OI rekordi – od Sent Luisa, preko Felpsa, do Bolta

Rekordi su tu da se ruše. Ali su neki od njih jednostavno previše veliki da bi drugima bili mogući za dosegnuti.

Osim borbe za medalje, na svakim Olimpijskim igrama se učesnici trude da što više pomeraju granice, a najatraktivniji su oni u pojedinačnim sportovima – olimpijski i svetski rekordi.

Moderne letnje Olimpijske igre održavaju se na svake četiri godine još od 1896. godine (izuzev 1916. zbog Prvog, odnosno, 1940. i 1944. godine zbog Drugog svetskog rata).

U susret Igrama u Tokiju prisećamo se najatraktivnijih i onih rekorda koji, vrlo verovatno, nikada neće biti oboreni.

Izdvojili smo 10 istorijskih momenata koji su i dalje, i ostaće još dugo, netaknuti.

Najviše osvojenih medalja, rekord star 117 godina

Na Olimpijskim igrama u Sent Luisu održanim 1904. godine osvojeno je najviše medalja od strane jedne zemlje, a to su bile Sjedinjene Američke Države.

Amerikanci su se okitili sa 239 odličja (78 zlatnih, 82 srebrne i 79 bronzanih), što je broj koji i danas stoji netaknut i, verovatno, će tako ostati još barem nekoliko decenija.

Niko nije stigao ni blizu, a najbliži su bili Sovjeti 1980. godine u Moskvi kada su pobrali ukupno 195 medalja.

Kada nisu dostigli rekord na tim Igrama, na kojima nisu učetvovale SAD, verovatno neće nikada, pogotovo jer se ubrzo posle tih Igara i raspao SSSR.

Džesi Ovens protiv Nacista

Berlin 1936. godine je, u znaku nacizma koji je uveliko duboko prodreo u Evropu i svet, bio domaćin Olimpijskih igara koje je ipak obeležio jedan Afroamerikanac.

Džesi Ovens je bio obeležen kao “onaj koji ne sme da pobedi”, a kući se vratio sa četiri zlatne medalje u različitim disciplinama.

Pobeđivao je u sprintu na 100 i 200 metara, štafeti 4×100 metara i skoku udalj, dok su Adolf Hitler i njegovi saradnici to nemo posmatrali.

Posebno “tragična” po Hitlera bila je pobeda Ovensa nad nemačkim favoritom Luzom Longom u skoku udalj.

Ovens je postao simbol pobede sportskog duha nad naci-ideologijom, koja je propagirala da su “Nemci arijevska rasa, nadmoćniji od svih drugih na planeti”.

Foto: Profimedia

Najmlađa olimpijska šampionka pred očima Hitlera

Marjori Gestring je najmlađa osvajačica zlatne olimpijske medalje pošto je sa samo 13 leta pobedila u skokovima u vodu.

Ova mlada Amerikanka je to učinila davne 1936. godine u Berlinu, takođe, pred očima Adolfa Hitlera i nacističke Nemačke, spremne na sve kako bi njihovi takmičari pobedili.

Ipak, u disciplini skokova sa daske postavljene na tri metra visine pobedu pred svim Nacistima odnela je 13-godišnja Gestring.

Neverovatan skok Boba Bimona

Američki olimpijac Bob Bimon postavio je davne 1968. godine u Meksiko Sitiju rekord u skoku udalj koji je još uvek na snazi.

Tada je preskočio fantastičnih 8,90 metara, a još je neverovatnije da ga niko nije “skinuo” sa trona više od pola veka.

Tačnije, jeste ga “nadskočio” Majk Pauel na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. godine, ali se to ne vodi kao olimpijski skok.

Foto: Profimedia

Jedini osvajači zlata u kuglanju

Kvon Jongrul Arijana Cerdena su jedini pobednici takmičenja u kuglanju u istoriji, što se još dugo neće promeniti.

Naime, oni su 1988. godine osvojili zlatna odličja u takmičenju koje je bilo egzibiciono i kasnije nije zaživelo na Letnjim olimpijskim igrama.

Kako je tada odlučeno, a to su potvrdile godine i decenije koje su usledile, kuglanje više nikada nije uvršteno u olimpijske sportove i verovatno neće ni u budućnosti.

“Planina” medalja Kineza u stonom tenisu

Od gorepomenute 1988. godine u olimpijske discipline uvršten je stoni tenis i od tada traje apsolutna i nemilosrdna dominacija Kine u tom sportu.

Nije se pojavila nijedna nacija koja bi im stala na crtu i zato se, sa pravom, ovaj sport smatra nacionalnim u najmnogoljudnijoj zemlji.

Za 28 godina Kina je osvojila 28 od 32 moguće zlatne medalje, a ukupno 53 odličja (28 zlata, 17 srebra i osam bronzi).

Niko im nije ni blizu i da, naravno, da se očekuje nova berba u njima susednom Tokiju.

Foto: Profimedia

Čuveni sprint Florens Grifit-Džojner

Rekord čuvene Flo-Džo verovatno će u nekom trenutku biti oboren, ali se vredi podsetiti njene čuvene trke na 100 metara.

Te 1988. godine u Seulu je stazu pretrčala za 10,62 sekundi što je i dalje ostala nedostižna granica za mnoge moderne sprinterke.

Brzina kojom je startovala, a potom i ubrzala do fascinantne brzine ostavila je sve bez teksta.

Najbliža da je svrgne bila je Šeli-En Frejzer-Prajs u Londonu 2012. godine kada je istrčala 10,75 sekundi.

Ipak, najveća pretnja ovom rekordu je Kendis Hil koja je sa 16 godina prošle sezone istrčala 100 metara za 10,98 sekundi.

Foto: Profimedia

Felpsovih 28 medalja i 23 zlata

Voleli ga ili ne, morate mu se diviti. Četiri učešća ima Majkl Felps na Olimpijskim igrama i 23 zlatnih medalja.

Ima ukupno 28 olimpijskih odličja i to ga čini sportistom sa najviše olimpijskih medalja u istoriji sporta.

Prva do njega je sovjetska gimnastičarka Larisa Latinina koja je osvojila 18 medalja, od čega devet zlata za SSSR 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.

Foto: EPA/EFE

10 uzastopnih učešća Jana Milara

Kanadski jahač konja Jan Milar je 2012. sa punih 65 godina života postavio olimpijski rekord tako što je učestvovao na svojim 10. Igrama.

Ovaj fascinantni niz je započeo davne 1972. godine na Letnjim olimpijskim igrama u Minhenu.

Interesantno, Milar je želeo da rekord povisi na 11 vezanih učešća, ali je 2016. godine u Riju njegov konj doživeo povredu i morao je na operaciju.

EPA/EFE

Kako bez Juseina Bolta?

Vrhunac među sprinterima u atletici je osvojiti tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama. A kada usput oborite svetske i olimpijske rekorde, onda ulazite među besmrtne.

Jusein Bolt je 2008. godine u Pekingu pobedio u trkama na 100 i 200 metara, kao i štafeti 4×100 metara, čime je izjednačio učinak Karla Luisa iz 1984. godine.

Legendarni Jamajčanin je u dve pojedinačne discipline postavio rekorde koji su i dalje na snazi, a sami načini na koji je to izveo su bili unikatni.

Njegov čuveni spori start, pa neverovatno ubrzanje i onda šetnja kroz cilj su ga obeležili kao sprintera, sportistu i šoumena.

Foto: Profimedia

Izvor: b92.net – Autor – Stefan Smuđa