Odloženo objavljivanje preostalih dokumenata o ubistvu Džona Kenedija

Američki predsednik Džozef Bajden odložio je objavljivanje preostalih vladinih dokumenata o ubistvu Džona Kenedija 1963. godine, koje i dalje izaziva interesovanje javnosti uz mnogobrojne teorije zavera.

Ipak, preostali dokumenti verovatno neće doneti nove informacije o jednoj od najvećih političkih misterija 20. veka, mada bi mogli pružiti uvid u tajne operacije tokom Hladnog rata, pišu američki mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).Bajden je dodatno pomerio rok za objavljivanje tajnih vladinih dosijea u vezi s ubistvom Kenedija, navodeći odlaganja izazvana pandemijom kovid-19, navodi Vašington post.

Planirano je da dokumenti budu objavljeni do ove nedelje, ali je Bajden rekao da će neki dokumenti biti objavljeni 15. decembra, „iz poštovanja prema godišnjici ubistva predsednika Kenedija” 22. novembra 1963, dok će preostali dokumenti proći „intenzivnu jednogodišnju reviziju” i biti objavljeni do 15. decembra 2022.

Do odlaganja je, prema saopštenju Bele kuće u petak, 22. oktobra, došlo na preporuku nacionalnog arhivara koji je rekao da je pandemija „značajno uticala na agencije” odgovorne za pregled svake redakcije u dokumentima.

Ranije ovog meseca, pojedini članovi Kongresa su pozvali Bajdena da u potpunosti objavi sve dosijee u vezi s Kenedijevim ubistvom, uključujući 520 dokumenata koji su i dalje skriveni od javnosti i 15.834 dokumenta koja su ranije objavljena, ali su delimično ili uglavnom redigovana.

Bajden je 22. oktobra naveo da potreba za zaštitom dokumenata „s vremenom samo slabi” i da se slaže da je od ključnog značaja da vlada SAD „maksimizira transparentnost”.

Ubistvo 35. američkog predsednika 22. novembra 1963. i dalje je u maštu javnosti, dok je istovremeno i predmet beskrajnog niza teorija zavera, piše Njujork tajms.

Uprkos iscrpnoj, jednogodišnjoj istrazi o ubistvu koju je vodio vrhovni sudija Erl Voren sa zaključkom da je Li Harvi Osvald delovao sam, ankete godinama uporno pokazuju da većina Amerikanaca veruje da su bili umešani i drugi.

Kenedijevo ubistvo izazvalo je bujicu pitanja javnosti i istraživača, mnogo teorija zavere i tajnovitost vlade, ukazuje Si-En-En prenosi Beta.

Tokom godina, objavljeni su milioni dokumenata u vezi s ubistvom, nudeći istraživačima priliku da prouče ne samo beleške vezane za ubistvo 35. predsednika SAD, već i za niz drugih tema, od života i ubistva Martina Lutera Kinga do ključnih trenutaka Hladnog rata.

Prema Zakonu o prikupljanju dokumenata o ubistvu Džona F. Kenedija iz 1992, sva dokumenta o ubistvu trebalo je da budu objavljena u roku od 25 godina, odnosno do oktobra 2017, premda su odlaganja dozvoljena u slučajevima kada briga za nacionalnu bezbednost i privatnost nadvlada javni interes za njihovo obelodanjivanje.

Tramp je 2017. godine najavio da planira objavljivanje preostalih dokumenata, da bi odložio objavljivanje nekih dosijea iz razloga nacionalne bezbednosti, postavljajući novi rok do 26. oktobra 2021. Ipak je 2018. odobrio obelodanjivanje oko 19.000 dokumenata, od kojih je oko tri četvrtine donekle redigovano.

Prema Beloj kući, više od 94 odsto dokumenata u zbirci o atentatu u Nacionalnom arhivu već je objavljeno.

Bajdenova odluka znači da će naučnici i javnost morati još da čekaju da vide šta je zakopano u vladinim arhivama o jednoj od najvećih političkih misterija 20. veka, ističe Politiko, dodajući da pregled preostalih dokumenata znači da će Bajden moći dodatno da zadrži objavljivanje ako CIA ili druge agencije mogu da ga ubede da bi se time otkrili osetljivi izvori ili metode.

Preostali dokumenti mogu ponuditi uvid u tajne operacije tokom Hladnog rata, mada ne treba očekivati važne informacije o atentatu, navodi američki portal, i ukazuje da su dugogodišnji istraživači većinom saglasni da ono što je još zaštićeno od očiju javnosti neće ponovo otvoriti slučaj.

Ipak, mnogi eksperti veruju da agencije za nacionalnu bezbednost i dalje kriju informacije koje pokazuju kako su zvaničnici aktivno osujećivali istragu Kongresa i sudova, kao i da bi mogli da bace svetlo na ličnosti iz špijunskog sveta koje su mogle biti umešane u zaveru za ubistvo predsednika.

Bela kuća želi i da sva dokumenta posle objavljivanja budu digitalizovana, ukazuje američki Nešnal pablik rejdio.

U saopštenju objavljenom 22. oktobra, Bela kuća je navela da bi dokumenta o Kenedijevom ubistvu mogla biti dostupnija javnosti. Više od 250.000 dokumenata je već objavljeno, ali se mnogi mogu videti samo u zgradi Nacionalnog arhiva u gradu Koledž Park u saveznoj državi Merilend.

Izvor: politika.rs