u ovom mestu takođe malo razlikuje od ostalih delova Srbije. Pre svega zanimljivost je ta da se, uz krsnu slavu koja se tradicionalno slavi svuda, slavi i određeni svetac koji je slavila druga osoba od koje se kupila plodna zemlja (imanje) i koja se obrađjuje u prehrambene svrhe. Pored toga drugi detalj je taj da se nakon završetka slave (slavskog ručka), predveče, po jednom predstavniku svakog domaćinstva daje na dar kesa sa pecivom i nekolicinom hrane, dok se svoj deci koja su prisutna takođe daje pecivo i hrana.

Običaji neradnih dana
Stanovništvo u ovim predelima se pre svega bavi poljoprivredom i stočarstvom, pa samim tim za obrađivanje zemlje i uzgajanje stoke vezuju i određena “natprirodna” pravila u vezi posla oko toga.
Pored takozvanih “crvenih slova” u crkvenom kalendaru, Vlasi tradicionalno i prenosenjem sa kolena na koleno postuju obicaj i da kazemo cak i zabranu rada na odredjene datume ili dane u godini. Svaki od tih dana je povezan ili sa određenim svecem ili sa određenom štetom koja može zadesiti lično osobu, životinju koju uzgaja ili imanje koje obrađuje ili kosi kao što su:
-Udar groma
-Ujed zmije
-Poplava
-Bolest
-Neodređena steta
itd…
Tako da stanovništvo na odrešeni dan, bio to svetac ili ne, poslovi se obustavljaju u znak poštovanja da ne bi došlo do navedenih posledica.

Pored svega ovoga postoje još brojna pravila i “manji” običaji po kojima narod ovde funkcioniše već vekovima, ali ove 3 grupacije su definitivno nešto što je nesvakidašnje i jedinstveno.

Rm – S. G.